Poslanici su danas na trećoj sednici drugog redovnog zasedanja u Skupštine Srbije usvojili, pored brojnih stavki, i Zakon o budžetu za 2026. godinu.
Poslanici su danas na trećoj sednici drugog redovnog zasedanja u Skupštine Srbije usvojili, pored brojnih stavki, i Zakon o budžetu za 2026. godinu.
Crni petak, dan kada trgovci daju popuste na svoje proizvode, a potrošači često stoje i u redovima omiljenih prodavnica kako bi ugrabili artikle koji su baš danas, na posebnoj akciji. Često se postavlja pitanje koliko su kod nas popusti realni i da li ćemo uopšte uštedeti novac poslednjeg petka u novembru mesecu. O tome da li su potrošači obmanjeni i izmanipulisani nerealnim akcija za Mašinu govori Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.
Crni petak, dan kada trgovci daju popuste na svoje proizvode, a potrošači često stoje i u redovima omiljenih prodavnica kako bi ugrabili artikle koji su baš danas, na posebnoj akciji. Često se postavlja pitanje koliko su kod nas popusti realni i da li ćemo uopšte uštedeti novac poslednjeg petka u novembru mesecu. O tome da li su potrošači obmanjeni i izmanipulisani nerealnim akcija za Mašinu govori Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.
„Black Friday“ ili Crni petak, održava se svake godine poslednjeg petka u novembru. Ovaj dan globalno je najintezivniji potrošački dan u godini zbog popusta koji se nude a kompanije proizvode milione dodatnih komada artikala najrazličitijih materijala i namena, ali se kupci uglavnom opredeljuju za odeću i obuću.
„Black Friday“ ili Crni petak, održava se svake godine poslednjeg petka u novembru. Ovaj dan globalno je najintezivniji potrošački dan u godini zbog popusta koji se nude a kompanije proizvode milione dodatnih komada artikala najrazličitijih materijala i namena, ali se kupci uglavnom opredeljuju za odeću i obuću.
Danas je počela treća sednica redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije na kojoj će poslanici, između ostalog, razmatrati predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu. U istom se predviđa fiskalni deficit od 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), te i stopa privrednog rasta koja takođe iznosi tri odsto BDP-a. Međutim, kako za Mašinu komentariše Milan Ćulibrk, predloženi budžet nije održiv, te mu deluje da je pravljen tako što je prepisan prošlogodišnji.
Danas je počela treća sednica redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije na kojoj će poslanici, između ostalog, razmatrati predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu. U istom se predviđa fiskalni deficit od 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), te i stopa privrednog rasta koja takođe iznosi tri odsto BDP-a. Međutim, kako za Mašinu komentariše Milan Ćulibrk, predloženi budžet nije održiv, te mu deluje da je pravljen tako što je prepisan prošlogodišnji.
Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode
Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode
„Kojim tokom ide TOK?“ pitaju studentkinje i studenti Pravnog fakulteta i pozivaju na protest ispred Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, 20. novembra od 13 časova.
„Kojim tokom ide TOK?“ pitaju studentkinje i studenti Pravnog fakulteta i pozivaju na protest ispred Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, 20. novembra od 13 časova.
Prema ugovoru koji je potpisala sa firmom Džareda Kušnera, Vlada Srbije je u obavezi da do maja 2026. godine izvrši pripremne radove i kompletno sruši i ukloni objekte u kompleksu Generalštaba. Incijativa Beograd ostaje u tome vidi priliku za odbranu Generalštaba i poziva na šestomesečnu fizičku blokadu ovog kompleksa.
Prema ugovoru koji je potpisala sa firmom Džareda Kušnera, Vlada Srbije je u obavezi da do maja 2026. godine izvrši pripremne radove i kompletno sruši i ukloni objekte u kompleksu Generalštaba. Incijativa Beograd ostaje u tome vidi priliku za odbranu Generalštaba i poziva na šestomesečnu fizičku blokadu ovog kompleksa.
Prema uvidu koji je Radar imao u tajni ugovor Kušnera i Vlade Srbije o Generalštabu, većinski udeo u zajedničkoj kompaniji imaće Kušnerova firma i samim tim imati najveći deo dobiti. Srbija je odgovorna za rušenje svih objekata i ceo kompleks će ustupiti besplatno na 99 godina, uz mogućnost da se kasnije zakup pretvori u vlasništvo. A ako država do maja 2026. neku od obaveza ne ispuni, američki partner može raskinuti ugovor i naplatiti odštetu u visini i preko 50 miliona evra, saznaje Radar.
Prema uvidu koji je Radar imao u tajni ugovor Kušnera i Vlade Srbije o Generalštabu, većinski udeo u zajedničkoj kompaniji imaće Kušnerova firma i samim tim imati najveći deo dobiti. Srbija je odgovorna za rušenje svih objekata i ceo kompleks će ustupiti besplatno na 99 godina, uz mogućnost da se kasnije zakup pretvori u vlasništvo. A ako država do maja 2026. neku od obaveza ne ispuni, američki partner može raskinuti ugovor i naplatiti odštetu u visini i preko 50 miliona evra, saznaje Radar.
