U Beogradu je održan protestni marš povodom Osmog marta.
Žene nisu mašine za rađanje, žene nisu jeftina radna snaga i žene neće ćutati i trpeti muško nasilje.
Ovo je za Mašinu izjavila Aleksandra Nestorov iz Mreže žena protiv nasilja koja je jedna od organizatorki skupa. S tim idejama se danas na Trgu republike u Beogradu okupilo oko hiljadu ljudi koji su nakon obraćanja organizatorki i nastupa antifašističkog hora Naša pjesma krenuli u pretestni marš preko Terazija, zatim do Predsedništva i zgrade vlade republike Srbije gde su se žene ponovo obratile skupu svojim govorima. Skup je završen u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Naša sagovornica dodaje i da je protest održan kako bi poručili državi da nema povratka na nazadni tradicionalni koncept rodnih uloga.
Nema povratka na staro, mi ćemo ako treba i životima braniti stečena prava. Pre svega pravo na abortus koje smo stekle na ovim prostorima 1977. godine, a socijalistička Jugoslavija je bila jedna od prve tri države koje su ovo pravo definisale ustavom – zaključuje Nestorov
Jedno, pomalo neočikivano, zaustavljanje protestne kolone se desilo na Terazijama ispred ekspoziture Eurobanke gde je pročitano protesno saopštenje upućeno upravo ovoj kompaniji.
Učesnik protesta, Nemanja Pantović iz inicijative Krov nad glavom, nam objašnjava da se sutra ujutru u osam sati na Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu odvija prvo postizborno prisilno iseljenje. Kako kaže radi se o deložaciji Silvije Maurer, „žene koja sama živi, a žene su generalno najčešće žrtve izvršitelja.“
Eurobanka je ta koja je prikrivala prevaru koja je nastala tako što je jedna privatna firma krivotvorila indetitet vlasnika stana i upisala se u katastar kako bi digla hipoteku na taj stan – rekao je Pantović.
Po hladnom i vetrovitom vremenu nije bilo malo demonstranata, ali kako kaže Milica Lupšor iz Levog samita Srbije koja je i jedna od organizatorki skupa „Moglo nas je biti i više“. Ipak, ona pojašnjava i razloge za toliki broj okupljenih:
Žao mi je što mnoge žene imaju strah da se pojave na bilo kakvom javnom skupu i da iskažu svoje nezadovoljstvo. Ali promena će doći i mnoge od njih će sledećih godina ipak izaći na ovakve proteste gde se žene bore za nešto bitno u njihovim životima. Solidarnost žena prema drugim ženama će biti sve više izražena.
Protest je organizovan kao deo međunarodne inicijative žena koje se istog dana okupljaju pod parolom „Štrajk žena“ kako bi se suprotstavile decenijama ekonomske nejednakosti, kriminalizacije i policijskog tlačenja, rasnog i seksualnog nasilja, i beskrajnog globalnog rata i terorizma.
U pripremanju ove međunarodne inicijative učestvovale su žene iz više od trideset zemalja. U Španiji, uz podršku sindikata, žene su pokrenule jednodnevni štrajk. Masovni protesti su održani, između ostalog, i u Ukrajini, Južnoj Koreju, Pakistanu, Indiji, Kini, na Filipinima i u Ugandi.
Osmomartovski marš u Beogradu organizovale su: Mreža Žene protiv nasilja, Rekonstrukcija Ženski fond, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Astra, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije, Mreža žena Rasinskog okruga, Levi samit Srbije i Plenum žena za štrajk.
