Osnovni sud u Novom Sadu je 29. marta 2023. doneo prvostepenu presudu kojom je odbio tužbeni zahtev Sanje Petrić suvlasnice „Galens investa“ protiv Dragane Arsić, kojim je Petrić tražila nadoknadu nematerijalne štete od 800.000 dinara za nanetu joj duševnu bol i povredu ugleda i časti, kaže se u saopštenju pokreta Odbranimo šume Fruške gore. Sud je utvrdio da tužilja:
„Neosnovano potražuje nadoknadu nematerijalne štete jer tokom postupka nije dokazala da su joj povređene slobode i prava ličnosti, niti pravo na imovinu, ovo tim pre jer je utvrđeno činjenično stanje da je događaj 9.10.2021.god pod nazivom ‚Svi za šume, šume za sve‘, simbolična akcija da se skrene pažnja institucija koje postupaju u javnom interesu i ukaže na to da su privatni vlasnici parcela koje se nalaze u okviru Nacionalnog parka Fruška gora u obavezi da omoguće prolaz ljudima kako u naučno-istraživačke tako i u rekreativne svrhe, tim pre što tužena ne osporava tužilji pravo vlasništva, a imanje tužilje je ograđeno, a deo trase ograde prolazi kroz područje pod režimom zaštite drugog i trećeg stepena prema Zakonu o nacionalnim parkovima, kao i kroz staništa strogo zaštićenih vrsta BEO021 Kesten kod Rakovca.“
Podsetimo, suvlasnici Galensa Sanja i Nebojša Petrić su protiv Dragane Arsić i drugih aktivista podneli ukupno pet tužbi zbog dešavanja tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ održanog u oktobru 2021.
Građani su se tada okupljanjem usprotivili tome što su Petrići nezakonito ogradili deo Nacionalnog parka Fruška gora na kome se nalazi njihova nepokretnost, ali i državno zemljište, kako smo ranije pisali. Aktivisti su tokom ove šetnje iz protesta presekli katanac na ogradi (čime su zaradili jednu od tužbi, onu o kojoj se do sada najviše govorilo u javnosti). Ukupna vrednost tuženih zahteva protiv aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore i Udruženja Fruškać je bila oko dva miliona dinara.
Sud je krajem januara 2023, kolokvijalno rečeno, utvrdio da su građani imali i razloga i pravo da protestuju. Konkretno, Osnovni sud u Novom Sadu je tada odbacio jednu od pomenutih pet tužbi – tužbeni zahtev Sanje Petrić, koja je tužila aktiviste Draganu Arsić, Nikolu Arežinu, Petra Živanovića i Dušana Tomića za ometanje državine jer su se tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ kretali preko njenih parcela na vidikovcu Kesten na Fruškoj Gori.
Kako su tada naglasili iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG), sud je u januaru podsetio na to da prava građana na pristup svim delovima Nacionalnog parka, kao i njihovo pravo da protestuju protiv kršenja tih prava, štite Ustav Republike Srbije i domaće zakonodavstvo (Zakon o svojinsko pravnim odnosima, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o šumama, kao i pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi Nacionalnog parka Fruška gora), te Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljudska prava.
Prethodno je, u decembru, Sanja Petrić povukla tužbu protiv Arsić, kojom je za aktivistkinju zahtevala zatvorsku kaznu od godinu dana po osnovu navodnog urušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. Krajem decembra osnovni sud u Novom Sadu je odbacio i tužbu Nebojše Petrića, kojom je suvlasnik „Galensa“ tražio naknadu nematerijalne štete za povredu ugleda i časti i nanošenje teške duševne boli, uz odštetni zahtev od 800.000 dinara.
I dalje je u toku sudski postupak kojim se od aktivista zahteva nadoknada štete za pomenuto sečenje katanca na nezakonito postavljenoj ogradi. Petrići imaju pravo žalbe na sve prvostepene presude.