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su rebalans gradskog budžeta za 2025. godinu, kojim je predviđeno da budžet grada iznosi 190 milijardi dinara, a gradskih opština 16,5 milijardi dinara. Sednici nisu prisustvali odbornici opozicije.
Odbornici Skupštine grada Beograda usvojili su rebalans gradskog budžeta za 2025. godinu, kojim je predviđeno da budžet grada iznosi 190 milijardi dinara, a gradskih opština 16,5 milijardi dinara. Sednici nisu prisustvali odbornici opozicije.
U četvrtak, 30. oktobra, Skupština grada Beograda razmatraće i usvojiti rebalans gradskog budžeta, u kome se planira budžetski deficit od 10,8 milijardi dinara, a fiskalni deficit od 11,2 milijarde. Centar za lokalnu samoupravu navodi da najnoviji rebalans budžeta potvrđuje porast zaduživanja, rast rashoda za javni prevoz i birokratiju, kao i sve manji udeo investicija i kapitalnih projekata. Centar posebno upozorava javnost na porast zaduživanja javnih komunalnih preduzeća i netransparentno trošenje novca.
U četvrtak, 30. oktobra, Skupština grada Beograda razmatraće i usvojiti rebalans gradskog budžeta, u kome se planira budžetski deficit od 10,8 milijardi dinara, a fiskalni deficit od 11,2 milijarde. Centar za lokalnu samoupravu navodi da najnoviji rebalans budžeta potvrđuje porast zaduživanja, rast rashoda za javni prevoz i birokratiju, kao i sve manji udeo investicija i kapitalnih projekata. Centar posebno upozorava javnost na porast zaduživanja javnih komunalnih preduzeća i netransparentno trošenje novca.
Stotine građanki i građana juče se okupilo ispred Vlade Srbije na protestu na koji su pozvali roditelji i studenti u blokadi za donošenje zakona roditelj-negovatelj. Nakon održanih govora, protest se nastavio do Ministarstva za rad, gde su roditelji predali pet zahteva.
Stotine građanki i građana juče se okupilo ispred Vlade Srbije na protestu na koji su pozvali roditelji i studenti u blokadi za donošenje zakona roditelj-negovatelj. Nakon održanih govora, protest se nastavio do Ministarstva za rad, gde su roditelji predali pet zahteva.
U prvih osam meseci 2025. godine, neto strane direktne investicije (SDI) smanjene su za 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, a prenosi Nova ekonomija. Predsednik Vučić i drugi državni zvaničnici već mesecima za ovaj pad okrivljuju studente i proteste. Međutim, sama Narodna banka Srbije, kao i brojni ekonomski stručnjaci, ocenjuju da je reč o posledici globalne krize kapitalističke ekonomije.
U prvih osam meseci 2025. godine, neto strane direktne investicije (SDI) smanjene su za 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije, a prenosi Nova ekonomija. Predsednik Vučić i drugi državni zvaničnici već mesecima za ovaj pad okrivljuju studente i proteste. Međutim, sama Narodna banka Srbije, kao i brojni ekonomski stručnjaci, ocenjuju da je reč o posledici globalne krize kapitalističke ekonomije.
Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. U Srbiji se skoro 20 odsto stanovništva nalazi u riziku od siromaštva, a politike koje se sprovode prete da gurnu samo još veći broj stanovnika na rub egzistencije. Na današnji dan, Fondacija Centar za demokratiju poziva na hitno donošenje zakona o socijalnoj zaštiti i strategije socijalne zaštite, kao i konkretnih mera za povećanje obuhvata socijalne pomoći.
Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. U Srbiji se skoro 20 odsto stanovništva nalazi u riziku od siromaštva, a politike koje se sprovode prete da gurnu samo još veći broj stanovnika na rub egzistencije. Na današnji dan, Fondacija Centar za demokratiju poziva na hitno donošenje zakona o socijalnoj zaštiti i strategije socijalne zaštite, kao i konkretnih mera za povećanje obuhvata socijalne pomoći.
Danas se obeležava Svetski dan nesigurnog posla. Desetine hiljada ljudi u Srbiji nalazi se u permanentnom limbu privremenih i poveremenih poslova i ugovora na određeno – što im ukida radna prava i ostavlja u nesigurnom položaju. To breme su u poslednjim mesecima ponajviše osetili prosvetnici radnici i radnice, čiji se ugovori koriste kao sredstvo pritiska i ucene zbog podrške studentima i maturantima.
Danas se obeležava Svetski dan nesigurnog posla. Desetine hiljada ljudi u Srbiji nalazi se u permanentnom limbu privremenih i poveremenih poslova i ugovora na određeno – što im ukida radna prava i ostavlja u nesigurnom položaju. To breme su u poslednjim mesecima ponajviše osetili prosvetnici radnici i radnice, čiji se ugovori koriste kao sredstvo pritiska i ucene zbog podrške studentima i maturantima.
