Ko je ko u evropskoj desnici
Nacionalistička desnica osvaja sve veći politički prostor u mnogim evropskim državama. Da li se radi o jednistvenom bloku i koji su razlozi za njen uspeh?
EU
Komunisti su nas slobodi učili: o fašizmu i rezolucijama
Iako bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, druga rečenica Komunističkog manifesta, da su se sve sile stare Evrope sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka i dalje je aktuelna. O tome svedoči nova rezolucija EU o važnosti sećanja za budućnost Evrope.
Iako bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, druga rečenica Komunističkog manifesta, da su se sve sile stare Evrope sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka i dalje je aktuelna. O tome svedoči nova rezolucija EU o važnosti sećanja za budućnost Evrope.
Uticaj autoindustrije u EU prepreka na putu k revoluciji u transportu
Proizvođači automobila uspešno blokiraju efikasne mere zaštite životne sredine u sektoru transporta Evropske unije, navodi se u analizi političkog uticaja automobilske industrije.
Kraj „velike koalicije“ u EU parlamentu. Jačanje desnice, dobri rezultati zelenih i liberala i slabljenje levice
Obe tradicionalne evropske partije centra, Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) pretrpeće veće gubitke u broju poslanika u Evropskom parlamentu. Najveći dobitnici izbora su evropski Zeleni, koji su osvoji 25 mandata više u odnosu na prethodne izbore i Savez liberala i demokrata (ALDE) koji je nastupio zajedno sa Makronovom „Republikom u pokretu“ (Europe en Marche), koji je zadržao treće mesto po broju poslanika. Evropska Levica izgubiće oko 10 mandata, dok će ekstremna desnica okupljena u grupaciji Evropa nacija i slobode udvostručiti broj poslanika u odnosu na prethodne izbore.
Slovenačka Levica – nakon niza uspeha kod kuće, sprema se za EU izbore
Kao izvankoalicijski partner manjinske vlade, stranka Levica je uspela da povisi socijalnu pomoć i minimalnu platu u Sloveniji, ali i da doprinese odmrzavanju plata u javnom sektoru. U predstojećem periodu ta stranka će se fokusirati na stambenu politiku i borbu protiv prekarnosti. Na izbore za Evropski parlament izlaze s programom čiji su stubovi socijalna Evropa, demokratizacija i prelaz na održivo društvo.
Vikend obeležen demonstracijama širom Evrope
Talas demonstracija zahvatio je Evropu. Osim u Francuskoj gde ljudi protestuju već pet nedelja, građani su masovnim prisustvom na ulicama izrazili nezadovoljstvo i u Mađarskoj, Austriji, Srbiji, Albaniji i Belgiji.
Izglasan „zakon o robovlasništvu“ u Mađarskoj
Danas je dvotrećinska većina u Mađarskom parlamentu, predvođena Viktorom Orbanom, izglasala izmene zakona o radu koje će imati nehumane posledice po radništvo u Mađarskoj.
Neka padaju trijumfalne kapije
Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.
Slučaj Fronteks u Srbiji – granice rasta i razdora
Produbljivanje saradnje Fronteksa i Srbije znači dalju predaju suvereniteta i mogućnosti samostalne kontrole granica. Ipak, ovo nije novina, Srbija i druge zemlje EU periferije su već duže vreme u ulozi podređenog partnera u kontroli migracija ka centru EU.
Jačanje švedske desnice i budućnost evropske politike
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
Evropski sporazum o migrantima će uništiti desetine hiljada života
Zemlje evropskog centra svojom politikom prema migrantima prikrivaju sopstvenu odgovornost za ratove i ekonomsku devastaciju zemalja iz kojih ljudi beže. Osim toga, one teret ovog problema svaljuju na siromašne zemlje evropske periferije i Arfrike.
Nakon samita lidera EU o migracijama i Nemačka zaoštrava svoju politiku prema izbeglicama
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pristala na jaču kontrolu tražioca azila i na izgradnju tranzitnih centara za izbeglice
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pristala na jaču kontrolu tražioca azila i na izgradnju tranzitnih centara za izbeglice.
