Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Nasilje je postalo sastavni deo parlamentarnog političkog života. Šovinistička retorika radikala predstavlja zavesu iza koje stoji nasilje vladajuće elite koje se kroz Skupštinu preliva na čitavo društvo.
Beogradske izbore možete pratiti na Mašini. Tokom večeri očekujte komentare članova i članica naše redakcije kao i izveštaje iz izbornih štabova, organizacija koje prate izborni proces i institucija. Krećemo!
Na godišnjicu dolaska na mesto gradonačelnika Beograda, na platou kod Filozofskog fakulteta osvanuo je mural posvećen Zoranu Đinđiću. Poruka na muralu, citat Đinđića dok je bio na mestu gradonačelnika, nedvosmisleno ukazuje da je oslikavanje tog zida kod Filozofskog fakulteta deo kampanje za predstojeće lokalne izbore.
U Medija centru u Beogradu CRTA je predstavila prvi izveštaj monitoringa izbornog procesa.
Da li je nezadovoljstvo spram politika gradskih vlasti koje stanovništvo Beograda već nekoliko godina iskazuje na protestima moguće pretvoriti u stvarnu promenu? Ili od postojećeg izbornog modela korist mogu imati samo partije vlasti i opozicije koje će nastaviti sa sprovođenjem istih politika koje su i dovele do nezadovoljstva?
Populistički način vladanja ne ostavlja prostor za demokratiju i uključivanje naroda u donošenje odluka. Populisti u Srbiji, u ime naroda i za narod, ga zapravo guraju na ivicu siromaštva, stvarajući društvo sve većih nejednakosti.
Novi poljski premijer u najavljenom obračunu sa zapadnoevropskim kapitalom želi da „vrati državu u igru“. Sprovođenjem konzervativne socijalne politike i stvaranjem „preduzetničke države“ vladajuća stranka Pravo i pravednost nastoji da ojača nacionalni kapital i nacionalnu ekonomiju Poljske.
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.
Stranka rada Belgije prestaje da bude marginalni politički akter. Neki od faktora rasta popularnosti ove komunističke partije su jasno adresiranje glavnih socijalnih i ekonomskih problema, podsticanje razvoja levog pokreta kao i programi političke edukacije.
Nedavni parlamentarni izbori na Kosovu i izglasavanje vlade čiji je premijer Ramuš Haradinaj javnosti u Srbiji su predstavljeni kao velika pobeda “srpskih interesa”. Međutim, ti navodni nacionalni interesi ne idu daleko od potrebe predsednika Aleksandra Vučića za održavanjem na vlasti stvaranjem daljih nestabilnosti u regionu.
Erdoganova poseta Srbiji nagoveštava dolazak nove ture turskog kapitala. A kapital, na deregulisanoj ekonomskoj periferiji, surov je prema radnicima, baš kao predsednik turske prema svojim političkim oponentima.
Uz učestalo ograđivanje od borbe za ženska prava i feminizma u mizoginoj političkoj kulturi žene se mogu nadati protokolarnom upotpunjavanju političkih pozicija. Učešće žena u desničarskim organizacijama, u Evropi i na lokalu, ovu problematiku naglašavaju još i više.
Inaugurisan je novi predsednik Srbije. Dok ga je liberalna javnost nazivala „narodnjakom“, Aleksandar Vučić na mestu premijera vodio je najučinkovitiju antinarodnu politiku od pada režima Sobodana Miloševića.
Sutrašnji lokalni izbori u Hrvatskoj značajni su po tome što će se na njim pojaviti prva šira koalicija levice u postjugoslovenskom razdoblju i to upravo u glavnom gradu pod nazivom „Zagreb je naš“. Tim povodom razgovarali smo s Katarinom Peović Vuković, komparatisktinjom i članicom Radničke fronte koja čini jednu petinu koalicije kojoj neke ankete daju ozbiljne izglede za prelazak cenzusa i ulazak u zagrebačku Gradsku skupštinu.
Kopredsednica Nemačke partije Levica (Die Linke), Katja Kiping, nedavno je boravila u Beogradu s ciljem upoznavanja s lokalnim političkim prilikama kao i u svrhu priprema za septembarske parlamentarne izbore u Nemačkoj.
Već nekoliko sedmica protesti u nekoliko gradova Srbije dovode u pitanje legitimitet vlasti. Međutim, ni etablirana opozicija nema naklonost protestanata, ali to ne znači da ne postoji otvoren put ka daljem političkom artikulisanju i udruživanju. Prva sledeća prilika za susret i razmenu sindikata, studenata i levih organizacija i pokreta je već Prvomajski protest.
U nedelju se održavaju predsednički izbori u Francuskoj. Dok se uoči izbora najviše govorilo o mogućoj pobedi kandidatkinje ekstremene desnice Mari Lepen, poslednjih nedelja značajan rast beleži Žan-Lik Melanšon čiji se program zasniva na uspostavljanju potpuno novog političkog sistema.
Iako napetost oko izbora raste svakim danom, uzbuđenje oko istih ne dovodi u pitanje različite životne probleme s kojima se svakodnevno suočavamo. Dok se konstantno potiskuje potreba za stvarnim demokratskim upravljanjem odozdo, neobično veliki broj raspisanih izbora u proteklih sedamnaest godina sugeriše da je demokratija svedena na njene neprestane simulacije.
Osim političko-ekonomske bezalternativnosti neoliberalizmu, političke formacije “druge Srbije” i konzervativna desnica jednako su skloni podeli biračkog tela na dobre i loše, pametne i glupe, vredne i lenje.
Aktuelni protesti u Rumuniji, izveli su na ulice do sada najveći broj ljudi u talasu masovnih demonstracija koji traje od 2012. godine. Korupcija kao povod nezadovoljstva nije nova stvar u političkom životu te zemlje, a osim velikog mobilizacijskog potencijala ona je postala i dobro oruđe za prikrivanje klasnih i ideoloških razlika.
Da li će predsednički izbori ponuditi nekakvu alternativu? Ako je i bilo dilema oko ovog pitanja, razvejao ih je već sam početak kampanja za izbore koji još nisu ni raspisani. Opozicioni kandidati svoje predloge svode na prepakivanje stare priče o manjem zlu – što samo prikriva nedostatak stvarnih alternativnih predloga.