Centar za politike emancipacije poziva građane da im se pridruže danas od 16 časova, u Mladenovcu, kod Spomenika srpskom ratniku, kako bi sa građanima i građankama jedne od siromašnijih beogradskih opština razgovarali o pravu na platu za život. Poslednji podaci pokazuju da plata za život u Srbiji iznosi 150.670 dinara, dok od oktobra će minimalna plata biti 58.630 dinara.
Centar za politike emancipacije poziva građane da im se pridruže danas od 16 časova, u Mladenovcu, kod Spomenika srpskom ratniku, kako bi sa građanima i građankama jedne od siromašnijih beogradskih opština razgovarali o pravu na platu za život. Poslednji podaci pokazuju da plata za život u Srbiji iznosi 150.670 dinara, dok od oktobra će minimalna plata biti 58.630 dinara.
Direktori većine toplana u Srbiji izjavili su danas da su ovog leta podigli cene grejanja, dok je u pojedinim slučajevima procedura za odobrenje poskupljenja još u toku kod osnivača. Ova odluka dolazi samo nekoliko dana nakon što je minimalna plata povećana, i nekoliko nedelja nakon što je vlada ograničila marže trgovinskim lancima. Dok država vodi igru „povuci-potegni“, životni standard većine građana teško se poboljšava.
Direktori većine toplana u Srbiji izjavili su danas da su ovog leta podigli cene grejanja, dok je u pojedinim slučajevima procedura za odobrenje poskupljenja još u toku kod osnivača. Ova odluka dolazi samo nekoliko dana nakon što je minimalna plata povećana, i nekoliko nedelja nakon što je vlada ograničila marže trgovinskim lancima. Dok država vodi igru „povuci-potegni“, životni standard većine građana teško se poboljšava.
Vlada je donela odluku o povećanju minimalne plate na 550 evra. Odlukom, čini se, nisu zadovoljni ni poslodavci ni sindikati. Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije smatra da je neophodna strategija razvoja društva i privrede koja će nas izvući iz pozicije u kojoj ćemo se natezati oko minimuma.
Vlada je donela odluku o povećanju minimalne plate na 550 evra. Odlukom, čini se, nisu zadovoljni ni poslodavci ni sindikati. Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije smatra da je neophodna strategija razvoja društva i privrede koja će nas izvući iz pozicije u kojoj ćemo se natezati oko minimuma.
Nekada parizer a sada „ekonomske mere“. Međutim i ovog puta je sasvim jasno da je u pitanju ništa drugo do populizam izvučen iz registra mera za prilike radikalnije političke nestabilnosti.
Nekada parizer a sada „ekonomske mere“. Međutim i ovog puta je sasvim jasno da je u pitanju ništa drugo do populizam izvučen iz registra mera za prilike radikalnije političke nestabilnosti.
Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.
Juče su stupile na snagu mere za ograničavanje trgovačkih marži. Prema istraživanju Nove ekonomije, od 45 proizvoda čije su cene proverene u dva najveća trgovinska lanca, 28 je pojeftinilo, dok su preostali zadržali istu cenu ili su poskupeli. Uredbom koju je predsednik Aleksandar Vučić najavio prošle nedelje, marže su ograničene na 20 odsto, a predviđeno je i da se cene namirnica snize za 10 do 20 procenata, prema navodima vlasti. Međutim, kritičari upozoravaju da je u drugim zemljama u kojima su uvedene slične mere poput Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije nakon početnog pojeftinjenja došlo do postepenog rasta cena.
Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.
Juče je ministar finansija Siniša Mali izjavio da će marže najvećih trgovinskih lanaca biti ograničene na 20 odsto kao alat protiv inflacije i poskupljenja cena osnovnih namirnica. Ova najava dolazi samo nekoliko dana pre nego što predsednik Vučić u nedelju predstavi paket ekonomskih mera, koji će obuhvatiti i povoljnije kredite, kao i niže kamatne stope. Ostaje pitanje da li je ovo samo još jedan pokušaj vlasti da kupi vreme ili mera koja će zaista pomoći građanima.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine od 4. do 24. avgusta 2025. sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača. Udruženje potrošača Efektiva upozorava da ministarstvo zapravo pokušava da ugasi ovaj zakon i „uništi prava potrošača“.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine od 4. do 24. avgusta 2025. sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača. Udruženje potrošača Efektiva upozorava da ministarstvo zapravo pokušava da ugasi ovaj zakon i „uništi prava potrošača“.
Društveni front se protivi odluci o transformaciji javnog preduzeća „Pošta Srbije“ u društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O) i poziva sve zborove i građane da stanu u odbranu javnih dobara i da zajedničkim snagama rade na tome da se ona vrate tamo gde pripadaju – u ruke radnika i građana.
Društveni front se protivi odluci o transformaciji javnog preduzeća „Pošta Srbije“ u društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O) i poziva sve zborove i građane da stanu u odbranu javnih dobara i da zajedničkim snagama rade na tome da se ona vrate tamo gde pripadaju – u ruke radnika i građana.
Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme
Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme
