Ove nedelje je zvanično počeo period kampanja uoči jesenjih izbora u Brazilu. Iako će građani 2. oktobra birati predstavnike na svim nivoima vlasti, najveću pažnju će privući predsednički izbori, koji će predstavljati borbu između levice i ekstremne desnice.
Kandidat ekstremne desnice biće aktuelni predsednik Žair Bolsonaro, koji nikada nije navlačio bele rukavice na svoje ideološke preference. Otvoreni poštovalac vojne diktature koja je vladala Brazilom od 1964. do 1985, pred izbore 2018. godine je izjavio da će da očisti zemlju od levičara.
„Ovi crveni kriminalci biće prognani iz naše zemlje. Biće čistke kakva dosad nije viđena u brazilskoj istoriji“, grmio je Bolsonaro pre nego što je osvojio 57% glasova na izborima pre četiri godine.
Iako zemlju nije uspeo da očisti od levičara, političko odlučivanje je očistio od levih politika koje su prethodno pomogle milionima Brazilaca i Brazilki da se izbave iz siromaštva.
Tako, za Bolsonarov mandat se vezuju, između ostalog, ubrzano uništavanje prašume Amazona i ozbiljna ugrožavanja ljudskih prava.
Prema izveštaju Amnesty International 14 miliona ljudi u Brazilu je nezaposleno, visok procenat stanovništva se suočava sa prehrambenom nesigurnošću i nema pristupa socijalnoj pomoći. Autori izveštaja, koji obuhvata perod od 1. januara 2019. do 20. oktobra 2021. godine, pišu da u Brazilu dnevno gladuje 19 miliona ljudi i da većinom žene nose teret brige i izdržavanja u porodici, bez ikakve državne podrške. Zbog lošeg odgovora na Covid-19 brazilsko društvo je na samom vrhu liste najviše pogođenih pandemijom.
Sa odanom bazom podrške pre svega u zajednici evangelista, zatim u policiji i među vlasnicima velikih korporacija, Bolsonaro i dalje može da računa kako na ozbiljan procenat glasova, tako i na uticajne prijatelje i što najviše zabrinjava, na oružanu podršku – na šta je aktuelni predsednik Brazila u poslednje vreme više puta aludirao.
Podsetimo, zbog pada popularnosti i sudskih istraga Bolsonaro je mobilizovao svoje pristalice na način koji je pretio da preraste u puč. Bolsonarove proteste protiv Parlamenta i Vrhovnog suda podržale su, između ostalih, belačke rasističke grupe, pripadnici vojne policije i javni službenici sa svih nivoa državne administracije. Poput svog prijatelja Donalda Trampa, i Bolsonaro je više puta izjavio da neće da prizna rezultate izbora.
Bolsonarova zapaljiva retorika, katastrofalno rukovođenje zdravstvenom krizom i otvoreni napadi na državne institucije koje su inicirali istragu protiv njega, otuđili su umerenije Bolsonarove glasače. Lulin štab računa da mogu da pridobiju podršku onih koji su se razočarali u Bolsonara, zbog čega su kao kandidata za potpredsednika odabrali centristu Žeralda Alkmina iz Socijaldemokratske partije Brazila.
Kako niz istraživanja pokazuje najpopularniji političar brazilske levice Lula da Silva ima značajnu prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Brazila. Tako, uoči zvaničnog početka predizbornih kampanja objavljeno je ispitivanje javnog mnjenja prema kojoj Lulu da Silvu kao sledećeg predsednika preferira 52% građanki i građana Brazila, dok je Bolsonarova podrška na 37%. Sa tolikom procentualnom razlikom osvojenih glasova Lula bi pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora.
Mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika Lula je najavio u aprilu prošle godine, nakon što je Vrhovni sud ukinuo presude protiv njega zbog kojih je proveo više od godinu dana u zatvoru. Ovo je Lulina šesta predsednička trka a bio je predsednik Brazila od početka 2003. do kraja 2010. godine. Socijalni programi, koje je sproveo, izvukli su milione ljudi iz siromaštva.
Takođe, Brazil je tokom njegovog mandata ekonomski procvetao, ali je i korupcija nastavila da se širi u najvećoj privredi Latinske Amerike. I Lula je 2018. godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije i pranja novca, zbog čega nije mogao da bude Bolsonarov protivkandidat na izborima te godine.
Presuda mu je ukinuta nakon što je Vrhovni sud utvrdio pritrasnost sudije Serđa Moroa, koji je vodio Lulin slučaj, i koji je postao ministar pravde nakon Bolsonarove pobede na izborima 2018. godine.
Lula je najpopluarniji predsednik u istoriji Brazila. Svoj mandat koji je trajao od 2003 do 2010. godine završio je sa pozitivnim rejtingom odobravanja od neverovatnih 83%. Kada je najavio da će ponovo ući u predsedničku trku, javnosti se obratio sa porukom da će na sledećim izborima odlučivati o tome kakav Brazil žele:
„Brazil demokratije ili autoritarizma? Znanja i tolerancije ili mračnjaštva i nasilja? Obrazovanja i kulture ili revolvera i pušaka? Imamo san. I nema veće sile od nade ljudi koji znaju da mogu ponovo biti srećni.“
A.J.
