Koridori Srbije su nedavno Ministarstvu zaštite životne sredine podneli zahtev za davanje saglasnosti na Studiju procene uticaja na životnu sredinu infrastrukture potrebne za izvođenje mosta u nastavku Bulevara Evrope u Novom Sadu, poznatijeg u javnosti kao most preko Šodroša.
„Naš zajednički stav je da to dolazi izuzetno kasno jer su radovi otpočeli mnogo ranije, bez ikakvih dokumenata“, kaže za Mašinu Petar Holik iz Šodroš Survivor kampa:
„Prva faza izgradnje mosta je odavno počela izgradnjom privremenog mosta. To je poodmaklo. Stabla su pala“.
Podsetimo, aktivisti su od početka sukoba sa gradskim vlastima oko sudbine Šodroša insistirali na tome da je za projekat mosta i prateće infrastrukture potrebno sprovesti istraživanje i nabrojati šta se dobija, a šta gubi, odnosno izraditi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
U međuvremenu su na terenu sami detektovali 164 vrsta ptica, sisara i beskičmenjaka koji se nalaze na aneksima Bernske konvencije i čak 40 vrsta ptica iz Crvene knjige ptica Srbije. Objašnjavali su i da je plavna šuma brana od poplava. Uprkos tome, u martu ove godine je posečeno pola stabala koja su branili telima.
Iako je izgradnja mosta ogroman poduhvat, sporna studija nije rađena jer je Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu utvrdilo da ne postoji zakonska obaveza pokretanja procedure procene uticaja na životnu sredinu, kako ste ranije mogli da čitate na našem portalu. Građani, biolozi i urbanisti sve vreme tvrde da je takvim tumačenjem, umesto poštovanja legislative, zapravo došlo do izigravanja duha zakona i ustavnog prava građana na zdravu životnu sredinu.
Hoće li Studija reći: „Ništa i ništa je ništa, crva nije ni bilo“?
Studija je, eto, sada ipak izrađena. Stvar više podseća na vršenje autopsije (ili čitanje biografije pokojnika) nego na važan medicinski pregled koji je pacijentu mogao da spasi život da je urađen na vreme.
I to pod uslovom da se u Studiji navode realne karakteristike područja sa njegovih gotovo dvesta zaštićenih vrsta, a ne tvrdi da „crva nije ni bilo“ (a s njim ni crne žune). Nekoliko udruženja će zato u narednih dvadesetak dana, do javne rasprave koja je zakazana za šesti jul, analizirati sadržaj studije i upoređivati ga sa sopstvenim nalazima sa terena.
Nezavisni stručnjaci nisu voljni da dopuste da eventualne nepreciznosti takvog dokumenta naknadno posluže kao dokaz da građani nisu bili u pravu. Pored toga što se nadaju da zaštite preostalu šumu, ulog predstavlja i čak 150 prekršajnih i krivičnih prijava zbog kojih će branioci Šodroša, Ribarskog ostrva i Kameničke ade morati da svoje aktivnosti pravdaju pred sudom. A iako je opšti kontekst zabrinjavajući, izvesnu nadu u uspeh aktivistima daju nedavno objavljene prvostepene odluke u slučajevima koji su se vodili protiv Dragane Arsić i drugih aktivista pokreta Odbranimo Šume Fruške gore.
Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u pisanom obliku mogu se dostaviti Ministarstvu za zaštitu životne sredine na adresu Omladinskih brigada 1, Novi Beograd.
Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva na istoj adresi, soba 424, u prostorijama Gradske uprave za zaštitu životne sredine grada Novog Sada, ul. Rumenačka 110, kao i na sajtu Ministarstva. Javna rasprava i prezentacija o ovom dokumentu održaće se 06. 07. 2023. godine sa početkom u 8.00 časova, u sali Skupštine Grada Novog Sada, u Ulici Žarka Zrenjanina br. 2.
„Svakako ćemo se tamo pojaviti, spremićemo se i postaviti pitanja“, konstatuje Holik u ime Šodroš Survivor kampa i građanskog pokreta Bravo.
Aktivisti ne žele da dozvole ni da se umanji značaj dešavanja na Šodrošu, niti da nadležni, predstavljajući se kao raspoloženi za dijalog sa građanima i njihove predloge, „operu biografiju“ bilo pred domaćom javnošću bilo pred međunarodnim institucijama.
„Naravno da ćemo opet podneti primedbe i naravno da će nadležni pokušati da se ogluše o iste. Samo ovaj put će se sve odvijati pod budnim okom Bernske konvencije“, komentarisali su iz NVO Svet i Dunav, organizacije koja je komitetu Bernske konvencije zbog moguće degradacije Šodroša podnela žalbu još krajem 2021.