Umesto reakcije institucija, tužbe za aktiviste
Novosadski aktivisti iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore su se slučajem ograđivanja izletišta Kesten bavili od marta 2020. godine, kako je ranije za Mašinu objasnila Dragana Arsić. Oni su tada otkrili niz nezakonitih radnji koje su započele tokom policijskog sata proglašenog zbog kovida, odnosno utvrdili da je počelo ograđivanje velike površine koja pripada NPFG, najlepšeg vidikovca.
Zvali su inspekciju, koja je zaista i izašla na teren. Petrićima je inspekcija uručila prekršajnu prijavu zbog asfaltiranja nekategorisanog puta bez dozvole.
„Međutim, kako smo mi šta prijavljivali, oni su ‘išli za nama‘ i pribavljali papire koji su im nedostajali. U pitanju je jedna paradigmatična situacija, koja govori o slabom kapacitetu institucija“, ocenila je krajem 2022. Arsić za Mašinu. Po njenim rečima, umesto da Petrićima naloži da obustave radove i sve vrate u prvobitno stanje institucije su im dozvolile da „ishoduju uslove na svoje ime“.
„Epilog desetina inspekcijskih nadzora po našim zahtevima, jesu dve prekršajne prijave za izgrađen betonski put protivno uslovima zaštite prirode, protiv investitora Nebojše Petrića i upravljača JPNPFG, v.d. direktora Radoslava Krunića. Sve druge nezakonitosti su legalizovane naknadnim papirima“, objavili su pre koji dan iz pokreta Odbranimo šume Fruške Gore na svom fejsbuk profilu.
Sud je kasnije oslobodio Petrića jer je prijava koju je građevinska inspektorka protiv njega podnela bila neuredna, što je dovelo do zastarevanja predmeta nezakonitog asfaltiranja puta.
SLAPP po aktivistima
Podsetimo, odbrana je još na ročištu u martu 2022. ocenila da je u pitanju SLAPP tužba koja se podnosi sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istraživači i uzbunjivači čiji rad razotkriva dela korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Sudija Dragana Mitrić Savić je u januaru 2023. posredno potvrdila takvu ocenu i stala je u zaštitu prava na slobodu izražavanja i javno delovanje.
„Naime u toku postupka je utvrđeno da su tuženi aktivisti koji se bave zaštitom prirode, kroz različite organizacije koje za cilj imaju očuvanje Fruške gore kao prirodne celine (‚Fruškać‘, ‚Udruženje za zaštitu šuma‘, i pokret ‚Odbranimo šume Fruške gore‘), koja činjenica ne samo da nije osporena od strane tužilje, već je navedena i u tužbi. Takođe je na nesumnjiv način utvrđeno da je čin demontiranja ograde – presecanje na nekoliko mesta … bio simboličan akt koji je predstavljao poruku institucijama čijim radom su tuženi nezadovoljni i skretanje pažnje javnosti. Kao izraz protesta, čin presecanja ograde na nekoliko mesta, po stavu suda, nalazi se ispod kišobrana slobode izražavanja tuženih, kao aktivista koji se bore za javni interes”, navedeno je tada u obrazloženju presude.
Reforma pravosuđa u Srbiji, u okviru koje je krajem 2022. i početkom 2023. predloženo nekoliko važnih zakona i izmena zakona, nije se pozabavila problematikom SLAPP tužbi u korist zaštite građana. Naprotiv, predlog Zakona o policiji, koji je povučen nakon burnih reakcija civilnog sektora (te, pretpostavlja se, pritiska međunarodnih institucija) je predviđao jačanje političkog uticaja na ministarstvo unutrašnjih poslova i, praktično, kriminalizovanje aktivizma. U tim okolnostima tužbe koje bi se mogle okarakterisati kao SLAPP tužbe nastavljaju da niču kao pečurke posle kiše.
Kako smo već pisali, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je sredinom sedmice tužio BIRN zbog tekstova za koje ocenjuje da su mu uzrokovali povredu časti i duševni bol. Mediji prenose da je Šapić najavio i krivične prijave protiv građana koji aktuelno štite Savski nasip.
I.K.
