Zainteresovane građane, uključujući i advokatice Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, po čijoj krivičnoj prijavi je podignut optužni akt, iz Osnovnog suda u Boru je nezakonito „ispratila“ – sudska straža.
Ljubica Vukčević, jedna od advokatica RERI-ja, za Mašinu komentariše da u svojoj karijeri sličan slučaj nije doživela. Ona pojašnjava da je prisustvo javnosti na svakom glavnom pretresu (pripremnom ročištu) u krivičnom postupku garantovano zakonom, tako da „svako ko želi može da prisustvuje“.
Zakon, kako kaže, taksativno navodi slučajeve u kojima se javnost može isključiti:
„Vi javnost isključujete, na primer, kada je potrebno da se zaštiti privatnost u postupku. Recimo, postupak kada se sudi maloletniku: on vam je isključen za javnost.“
Vukčević naglašava da tužba zbog zagađenja životne sredine, za razliku od tih slučajeva, nije postupak iz koga se građani smeju isključiti tek tako. Javnost, naprotiv, po njenim rečima ima veliki interes da prisustvuje suđenju u krivičnom postupku protiv kompanije koji se vodi zbog zagađenja vazduha.
Umesto pisane odluke sa obrazloženjem, usmeno „saopštenje“ sudske straže?
Advokatice RERI-ja su u utorak skrenule pažnju zaposlenima u sudu da javnost po zakonu ne može ni da se isključi putem usmenog saopštenja (kakvo je zainteresovanima prenela straža), već da za to eventualno mora da postoji pisana odluka postupajućeg sudije, sa obrazloženjem zašto se građanima ne dozvoljava prisustvo ročištu. Takvo nezakonito postupanje u iskustvu Vukčević predstavlja presedan.
„Nakon našeg insistiranja sudija je mene i koleginicu iz RERI-ja primila neformalno, dakle ne na suđenje. Obratila nam se neprijatnim tonom, upitavši nas‚ ko smo mi i zašto se oglušujemo o informaciju sudske straže o isključenju javnosti‘, na šta smo mi odgovorile da ne može sudska straža da saopštava odluku koja je, eventualno, odluka Suda i da ne pristajemo da nam se zabrani pristup suđenju bez ikakve odluke“, svedoči Vukčević.
Po rečima naše sagovornice, sudija je tada izjavila da se suđenje neće održati, već odložiti. Vukčević naglašava da je time interes javnosti da prisustvuje suđenju postao još veći, budući da je smisao prisustva građana da kontrolišu rad suda „da sud ne bi mogao da donosi ni odluku o odlaganju po sopstvenom nahođenju, da se vidi zašto se odlaže, da li je opravdan izostanak okrivljenog i tako dalje“.
Vukčević konstatuje da se sudija advokaticama RERI-ja na to ponovo obratila uznemirujućim tonom i od njih zahtevala da napuste sudnicu.
„Mi smo na to rekli da je takvo nezakonito ponašanje razlog za izuzeće sudije. Zahtev za izuzeće sudije se podnosi kada postoji sumnja u pristrasnost, a u ovom slučaju definitivno postoji. Sudija se na navedeno vrlo uznemirila i pozvala sudsku stražu da nas izbaci iz sudnice. Taj događaj se završio tako što smo samo koleginica i ja uspele da dođemo do sudije i da uopšte razgovaramo. A onda se iza zatvorenih vrata očigledno suđenje održalo, odnosno odloženo je, ali u prisustvu samo advokata suprotne strane, odnosno tužioca, koga nismo videli“, govori za Mašinu Vukčević.
Vukčević pojašnjava da je glavni pretres, odnosno pripremno ročište u postupku koji se vodi protiv Ziđina trebalo da bude održan u decembru, ali je tada odložen jer se okrivljeni nije pojavio.
Bor: ekološka „crna tačka“
Bor je već dugo ekološka „crna tačka“. To pokazuje i ušminkani i zakasneli Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu, objavljen krajem 2022, kao i jezivi zaključni pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja u Boru na zdravlje stanovnika iz Batutove publikacije „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, za koju iz Asocijacije za razvoj grada Bora tvrde da je bila skrivana od javnosti. Pored sumpor dioksida, građani Bora su izloženi prekoračenjima dozvoljenih koncentracija nikla, olova, arsena i žive, zbog kojih „Za (sic!) sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena“, kako se u pomenutoj publikaciji (koja podseća i na enciklopediju malignih oboljenja) konstatuje.
