„Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode je nadležno za održavanje, izgradnju i čuvanje sistema za odbranu od poplava. JVP Srbijavode dopušta nelegalnu izgradnju u koritima reka, bušenje nasipa i druge opasne radnje zbog čega nam prete poplave, ugroženi su životi i imovina ljudi“, navodi se u peticiji koju je pokrenulo udruženje građana Savski nasip.
U Savskom nasipu smatraju da direktor Srbijavoda Goran Puzović treba da podnese ostavku, kao i da odgovara za nečinjenje prema zakonu, preneo je N1.
Savski nasip danima putem društvenih mreža skreće pažnju na udeo u odgovornosti za aktuelne poplave širom Srbije koju snosi JP Srbijavode i njegov direktor.
Kako nabraja isti izvor, trenutno je na snazi vanredna situacija u 32 grada i opštine, i to za celu teritoriju gradova Čačak, Loznica, Jagodina, opština Paraćin, Sokobanja, Despotovac, Sjenica, Koceljeva, Vladimirci, Babušnica, Boljevac, Vrnjačka Banja, Ćuprija, Ćićevac, Ražanj, Trstenik i deo teritorija Grada Šapca i Užica, opština Požega, Beočin, Irig, Priboj, Žagubica, Ivanjica, Aleksinac, Lučani, Aleksandrovac, Kosjerić, Varvarin, Rekovac, Majdanpek i Svilajnac.
MUP Srbije je saopštio da će period obilnijih padavina trajati do kraja meseca, te da je na spasavanju ugroženih u proteklom periodu bilo angažovano preko hiljadu vatrogasaca-spasilaca, preko 500 vozila i pumpi, te Specijalistički tim za spasavanje.
RHMZ javlja da su narednih dana izlivanja očekivana u slivovima Kolubare, Jadra, gornjih tokova Zapadne i Južne Morave, Ibra, Nišave, Toplice, Rasine, Majura, Belice i Crnice, kao i na slivovima Mlave, Peka i Timoka.
JP Srbijavode je jedno od javnih preduzeća na neslavnoj listi onih za koje je u planu pretvaranje u akcionarska i društva sa ograničenom odgovornošću. Kao jedan od argumenata za izmenu pravnog statusa ovih preduzeća koje vlasti navode je i potreba za stručnijim upravljanjem. Kako smo i ranije pisali, akteri civilnog društva navode da pravni status bilo kog preduzeća kao javnog ne predstavlja prepreku za to da se njime rukovodi stručno i efikasno.
Predstavnici različitih udruženja građana za zaštitu životne sredine smatraju da je očekivano da obilnije, „monsunske“ kiše postanu svakodnevica našeg podneblja usled klimatskih promena. Oni skreću pažnju na to da se javne institucije, uključujući nadležna ministarstva i javna preduzeća poput Srbijavoda, u proteklom periodu nisu adekvatno usmerile na prevenciju poplava usled povećane koncentracije padavina, na koje domaći i međunarodni akteri u sferi zaštite životne sredine i monitoringa klimatskih promena kontinuirano upozoravaju.
Umesto toga, vlasti su dopuštale i podsticale gradnju na vodnom zemljištu, u koritima reka i kanalima za odvodnjavanje, kao i brutalnu deforestaciju kojom se smanjuje apsorpcioni kapacitet zemljišta. Građani i stručnjaci već dugo zahtevaju da se razmisli o povećanju kapaciteta kišne kanalizacije i kanala za odvodnjavanje, kao i povećanju zelenih površina (koje upijaju kišu) u naseljenim mestima, kao i o planskoj forestaciji u ređe naseljenim i nenaseljenim. Umesto toga se, kao što smo mnogo puta pisali, različitim dokumentima na nivou republike i lokalnih samouprava, uporno planira smanjivanje otvorenog zemljišta i povećan obim seče šuma radi izvoza neobrađenog drveta.
I.K.
