Organizacija Astra – Akcija protiv trgovine ljudima saopštila je juče da su tokom prošle nedelje objavljena dva značajna izveštaja međunarodnih organizacija i tela o trgovini ljudima u Srbiji
U pitanju su treći Izveštaj Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA), nezavisnog tela koje prati na koji način zemlje članice primenjuju Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (prethodna dva objavljena su 2014. i 2018), i godišnji Izveštaj o trgovini ljudima Stejt Departmenta za 2023.
Izveštaji sadrže nekoliko reči pohvale koje se odnose na unapređenje zakonskog okvira za borbu protiv trgovine ljudima, uvođenje instituta nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima (nezavisnog tela čiju funkciju treba da obavlja Ombudsman), identifikovanje većeg broja žrtava u 2022. i formiranje komisije koja uključuje psihologa, pedagoga i socijalnog radnika u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima a koja će vršiti zvanične procene žrtava.
Međutim kritika i dalje prevagljuje i shodno tome zaključak oba dokumenta se može svesti na rečenicu kojom već godinama počinju izveštaji o trgovini ljudima Stejt Departmenta: Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za suzbijanje trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu ili, preciznije par redova niže, Vlada sveobuhvatno nije povećala napore u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, navodi se u saopštenju.
Kako podsećaju iz Astre, Stejt Department je Srbiju, pre svega zbog „nereagovanja institucija povodom slučaja potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije radnika iz Vijetnama u fabrici Linglong, stavio na listu za posmatranje druge grupe zemalja, što praktično znači da, ukoliko ne pokažemo napredak, lako možemo da se nađemo među zemljama čiji je odnos i spremnost da se obračunaju sa kriminalom i trgovinom ljudima na najnižem nivou.“
Podsetimo, nakon pisanja novinarki o uslovima rada i smeštaja radnika iz Vijetnama koji su angažovani u kineskoj kompaniji Linglong u Zrenjaninu, stručnjaci i sindikati su ocenili da u tom slučaju ima indicija i o trgovini ljudima.
Iz Astre navode da godinama ukazuju na iste propuste u radu državnih organa kao i pomenuti izveštaji, te, kako se ne bi zaključci ovih izveštaja izgubili u izmaglici birokratskih formulacija, nije na odmet pojasniti šta to sve Srbija ne radi po pitanju rešavanja ili, realnije, ublažavanja problema trgovine ljudima u našoj zemlji.
Astra podseća da je broj krivičnih prijava, istraga, procesuiranih optuženih i donetih presuda u 2022. u padu u odnosu na prethodnu godinu. Takođe podsećaju i upozoravaju da je umešanost zvaničnika i pripadnika MUP-a u slučajeve trgovine ljudima i dalje zabrinjavajuća: „Navode se slučajevi policajaca povezanih sa organizovanim kriminalnim grupama, a protiv kojih nije preduzeto ništa uprkos verodostojnim navodima svedoka. Neki su čak i unapređeni u međuvremenu“, navodi se u saopštenju.
Uprkos rezoluciji Evropskog parlamenta iz decembra 2021, kojom se poziva na istragu o prinudnom radu u fabrici Linglong, reakcijama UN-a i civilnog sektora, Vlada i dalje nije u potpunosti istražila navode da je 500 vijetnamskih radnika podvrgnuto prinudnom radu, upozoravaju iz Astre i dodaju da je godine 2022, fabrika u vlasništvu NRK zamenila je većinu prvobitnih 500 vijetnamskih radnika novim stranim radnicima i objavila planove za proširenje fabrike i povećanje broja radnika.
Standardne operativne procedure i dalje nedovoljno jasno definišu uloge i odgovornosti relevantnih institucija zaduženih za identifikaciju i zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima i potencijalnih žrtava, podsećaju iz Astre i dodaju da kapaciteti, resursi i ekspertiza i dalje ostaju nedostatak ključne institucije za identifikaciju i zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima – Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
„Neki zvaničnici su nastavili da opravdavaju slučajeve potencijalnog prinudnog prosjačenja dece i prinudnog rada kod Roma, tvrdeći da su to njihove tradicionalne kulturne prakse i običaji“, piše u saopštenju Astre.
Uprkos postojanju klauzule o nekažnjavanju žrtava trgovine ljudima za krivična dela koja su izvršile dok su bile u lancima trgovine ljudima, vlasti su kažnjavale žrtve seksualne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prisilnog kriminala zatvorom, uslovnom kaznom i novčanim kaznama, navode iz Astre i podvlače da oko 50% krivičnih postupaka pokrenutih za trgovinu ljudima biva prekvalifikovano u lakše krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije.
Spisak, kažu iz Astre, je još i duži. Ovi izveštaji, pored preporuka za rešavanje propusta i manjkavosti u rešavanju problema trgovine ljudima daju i rokove za odgovor Vlade Republike Srbije o primeni njihovih preporuka.
„Čini se da ovi periodi nisu predugački i da država Srbija nema baš mnogo vremena za saniranje svih navedenih i nenavedenih propusta institucija angažovanih na polju borbe protiv trgovine ljudima. Ali mi, koje radimo na pružanju pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima, znamo kako nečinjenje institucija dodatno i trajno oštećuje živote osoba koje su preživele torturu trgovaca ljudima. U tom procepu od izveštaja do izveštaja, za veliki broj žrtava trgovine ljudima čini se da je vreme stalo a da je pravda nedostižna“, zaključuju iz Astre.
I.P.
