Manje od nedelju dana je ostalo do izbora, a sudeći po toku predizbornih kampanja radna prava i poboljšanje položaja radnika i radnica nisu ni izbliza značajna tema. Pitali smo sindikate da li će podržati neku od izbornih lista, šta su za njih važne teme i da li vide mogućnost saradnje sa nekim političkim opcijama u budućnosti.
U četiri sindikalne centrale koje su odgovorile na naša pitanja saglasni su da na ovim izborima sindikati nemaju razloga da podrže ni jednu od listi koje očekuju glasove građana i građanki.
Savez samostalnih sindikata Srbije ne podržava nijednu stranku u ovom trenutku i na ovim izborima, rekao je Zoran Mihajlović, sekretar SSSS-a za Mašinu.
Ni iz UGS „Nezavisnost“ ne podržavaju ni jednu izbornu listu, kako nam je rekao Zoran Stojiljković predsednik ove sindikalne centrale: „između ostalog i zbog rezervi prema ovakvim izbornim uslovima“.
Konfederacija slobodnih sindikata (KSS) kao ni Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) takođe neće podržati nijednu političku stranku na predstojećim izborima.
Ranka Savić, predsednica ASNS-a za Mašinu kaže da se „nijedna politička opcija ne bavi konkretnim problemima radnika i građana.“
Sva izborna obećanja se svode na uopštene fraze i već mnogo puta viđena obećanja, zaključuje Savić.
Šta je važno sindikatima?
Ključna tema bi konačno morao biti katastrofalan položaj radnika, ekonomska i pravna obespravljenost, siromaštvo, strah i neizvesnost za budućnost u kojoj žive hiljade porodica radnika, a posebno oni koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim i privremenim poslovima ili preko raznih agencija, smatra predsednica ASNS-a.
Kada se uzme u obzir stanje radnih prava u Srbiji sasvim je razumljiva odluka sindikata da na ovim izborima ne podrže ni jednu političku opciju. Epidemija koronavirusa je ogolila loše stanje u ekonomiji i privredi a sva je prilika da će se kotrljajuća kriza ponovo prevaliti preko leđa radništva.
I pored izdvajanja značajnih sredstava za pomoć privredi, koja su išla i kompanijama koja su već primile velike subvencije, vlast nije uspela da spreči masovna otpuštanja tokom epidemije. Nedavna dešavanja u kompaniji Jura su ponovo pokazala da će i političari na vlasti i institucije kao što je inspekcija rada pre stati na stranu poslodavaca nego radnika i radnica čije je zdravlje bilo ugroženo, što je pokazao i kasniji broj zaraženih u ovoj kompaniji.
To bi morala biti – nerad i totalna nezainteresovanost i politizacija državnih organa posebno inspekcije rada i zaštite na radu, koje umesto da štite elementarna prava radnika postaju instrument sebičnih interesa kapitala, smatra Ranka Savić iz ASNS-a.
Činjenica je da je materijalni položaj većine zaposlenih na vrlo niskom nivou, da je stepen njihove zaštite na radnom mestu takođe nizak, to su ključni zahtevi našeg sindikata, kaže Zoran Mihajlović iz SSSS-a.
„Dostojanstveni rad, koji uključuje i bezbedne uslove i pristojne zarade“, su teme koje Zoran Stojiljković iz „Nezavisnosti“ smatra značajnim.
I Dragan Marjanović, skretar KSS-a smatra da je „podizanje nivoa zaštite prava radnika u postojećim propisima značajna tema za političko razmišljanje“, a na spisak dodaje i:
Instucionalizaciju participacije predstavnika radnika (zaposlenih) u odlučivanju na svim nivoima, kao jedan od preduslova za stvaranje države socijalne pravde.
Sindikati čekaju levu političku snagu
Već sada je sasvim jasno da ni jedna od stranaka i listi koje će činiti vlast nakon izbora u svojim programima ne nude rešenja za poboljšanje položaja radnika i radnica. Međutim, sasvim je jasno i da napori za poboljšanje položaja većine stanovništva nužno uključuju i političku borbu u kojoj sindikati kao masovne radničke organizacije ne mogu ostati po strani.
Pored pomenute potrebe da se uredi rad inspekcija, možda najznačajniju političku borbu za sindikate u ovom momentu predstavlja uključivanje u rad na najavljenim izmenama Zakona o radu za koje je teško predpostaviti da će u zamisli predlagača ići u korist poboljšanja položaja radnika i radnica. Sudeći po dešavanjima vezanim za donošenje aktuelnog Zakona o radu, 2014. godine, sindikati će ukoliko zaista žele da učine zakon humanijim morati da stvore široku koaliciju koja podrazumeva i saradnju sa političkim strankama.
Pozicija sindikata u Srbiji i njihov odnosa prema političkim partijama iziskuje ozbiljno istraživanje koje, nažalost, sindikati još uvek ne vide kao posebno značajno u svojim agendama. Mišljenja sam da iz tog razloga i ne može biti ni ozbiljnijeg organizovanja levice na političkoj sceni Srbije, smatra Dragan Marjanović iz KSS-a.
Naš sagovornik iz KSS-a kaže da bi ovaj sindikat bio spreman da podrži određenu stranku:
Ukoliko ona prihavati sindikate i ovlašćene predstavnike radnika, kao ravnopravne socijalne partnere, uključi ih u upravljačke strukture stranke i obezbedi u svom programu jasno definisane uslove za bezbedan i dostojanstven rad radnika.
Ranka Savić kaže da stranke koje pokažu da su spremne da rade na „poboljšanju stanja demokratije, nezavisnosti institucija, ali i vode Srbiju ka EU“, mogu očekivati podršku ASNS-a.
U dve najveće sindikalne centrale su nešto jasniji po pitanju ideološkog usmerenja političkih stranaka sa kojima vide potencijalnu saradnju.
Činjenica je da trenutno na političkoj sceni još uvek, nažalost, nemamo jasno profilisanu levo orjentisanu političku opciju koja se iskreno bori za prava radnika, mi u Samostalnom sindikatu ne vidimo takvu opciju, kaže Zoran Mihajlović za Mašinu.
Njegov kolega iz „Nezavisnosti“, Zoran Stojiljković, smatra da bi sindikat koji predstavlja mogao dati podršku nekoj političkoj stranci pod određenim uslovima:
Samo pod pretpostavkom da se uverljivo radi o levoj, participativnoj opciji, stranci ili koaliciji, koja povezuje demokratiju i socijalnu pravdu i da nam to kroz prethodnu saradnju i dokaže.
Kako trenutno stoje stvari u sindikalnim krugovima je sve izraženija potreba za jasnijim učešćem sindikata u političkom životu, sada ostaje da sačekamo i formiranje leve političke opcije koja će borbu za radnička prava preneti i na nivo parlamentarne borbe.
