Većina domaćinstava najzagađenijeg grada ne može da priušti ulaganja u energetsku efikasnost

Po podacima portala Ekstremna ekologija – xEco Valjevo je od početka godine najzagađeniji grad u Srbiji, skrenuli su pažnju iz valjevske organizacije Lokalni odgovor.

Kako smo ranije pisali, u Valjevu je od početka godine do 15. januara zabeleženo čak jedanaest dana prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti suspendovanih PM₁₀ čestica-iznad 50 µg/m^3.

„Opravdano pretpostavljamo da je najznačajniji izvor zagađenja u Vajevu tzv. proizvodnja toplotne energije, posebno u periodu grejne sezone. U pitanju su emisije štetnih materija nastalih sagorevanjem u kućnim ložištima, pre svega“, kaže za Mašinu Vladimir Pantić iz Lokalnog odgovora. Kako pojašnjava, Valjevo ima približno 40 hiljada domaćinstava od kojih dve trećine koristi drvo za ogrev, a procenjuje se da valjevska Toplana dopire do tek 12% domaćinstava.

Iako su ložišta individualna, i problemi koji izazivaju i odgovornost za njihovo rešavanje je društvena. Domaćinstva, naime, ne koriste zastarele sisteme i goriva puna štetnih materija iz obesti, a teško da je za to većinski kriva i samo neinformisanost građana. Najveći krivac je siromaštvo. Kako kaže naš sagovornik:

„Istraživanje o energetskom siromaštvu koje je svojevremeno sprovela RES Fondacija kaže da većina domaćinstava u Valjevu nije u mogućnosti da investira u poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova što bi moglo da smanji emisije i zagađenje vazduha“.

„Poznato je da Holding korproracije ‚Krušik‘ doprinosi zagađenju vazduha u znatnoj meri, njihovo postrojenje za proizvodnju toplotne energije. Ali ne treba isključiti ni drugu industriju“, dodaje Pantić.

Rešavanjem sistemskih problema trebalo bi da se bave lokalna i republička samouprava. Pantić, međutim, i za naš portal ukazuje na manjkavosti u prvom koraku: u Valjevu nedostaju sistematizovana evidencija i planski dokumenti.

„Grad Valjevo nema registar izvora zagađenja vazduha koji bi trebalo da sadrži potpunu evidenciju svih postrojenja i ukupnih količina emisija koje idu u vazduh. Nemamo ni Plan kvaliteta vazduha koji bi na osnovu procene količine emisija trebalo, najpre da projektuje smanjenje emisija prema graničnoj vrednosti, propiše mere za projekciju i osigura finansiranje“.

Podsetimo da se procenjuje da u Srbiji zbog zagađenja vazduha prevremeno umre oko 15.000 ljudi. Stopa smrtnosti od zagađenja vazduha u Srbiji je duplo veća od svetskog proseka.

I.K.