Holik konstatuje da su Koridori Srbije (u jednom dokumentu na koji su aktivisti ukazali prošle godine) izneli ocenu da procena uticaja izgradnje mosta na prirodu nije neophodna i da će se oni voditi dokumentima koje je izdao pokrajinski Zavod za zaštitu prirode.
Komentarišući promenu tog stava ovog javnog preduzeća, Holik iznosi pretpostavku da je na to uticao pritisak javnosti i prijava koje su podneli Regulatorni institut za obnovljive izvore energije – RERI i aktivistička udruženja. Kao što smo već pisali, podnosilac žalbe komitetu Bernske konvencije smatra da je za to da se Studija ipak izradi bio ključan upravo pritisak koji je izvršila ova međunarodna organizacija.
Monumentalno „stablo“ izostanka Studije zaklonjeno je šumom prekršaja
Tragedija diskusije o (ne)potrebnosti Studije je i u tome što bi izostanak stručne, crno-na-belo napisane procene o uticaju tako obimnog projekta na životnu sredinu, čak i isključivo zdravorazumski gledano i potpuno nezavisno od postojanja zakona koji tu oblast uređuju, bio u najmanju ruku skandal da se radi o društvu i vremenu u kom su takvi problemi ređi – pa čak i o samom projektu u kom je sličnih prestupa manje.
Ovako se nalazimo u situaciji u kojoj ozbiljno „stablo“ izostanka studije zaklanja prašuma prekršaja.
Studija je, naime, za aktiviste okupljene u Šodroš Survivor kamp samo jedan u dugom nizu dokumenata koji su preskočeni, čiji je sadržaj sporan, koji se ne uklapaju sa dokumentima višeg reda ili koji su doneseni na sporan način u procesu planiranja i izvođenja „obilaznice“ u širi centar Novog Sada. O tim dokumentima, i prekršajima koje njihov izostanak ili problematičnost sadržaja predstavljaju, redovno su alarmirali javnost i u vezi sa tim na odgovornost pozivali nadležne.
„Primera radi, oni su poslali firmu koja je posekla stabla protivzakonito, Vojvodinašume nisu ni znale da se to dešava. Rađeno je bahato i grubo, bez vođenja računa o pticama koje se tu gnezde. Radila je firma koja nema pravo da tu interveniše“, ilustruje Holik fokusirajući se na seču stabala.
„Imali smo situaciju da su stručnjaci iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode lažno svedočili da drva nemaju duplje, iako su postojali dokazi da ih u stablima ima, zbog čega smo protiv njih podneli krivične prijave“, naglašava Holik.
Građani su na mnoge pravne propuste javnost i nadležne podsetili i krajem marta, kampanjom „Tragovima zločina“. Kako smo tada pisali, aktivisti Građanskog pokreta „Bravo“ i kampa na Šodrošu su 27. marta ostavili ispred nekoliko institucija debla polivena crvenom bojom i fotografije nadležnih koje smatraju odgovornim za seču. Poručili su i da neće odustati od utvrđivanja odgovornosti institucija i pojedinaca čije je činjenje i nečinjenje dovelo do seče desetine stoletnih stabala zaštićenih vrsta crne i bele topole na prostoru Šodroša i Kameničke ade 22. i 24. marta 2022. godine.
U pratećem saopštenju se konstatuje da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (PZZP) „nije učinio sve što je u njegovoj nadležnosti i moći kako bi se čitav prostor Šodroša i Kameničke ade stavio pod odgovarajući stepen zaštite“, te da se „oglušio o sve zahteve stručne javnosti i molbe građana da se izradi Studija o uticaju izgradnje novog mosta na živi svet na području Šodroša i Kameničke ade, kao i na sve zahteve da se preduzmu mere za umanjenje štetnih uticaja izgradnje mosta na postojeći ekosistem“.
Ako građanima i predstavlja muku da se orijentišu i zadrže pribranost i usredsređenost dok raspetljavaju komplikovanu materiju pravnih propisa i planske dokumentacije, za vlasti i ekonomske aktere gubitak kompasa odavno nije problem. Bar ne moralnog. Zato cela situacija podseća i na jednu rečenicu iz Remarkovog Crnog obeliska, pogrešno pripisivanu Staljinu. I „smrt“ jednog propisa može biti tragedija, a ignorisanje mnogih za vlast je tek – statistika.
