Apelacioni sud u Beogradu je odbacio žalbu Milenijum tima na presudu Višeg suda kojom je odbačena tužba te kompanije protiv osnivača JUGpress i glavne i odgovorne urednice Ljiljane Stojanović, a koja je podneta zbog objavljivanja izveštaja sa konferencije za štampu Narodne stranke u Vranjskoj Banji.
Ovom odlukom Apelacije osnivač JUGPressa, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, i urednica Ljiljana Stojanović su pravosnažno oslobođeni jedne od tri tužbe koju je protiv njih pokrenula kompanija Milenijum tim, odnosno njeni vlasnici, Ivan Bošnjak i Stojan Vujko.
„Veliko je zadovoljstvo što se pokazalo da i u Apelacionom sudu sede profesionalci koji rade ispravno“, kaže za Mašinu Ljiljana Stojanović komentarišući odluku suda kojom se odbacuje žalba Milenijum tima na raniju presudu Višeg suda u Beogradu.
Povod za tužbu koju je podnela kompanija Bošnjaka i Vujka bio je izveštavanje sa konferencije za štampu Narodne stranke u Vranjskoj banji februara 2021. na kojoj je lider te stranke Vuk Jeremić tvrdio da je Milenijum tim povezan sa vlastima i da je prodaja Vrnjačke banje korupcija.
JUGpress je, poput drugih medija, sa citatima preneo sadržaj pres konferencije.
„Mi smo od samog starta znali da smo radili u skladu sa etičkim kodeksima novinarstva i u našem izveštavanju o konferenciji za medije Narodne stranke nema ni trunke naših stavova“, objašnjava za Mašinu glavna i odgovorna urednica JUGpressa.
Iako su u JUGpressu znali da je pravda na njihovoj strani, ipak nisu bili sigurni kako će sud odlučiti „zbog čitave situacije sa pravosuđem u Srbiji“, kaže Stojanović.
Jučerašnja odluka Apelacije rešava jednu od tri tužbe kojom se JUGpress i Ljiljana Stojanović suočavaju od 2021. godine. Čeka ih nastavak sudskog procesa u slučaju tužbe zbog prenošenja sadržaja pres konferencije Narodne stranke u Leskovcu i tužbe koju su podneli vlasnici Milenijum tima Ivan Bošnjak i Stojan Vujko za pretrpljenu duševnu bol zbog izveštavanja sa konferencije za štampu u Vranjskoj banji.
Milenijum tim je isprva tražio po 100.000 evra odštete u slučaju tužbi u vezi sa izveštavanjima sa konferencija za štampu, ali je zatim svoja potraživanja smanjio na po 100 evra. U slučaju tužbe za pretrpljenu duševnu bol Bošnjak i Vujko traže 2 miliona dinara.
Do toga da kompanija tako drastično smanji iznos odštete koji potražuje doveo je pritisak javnosti i izveštavanje medija, ocenjuje Liljana Stojanović.
„Veliku zahvalnost dugujemo novinarskim udruženjima, kolegama iz drugih medija koji su nas podržavali i informisali javnost o našem slučaju“, izjavila je za Mašinu glavna i odgovorna urednica JUGpressa.
Broj tužbi protiv medija i aktivista u Srbiji je u porastu proteklih godina. Pojedini pravni sistemi su već razvili kategorizaciju onih čiji je cilj da ućutkaju kritičke glasove, i nazivaju se SLAPP tužbama.
Podsetimo, SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) ili strateške tužbe protiv javnog delovanja su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istraživači i uzbunjivači čiji rad razotkriva aktivnosti korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Ovakve tužbe u Srbiji se pojavljuju odnedavno, ali šire velikom brzinom. Kako prenosi Vreme, a prema podacima NUNS-a, između 2010. i 2020. godine je pokrenuto najmanje 26 građanskih tužbi protiv novinara, medija, organizacija civilnog društva i aktivista zbog njihovih aktivnosti čuvara javnog interesa. Preko polovine tužbi podneto je između 2018. i 2020 godine. Podaci Case Coalition against SLAPP in Europe govore da je preko 20 tužbi pokrenuto samo 2021. godine, zbog čega je Srbija i nominovana za zemlju sa najpovoljnijim uslovima za ovaj vid gušenja slobode govora u 2022.
U nabrojane primere čak i ne spada slučaj kada je Milenijum tim podneo 34 tužbe protiv dnevnih listova, portala, lokalnih medija i kablovskih televizija koji su izveštavali sa konferencija za štampu održanih u februaru 2021. u Vranjskoj banji i Leskovcu, a na kojima su političari govorili o poslovanju ove kompanije. Četiri petine tužbi, odnosno 27, podneseno je protiv medija, od kojih se najpre tražilo između 100 i 200 hiljada evra, da bi kompanija na posletku demantovala da su u pitanju SLAPP tužbe i odštetni zahtev smanjila na 100 evra. Ove tužbe, podnete Višem sudu u Beogradu, „imaju pojedine elemente SLAPP, ali usled nepostojanja jasnih kriterijuma i usvojene definicije one se u ovom trenutku ne mogu sa izvesnošću okarakterisati kao SLAPP“, pokazuje analiza koju je sprovela Fondacija „Slavko Ćuruvija“.
Domaći sudovi su krajem prošle i početkom ove godine doneli nekoliko oslobađajućih presuda za aktiviste u sporovima koje su protiv Dragane Arsić i aktivista Pokreta Odbranimo Šume Fruške gore pokrenuli vlasnici kompanije Galens. Kako smo već pisali, sudije su u presudama implicitno potvrdile da su u pitanju bile SLAPP tužbe, stajući u zaštitu prava na slobodu izražavanja i javno delovanje. Od pet procesa, sa koliko se Dragana Arsić suočila od početka 2022, u četiri je oslobođena, a u toku je još jedan.
Reforma pravosuđa u Srbiji, u okviru koje je krajem 2022. i početkom 2023. predloženo nekoliko važnih zakona i izmena zakona, nije se pozabavila problematikom SLAPP tužbi u korist zaštite građana. Naprotiv, predlog Zakona o policiji, koji je povučen nakon burnih reakcija civilnog sektora (te, pretpostavlja se, pritiska međunarodnih institucija) je predviđao jačanje političkog uticaja na ministarstvo unutrašnjih poslova i, praktično, kriminalizovanje aktivizma.
A.J. i I.K.