U vodi do guše: Oblast voda u pristupnom poglavlju 27
Proces pristupanja EU iziskuje 5,5 milijardi evra ulaganja u oblast voda. Uprkos veličini problema, pre svega u zaštiti i prečišćavanju, na delu je sistemska nebriga prema ovom važnom prirodnom resursu.
Nemački sindikat se izborio za kraću radnu nedelju i povišicu od 4.3%
Nakon dugotrajnih i teških pregovora s poslodavcima, najveći nemački sindikat IG Metal se izborio za povišicu plate od 4.3% i mogućnost privremenog smanjenja radne nedelje.
Poljski bijeg s periferije?
Novi poljski premijer u najavljenom obračunu sa zapadnoevropskim kapitalom želi da „vrati državu u igru“. Sprovođenjem konzervativne socijalne politike i stvaranjem „preduzetničke države“ vladajuća stranka Pravo i pravednost nastoji da ojača nacionalni kapital i nacionalnu ekonomiju Poljske.
Kostas Lapavicas: Ako se levica sabere, stvari se mogu drastično promeniti
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.
Država Srbija izručuje kurdskog aktivistu Erdoganovim dželatima
Državni vrh Srbije odlučio je da Turskoj izruči kurdskog aktivistu, žrtvu torture, što, u najmanju ruku, predstavlja kršenje zakona Srbije, kao i međunarodnih konvencija o pravima izbeglica.
Državni vrh Srbije odlučio je da Turskoj izruči krudskog aktivistu, žrtvu torture, što, u najmanju ruku, predstavlja kršenje zakona Srbije, kao i međunarodnih konvencija o pravima izbeglica.
Stetoskop u koferu
Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.
Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.
Ničiji građani
Deklarativna zaštita ljudskih prava izbeglica u praksi neretko postaje nešto sasvim suprotno. Sprečavanje kretanja, batine i pritvaranje nisu retkost za ljude koji pokušavaju preći granice ka zapadnoj Evropi. O tome svedoče i priče sa granice Srbije i Hrvatske.
Narod bez političkih protivnika
Institucionalna diskriminacija i rasizam pogađaju Rome kako u razvijenim zemljama Evropske unije tako i u zemljama Balkana. Veliki broj Roma i Romkinja koji izlaz iz siromaštva pokušava da nađe u životu i radu na zapadu biće suočen s deportacijom u „sigurne zemlje porekla“. O tome govori i film Kenana Eminija “The Awakening”, čiju projekciju Forum Roma Srbije organizuje danas u 19h u Društvenom centru Oktobar.
Kraj dekade Roma
Zaoštravanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalističke krize već godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najviše pogađaju aktuelni neoliberalni režimi oseća sve katastrofalnije posledice čiji krajnje deprivilegovani položaj nije rešila ni Dekada Roma – koja je ogromnim novčanim sredstvima ovakav položaj samo delimično prikrivala.
Blok koji će se suprostaviti merama štednje
Francisko J. Verdes-Montenegro je politikolog. Radi kao istraživač na Institutu za međunarodne studije Univeziteta Complutense u Madridu. Bavi se latinoameričkim studijama, kao i vezama između Evrope, posebno Evropske Unije i Latinske Amerike. Objavljuje članke iz oblasti teorije međunarodnih odnosa, regionalizma i međuregionalne saradnje, bezbednosti i odbrane. Aktivan je u Sekretarijatu Podemosa za međunarodne odnose, a poltičku karijeru započeo je u vanparlamentarnim levim pokretima.
G.M. Tamaš: Postfašizam nije konačna fatalnost
Iako referendum protiv migrantskih kvota, koji je u Mađarskoj sazvao Viktor Orban, nije uspeo, rasistička i ksenofobna kampanja koja mu je prethodila ima velike posledice kako unutar mađarskog društva tako i izvan njega. Tako je i predsednik Nikolić počeo s najavljivanjem zatvaranja granica Srbije ukoliko zemlje Evropske unije ne budu prihvatile migrante. Povodom ovih dešavanja preveli smo intervju s Gašparom Miklošem Tamašom, istaknutim marksističkim filozofom iz Mađarske, koji je dan uoči glasanja obavio portal Left East. U svojim odgovorima on analizira atmosferu u društvu uoči referenduma koristeći koncept postfašizma kojim definiše ove pojave.
