U Novacima u Severnoj Makedoniji instalirana je nova fotonaponska solarna elektrana. Sa svojih 101.000 panela i kapacitetom od 55 megavata trenutno je najveće takvo postrojenje u zapadnobalkanskom regionu, javlja portal Balkan Green Energy News.
Solarna elektrana je u privatnom vlasništvu kompanije Mey Energy sa sedišem u Skoplju, koja je u izgradnju uložila 42,4 miliona evra, a proizvedenu struju će prodavati prvenstveno na domaćem tržištu. Predviđena godišnja proizvodnja je 85.000 megavatsati što će, prema saopštenju Vlade Severne Makedonije, namiriti potrebe 30.000 domaćinstava za električnom energijom.
Solarna elektrana je izgrađena u blizini najveće severnomakedonske termoelektrane na ugalj koja pripada kompleksu Rudarsko-energetskog kombinata Bitolj. Lokacija je odabrana zbog blizine visokonaponske mreže, ali ujedno ima potencijal da postane simbol prelaska na obnovljive izvore energije, budući da Severna Makedonija planira da obustavi eksploataciju uglja do 2030. godine. Trenutni strateški energenti ove države su ugalj i mazut.
Termoelektrane u državama Zapadnog Balkana izvor su alarmantne količine zagađenja vazduha. Podsetimo, u 2022. godini, elektrane na ugalj u ovom regionu koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija ispustile su 5,6 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno i 1,8 puta više zagađenja prašinom. Te godine su takođe prvi put prekoračene granice emisije azotnih oksida.
Nove fotonaponske elektrane grade se u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a u Albaniji je u toku instaliranje jednog postrojenja od 140 megavata, piše Balkan Geen Energy News.
Kako javnih investicija u velike solarne projekte nema, vlade država Zapadnog Balkana šalju poruku da rešenje zelene enegetske tranzicije očekuju od privatnih investitiora, odnosno posredstvom tržišta. Iako je, kao što smo pisali ranije, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora sve jeftinija, što čini povećanje investicija mogućim, tempo privatnog sektora je mnogo spor u odnosu na urgentnost odustajanja od uglja.
Na to koliko je hitno ugasiti rudarske mašine i ostaviti ugalj da miruje u zemlji, ukazuju rizici od bolesti i smrti od aerozagađenja, te klimatski rizici.
„Izloženost svakom nanogramu PM2,5 čestica povećava rizik od karcinoma“, izjavila je u sklopu našeg ranijeg članka o zagađenju vazduha profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Dragana Jovanović.
Na težinu problema zagađenja neumorno upozorava i naučna zajednica. Prema prošlogodišnjem globalnom pregledu zagađenja koji je objavljen u žurnalu Lancet – Planetary Health, zagađenje vazduha, vode i zemljišta su egzistencijalna pretnja ljudskom zdravlju i zdravlju planete i ugrožavaju održivost modernih društava. Zagađenje ubija 9 miliona ljudi na globalnom nivou godišnje, ukazala je grupa naučnika.
„Prozjumeri“ i energetske zadruge
Pored privatnih investitora koji ulažu u solarne elektrane, u pojedinim državama, pa i u Srbiji, postoji mogućnost da se obični ljudi uključe u sistem proizvodnje električne energije instaliranjem fotonaponskih panela. Oni takođe mogu da se udruže i da osnuju energetske zadruge.
Građane i preduzeća koji istovremeno mogu da proizvode struju za sopstvene potrebe, svoje viškove plasiraju u elektroenergetsku mrežu i za to dobiju finansijsku nadoknadu, a i dalje plaćaju kada ne proizvedu koliko im treba, domaće zakonodavstvo od 2021 prepoznaje kao kupce-proizvođače, odnosno prozjumere, nazvane po spoju engleskih reči producer i consumer (proizvođač i potrošač).
No, kako su o tome svedočili pioniri prozjumeri u Srbiji, procedura koju je potrebno obaviti je veoma komplikovana i neophodno je pojednostaviti.
Udružena proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora takođe ima svog pionira u Srbiji. Energetska zadruga Elektropionir godinama se zalaže za demokratizaciju proizvodnje energije kroz udruživanje građana i izgradnju većeg broja manjih postrojenja, koja će raditi u korist građana.
„Solarna Stara“ je prva energetska zadruga koja je napravljena u saradnji Elektropionira i mesnih zajednica Temska i Dojkinci i Uprave grada Pirot. Novčana sredstva, prihodovana od prodaje struje iz ovih elektrana biće stavljena na raspolaganje lokalnim udruženjima i organizacijama, za aktivnosti koje unapređuju život zajednice u toku narednih 25 godina.
Članovi Energetske zadruge Elektropionir ističu da „Solarna Stara“ pruža model i drugim selima, gradovima i inicijativama u Srbiji da zajedničkim snagama podstaknu razvoj lokalnih zajednica i prelazak na upotrebu energije budućnosti, energije iz obnovljivih izvora.
Kako bi podstakli osnivanje zadružnih solarnih elektrana članice i članovi Elektropionira organizuju i kurseve pod nazivom „Solarna tehnika narodu“. Sledeće izdanje kursa se održava u staroplaninskim selima Dojkinci i Temska od 6-8. oktobra.
A.J.
