„Zatrpavanje sve tri rupe je počelo u petak i konačno je završeno juče. Počeli su i pripremni radovi za asfaltiranje, sklonjena je tabla na kojoj je bila istaknuta građevinska dozvola i stubovi na kojima je ona stajala“, objašnjava za Mašinu Zdravko Janković iz građanskog udruženja Za naš kej.
„Čini mi se da Grad vraća teren po kom su kopali, odnosno livade, prilazne puteve i pešačke staze, u prvobitno stanje“, komentariše.
Da li je Grad potpuno odustao od radova koji su u suprotnosti sa Zakonom o vodama građani, ipak zasad mogu samo da nagađaju jer se nadležni tim povodom nisu obratili građanima ni na terenu, ni pismeno, niti putem sredstava javnog informisanja. Dok je glavni gradski urbanista Stojčić tokom protesta okupljene uveravao da „ustvari ne stoje na nasipu“ i da se sve odvija u savršenom skladu sa propisima i sasvim stručno, niko od predstavnika gradskih vlasti još nije istupio sa objašnjenjem zašto su gradske službe zatrpale rupe čije kopanje je pre samo nedelju dana obezbeđivala policija.
„Najveća zabeležena voda je 30 cm ispod ‚krova‘ nasipa. Oni su hteli da kopaju rov dubok 80cm. Čak i da nasip ne popusti dublje, već to nas je izlagalo ogromnom riziku“, naglašava Janković.
Janković skreće pažnju na to da je građevinska dozvola za izvođenje radova i dalje na snazi. Kako smo ranije pisali, radi se o dozvoli čiji detalji su na keju osvanuli na tabli postavljenoj nedelju dana nakon početka radova, 16. marta, a za koju građani argumentovano tvrde da je pravno sporna. Ipak, to što je dozvola donesena na neadekvatan način ne znači da na osnovu nje ne može da se zida – sve dok se ista ne poništi. Građani su na izdavanje dozvole uložili žalbu 24. marta, ali još čekaju povratnu informaciju o tome da li je nadležni organ njihovu žalbu primio i uzeo u razmatranje.
Podsetimo, stanari i aktivisti udruženja „Savski nasip“, „Za naš kej“ i „Zajednička akcija“ su se na Savskom keju u Beogradu okupili 21. marta da bi sanirali štetu koju su napravili radnici Vodovoda, odnosno nekoliko rupa na parcelama koje pripadaju nasipu, u novobeogradskim blokovima 45 i 70. Podršku su im pružili predstavnici nekoliko opozicionih stranaka. Tokom naredna dva vikenda održana su i dva protestna skupa, a građani su, pored žalbe, zbog nezakonitih radova 27. marta podneli i krivičnu prijavu protiv N.N. lica iz JKP Vodovod i kanalizacija.
Građani su formulisali i tri zahteva čije ispunjenje udruženo zahtevaju. Prvi je zahtev da se nasip vrati u prvobitno stanje i da nadležni nađu bezbedno i legalno rešenje za postavljanje infrastrukture. Kako smo već pisali, stručnjaci smatraju da se infrastruktura, ako je već neophodna, može voditi preko nasipa ili okolišnim putem, umesto kroz njega. Zahteva se i da javnost takav projekat (i sve slične projekte ubuduće), sa svim fazama izrade, dobije pravovremeno na uvid.
„Zahtevamo i da se organizuje normalna participacija građana u projektu vezanom za rekonstrukciju Savskog keja“, naglašava Janković. Naš sagovornik skreće pažnju na to da su sve sporne radovi proteklih nedelja nadležni pravdali potrebom za rekonstrukcijom Savskog keja i „rešavanjem pitanja splavova“.
Da li je pravo „pitanje splavova“ kako im obezbediti struju ili šta će oni uopšte tu?
„Gradske službe su ‚radovima na infrastrukturi‘ pokušale da zamaskiraju višedecenijski nemar gradskih vlasti kada su u pitanju splavovi. Splavova koji danas postoje ovde ne bi bilo da su bili adekvatno tretirani na vreme“, smatra.
„Prema svedočenjima prvih stanovnika Savskih blokova, u tek useljenim zgradama noću nije moglo da se spava od kreketanja žaba sa obale reke. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Savski kej je kultivisan, a obala betonirana. Međutim, deo keja nakon bloka 45 ostao je netaknut, sem što je na tom prostoru, od nasipa ka redovnom toku Save planski sađena topola“, objašnjava se na sajtu neformalnog udruženja Savski nasip, u objavi iz 2017.
Prema ovom izvoru, pošumljeni nasip se do ranih dvehiljaditih primarno koristio za rekreaciju, kao javni prostor koji su osim ljudi, posećivali i fazani, zečevi, lisice, pa čak i srne. Najpre su nicale sojenice, pa objekti od čvrste građe, a za njima i čitavi sportski centri. Uporedne fotografije nasipa iz vazduha iz 2005, koje pokazuju bujno zelenilo, i 2017, u kojima šume više nema, su frapantne, a stanje se od tada samo pogoršava.
