Nakon konačnog ozakonjenja duboko nepopularne penzione reforme Emanuel Makron se početkom nedelje „obratio naciji“.
Uoči obraćanja francuskog predsednika napravljena je anketa koja je pokazala da svega svaka deseta osoba veruje da bi Makron mogao da kaže nešto što bi umirilo revoltiranu javnost.
Makron nije trošio mnogo reči na penzionu reformu kojoj se protivi dve trećine Francuza i Francuskinja, i zbog kojeg su od početka godine stotine hiljada ljudi protestovali širom zemlje, a radnici i sindikati su organizovali štrajkove u naftnoj industriji, transportu, školstvu i komunalnim uslugama.
Umesto toga, predsednik je rekao da je čuo „nezadovoljstvo sa ulice“ i u nastavku „obraćanja naciji“ se fokusirao na obećanja bolje budućnosti: bolje školstvo, bolje zdravstvo, bolji ekološki i proizvodni modeli i, ono neizostavno, otvaranje novih radnih mesta.
Ostvarivanje takvih ciljeva kritičari „makronizma“ ne smatraju mogućim, a kao dokaz upućuju na planiranje budžeta za 2024. godinu.
Ministar ekonomije Bruno Le Mer je još sredinom marta izjavio da napreduje rad na predlogu budžeta koji bi mogao „da uštedi više milijardi evra“.
A gde je štednja tu su i smanjenja izdataka za sve one sektore sa liste Makronovih obećanja. Kako to komentariše profesor ekonomije na Univerzitetu u Bordou Erik Ber, cilj je smanjenje deficita i poreza, a u takvoj kombinaciji nema mesta za povećanje socijalnih ulaganja.
„[Vladin] cilj je da smanji budžetski deficit… [ispod] 3% BDP-a do 2027.“, objašnjava za protal Jacobin Erik Ber. To je u skladu sa ciljem koji EU postavlja državama članicama.
Istovremeno, program francuske vlade za smanjenje deficita počiva isključivo na povećanju rasta BDP-a, uz potpuno isključenje mogućnosti povećanja poreza.
Prema Beru Makron ne samo da isključuje povećanje poreza već hoće i da ga smanji. „Dakle, ako žele da smanji javni deficit, a istovremeno smanji poreze, to će morati da ima veliki uticaj na socijalnu potrošnju.“
Uz to nema izgleda da će rast BDP-a moći da finansira smanjenje deficita, budući da će ga jedva biti. Prognoza Banke Francuske predviđa rast od svega 0.6 posto. Prema oceni ekonomiste Erika Bera, iz svega navedenog sledi da će smanjenje deficita podrazumevati „neviđene mere štednje“ koje će morati da budu iz godine u godinu veće.
Efekte penzione reforme, koja produžuje starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine, najviše će osetiti najlošije plaćeni radnici, svi oni koji rano počinju da rade i kojima je životni vek kraći zbog društvenih i ekonomskih uslova u kojima žive.
Paralelno, najbogatijima ide dobro. Danas u Francuskuj živi četrdeset milijardera, među njima i Bernar Arno, najbogatiji čovek na svetu, čije se bogatstvo procenjuje na 240 milijardi dolara. Prema računici ekonomiste Gabrijela Zukmana, 370 najbogatijih domaćinstava u Francuskoj plaćaju efektivnu poresku stopu od svega oko 2 odsto.
Kao što to masovni protesti i štrajkovi protiv penzione reforme ili pak prethdoni talas masovnih protesta „žutih prsluka“ sugerišu, francusko društvo primećuje rastući klasni jaz i spremno je da reaguje. Portal Jakobin citira istraživanje koje pokazuje da 80% Francuza i Francuskinja smatraju da je klasna borba realnost današnjice.
Francuska levica je uoči poslednjih parlamentarnih izbora pokazala sposobnost za jedinstveno delovanje, a to je zauzvrat donelo rezultate. Sada predstoji izazov da levica pokaže da ume da ponudi političku artikulaciju osećaju ljudi da se nalaze u klasnom ratu.
U međuvremenu, borba protiv penzione reforme se nastavlja. Sindikati su odabrali prvi maj, međunarodni praznik rada, kao sledeći dan za masovne akcije protiv reforme koja produbljuje klasni jaz.
A.J.
