Prvog dana konferencije „Povratak utopije 2“ koju su organizovali Mašina i Centar za politike emancipacije, održana je panel diskusija „Promišljanje uslova prekarnog rada“. Objavljujemo video snimak ovog razgovora.
Povećanje minimalca, po svemu sudeći, doneće poreske olakšice vlasnicima kapitala, ali ne i bolji standard radnicima. Razrešavanje takvog paradkosa iziskuje radikalizaciju borbe za dostojanstveni životni strandard.
Povećanje broja zaposlenih kojim se vlast hvali skriva realno stanje. Sve je više onih koji preživljavaju na marginama tržišta rada, penzionera koji su prinuđeni da rade, kao i mladih koji migriraju. Takvim manipulacijama se priprema teren za dalje smanjivanje radnih prava.
Pre tačno tri godine usvojene su izmene i dopune Zakona o radu. Promene u ovom dokumentu nisu bile kozmetičke već suštinske, na osnovu kojih se može govoriti o sasvim novom zakonu. Efekti njegove primene su vidljivi u mizernim zaradama i teškim radnim uslovima koji su doveli do serije štrajkova ovog leta.
O učincima važećeg Zakona o radu najbolje govori talas štrajkova koji se trenutno širi Srbijom. Povodom treće godišnjice od usvajanja ovog zakona osvrćemo se na njegove uredbe koje su postavile okvir za materijalno i socijalno nezadovoljstvo.
Publikacija udruženja ROZA „Žene govore“ pruža neposredan uvid u položaj radnica u Srbiji i praktičan osvrt na Zakon o radu u korist borbe za poštovanje radnih prava.
Masovni odzivi raznoraznim posredničkim agencijama za zapošljavanje koje nude isključivo privremena zaposlenja ili jednostavno “iznajmljivanje” radnika drugim poslodavcima, sve su češća pojava i u Srbiji. Donošenje nepovoljnog zakona o agencijskom radu i njegovo buduće regulisanje samo će pogoršati i onako urušene radne odnose.
Da su radna prava zaposlenih u Srbiji drastično ugrožena više nije novost. Važeći Zakon o radu, usvojen 2014. godine, ključni je dokument koji legitimiše nizak stepen zaštite radnika i mogućnosti ostvarivanja prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Da stvar bude teža, izmene u pravnom sistemu dovele su do toga da je radnicima često gotovo nemoguće sudsko ostvarivanje prava.
Oko tri hiljade radnica i radnika prisustvovalo je današnjem protestu ispred vlade Srbije koji je organizovala Konfederacija slobodnih sindikata (KSS).
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Borba koju vodi radnički pokret u Francuskoj protiv donošenja novog zakona o radu, suočena je sa agresivnim odgovorom vlasti. Dok militarizovana policija vrši sve veću represiju nad demonstrantima, konzrvativni mediji igraju odlučujuću ulogu u odbrani elita na vlasti i njihovih zakonskih reformi. Tako je i do nas ovaj značajni protestni pokret došao samo kao slika “nereda” koji prete nedevnom Evropskom prvenstvu u fudbalu, dok je analiza o njegovim strukturnim razlozima u potpunosti izostala.
U potpunosti nemarni odnos velikih sindikalnih centrala prema katastrofalnom stanju radnih prava, ove godine je kulminirao u povodu Praznika rada. Izostankom organizovanja prvomajskog protesta, štaviše, cinično prebacujući odgovornost za to na same radnike, sindikalni lideri su pokušali da ukinu mogućnost da oni koji tog dana, ipak žele da se priključe protestnoj šetnji, to i urade. Postavlja se pitanje, kome i čemu oni zaista služe?
Skupština Srbije je 17. jula usvojila izmene Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Tog dana dva najveća sindikata u Srbiji su stajala ispred Skupštine u „tišini povodom smrti socijalnog dijaloga“. Danas, 29. jula, na dan kada pomenuti zakoni stupaju na snagu, postavlja se pitanje da li za tim dijalogom treba žaliti ili ne. Jer, dok tripartitni dijalog navodno podrazumeva mogućnost alternativnog ishoda, postojeće liberalne ekonomske politike koje se donose to upravo isključuju – mogućnost ekonomske alternative.
Ovaj tjedan su u Srbiji i Hrvatskoj gotovo paralelno doneseni novi zakoni o radu. Oni svojom sličnošću prvenstveno svjedoče zajedničkoj političko-ekonomskoj sudbini postjugoslavenskih država. Pored klasične neoliberalne legitimacije, u srpskom slučaju, donošenje zakona prati izraženi rast autoritarnosti državnog aparata i koketiranje s regresivnim ideologijama, ali i masovniji prosvjed.