„Na ovom otetom javnom prostoru, i dalje se nelegalno gradi i izdiže zemljište, čime se direktno ugrožava bezbednost nasipa. Konstantna je opasnost od poplava i probijanja ovog dela nasipa pri nekoj narednoj visokoj vodi. Naime, pri visokim vodostajima Save nelegalno izgrađeni objekti između redovnog rečnog toka i samog nasipa predstavljaju prepreke koje proizvode dodatno opterećenje na krajnji bočni sud korita reke – nasip – čija je namena upravo da zaštiti ljude i dobra od ovakvih visokih vodostaja“, pisali su „prvoborci“ borbe za očuvanje obaloutvrde, aktivisti udruženja Savski nasip, 2017.
Gradnju splavova u zoni vodnog zemljišta zakonski su olakšali i omogućili pravilnik iz 2008. i Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. Mnogi od ovih objekata se, uz to, se zbog gabarita i materijala teško mogu okarakterisati kao vikendice, već pre kao vile za stanovanje, a mnogi su i komercijalni objekti. Vlasnici buše nasip, seku drveće koje ga korenjem štiti i rastresaju ga korišćenjem motornih vozila u zoni gde je motorni saobraćaj strogo zabranjen osim za vozila servisnih službi, odnosno hitnu pomoć i vatrogasce.
Janković ocenjuje da se broj splavova duž keja dramatično povećao u proteklih desetak godina, ali i podseća na to da je zametak ovog problema u dešavanjima sa kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina koja su, uže posmatrano, uključivala deregulaciju legislative i institucija u domenu urbanog razvoja, a šire predstavljala kolaps sistema u kom je formalno pravo zamenjeno pravom jačeg.
On svedoči da je tribina koju su lokalni aktivisti organizovali 2015. pokazala da jednom delu vlasnika zaista nije jasno zašto na vodnom zemljištu ne bi smelo da se gradi. Oni se samoidentifikuju kao ljubitelji prirode i ne razumeju da ugrožavaju sugrađane. Drugi, ipak, situaciju sasvim svesno zloupotrebljavaju. Sudeći po obimu investicija u nelegalne vile, kako komentariše, oni su verovatno u većini.
„Mi smo bedem“
Odnos gradskih službi ne odražava samo inertnost i nedostatak ljudskih resursa (na koji se često opravdano žale zaposlenici različitih inspektorata), već i saučesništvo. Tako smo došli u situaciju da mnogi splavovi nemaju zakup – ali su „uredno“ povezani na gradski vodovod kanalizaciju i elektromrežu.
„Tokom kopanja za gasovod, na koji su i ovi naleteli kad su sad kopali, smo videli minimum 40 raznih cevi koje prolaze kroz tu rupu i koji idu u divlje šahtove koji su napravljeni ispod krova nasipa, sa strane blokova. U nekim od šahtova nema vodomera, to su ‚divljaci‘ par ekselans, ali većina ima, tako da oni po nekom osnovu plaćaju vodu, iako ne bi trebalo ni da budu tu. Svi su povezani na struju“, detaljan je Janković. Nadležni se, kao i u mnogim sličnim slučajevima, dobacuju odgovornošću. Tako su, prema njegovom svedočenju, ranih dvehiljaditih najviši predstavnici skupštine opštine Novi Beograd tvrdili da dozvole za splavove izdaje (sic!) lučka kapetanija u Novom Sadu. Zvuči neobično.
„Mi imamo izjavu gradonačelnika da je nasip probijen pre trideset godina. Ali, gradonačelnik kao da je zaboravio da je on bio predsednik opštine Novi Beograd čitavih deset godina. Kao argument koristimo da bi Šapić od 2013. morao da zna za stanje na Savskom nasipu“.
Od tada je, naime, neformalno udruženje građana Savski nasip dopisima, žalbama, prijavama, saopštenjima i javnim nastupima upozoravalo gradske i opštinske vlasti na probleme na terenu, da bi im se proteklih godina pridružila i druga lokalna, ali i gradska udruženja poput UG Ulice za bicikliste i drugih.
Scenografija uklonjena, ali scenario nepoznat
Iz udruženja Za naš kej su zaustavljanje radova na Savskom nasipu i zatrpavanje rupa nazvali „najbrža mala pobeda građana u poslednjih 11 godina protiv potpuno protivzakonitog ugrožavanja bezbednosti građana, imovine i nasipa od strane aktuelne administracije“. Protestne akcije i straže sprovedene su pod sloganom „Mi smo bedem“, pod kojim su se udružila tri već pomenuta lokalna udruženja: Savski nasip, Za naš kej i Blok 70 – Zajednička akcija.
„Građani svih blokova se uvezali. Moćna ekipa volontera, komšija, entuzijasta, građana. Od prolaznika smo postali komšije, saborci, jedni drugima štit. Čuvali smo i sačuvali“, prokomentarisali su zatrpavanje rupa i uklanjanje građevinske table na društvenim mrežama iz udruženja Blok 70 – Zajednička akcija.
Ipak, kako kažu: scenografija je sklonjena, ali scenarija nema i ne zna se šta građane čeka u drugom činu. Iz udruženja Savski nasip su zato poručili da nameravaju da se izbore za:
„Uklanjanje nelegalnih objekata iz korita reke Save, sanaciju nasipa, Savski park prirode u kome će reka biti dostupna svima, kažnjavanje počinilaca krivičnih dela“ i, na posletku „zaustavljanje uništavanja Beograda i Srbije“.