Podsetimo, ekološke organizacije, građani Bora, pa čak i lokalne vlasti, su proteklih godina na različite načine skretali pažnju na problem zagađenja vazduha u gradu koje se, navode, intenziviralo od kada je Ziđin preuzeo RTB Bor krajem 2018. godine i udvostručio proizvodnju.
Privredni sud u Zaječaru je tokom 2019. i 2020. nekoliko puta i osuđivao Ziđin na novčane kazne zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o zaštiti životne sredine. Protiv Ziđina i drugih odgovornih već je podnošeno i nekoliko krivičnih prijava. Krajem 2019. protiv Ziđina, ali i gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića, te ministra za zaštitu životne sredine, Gorana Trivana, krivične prijave su podneli opozicioni političari iz Bora i predstavnici udruženja građana. U septembru 2020. krivičnu prijavu protiv Ziđina podneo je i sam gradonačelnik.
Kako smo pisali ranije, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je prijavu protiv kompanije Ziđin Koper i njenog predsednika zbog zagađenja vazduha u Boru podneo u januaru 2021. nakon što je inspekcija Ministarstva za životnu sredinu utvrdila višestruko veće koncentracije sumpor-dioksida od dozvoljenih graničnih vrednosti, i to više puta tokom kalendarske godine.
Kako prijaviti zagađivača?
Podsetimo, ovo nije prvi postupak koji se protiv Ziđin Koper Srbija vodi po krivičnim prijavama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI.
„Kada su u pitanju krivični postupci, RERI podnosi krivične prijave protiv Ziđina ne samo zbog zagađenja životne sredine, već i zbog građenja bez građevinske dozvole, RERI podnosi i prijave za privredne prestupe, inicijative za pokretanje prekršajnih postupaka… U principu protiv Ziđin-a smo pokrenuli i učestvujemo u svim vrstama sudskih postupaka“, konstatuje Vukčević.
Kako objašnjava za ne-pravnike, krivična prijava predstavlja obaveštenje tužilaštvu o postojanju krivičnog dela i o počiniocu (ako je njegov identitet poznat, što ne mora da bude slučaj). Tužilac na osnovu prijave sprovodi dokazni postupak i prikuplja obaveštenja i dokaze da vidi da li postoji opravdana sumnja da je određeni počinilac izvršio krivično delo.
„Kada podnosimo krivičnu prijavu, tužilaštvu obezbedimo dosta kvalitetnog dokaznog materijala. Kada je, kao ovde, u pitanju zagađenje vazduha, mi smo tužilaštvu obezbedili ne samo dokazni materijal već smo pomogli i u pogledu relevantnih zakona, podzakonskih akata… Dakle, sve što smo mogli, mi smo tužilaštvu obezbedili“, kaže Vukčević.
Nakon podnošenja krivične prijave i sprovođenja dokaznog postupka, tužilaštvo odlučuje da li postoji viši stepen sumnje, to jest opravdana sumnja, da se podigne optužni akt. U konkretnom slučaju o kom je reč, tužilaštvo je zaključilo potvrdno, podnelo optužni akt protiv Ziđina i odgovornog lica, i zakazan je glavni pretres (sa koga je javnost izbačena).
Vukčević naglašava da će pravni tim RERI-ja razmotriti sve pravne mehanizme da postupajuća sudija bude izuzeta. Kako dodaje: „Kad postoji ovoliki stepen pristrasnosti, postupajuća sudija ne bi trebalo da sudi“.
Pristrasnost institucija na svim nivoima i male kazne za zagađivače
Javnost može da se nada da će se suđenje za zagađenje vazduha nadalje odvijati po zakonu. Podsetimo, ipak, na to da institucije pokazuju veliku „agilnost“ u zabijanju glave u pesak kada je u pitanju zaštita životne sredine i gledanju zagađivačima kroz prste.
Kako su iz RERI-ja skrenuli pažnju početkom 2021, krivičnu prijavu zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha i Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kakvu je podnela ova nevladina organizacija, je mogla da podnese i inspekcija Ministarstva za životnu sredinu (koja je, podsetimo se, i utvrdila prekoračenje ograničenja sumpor-dioksida). Inspekcija je, međutim, protiv Ziđina zbog pomenutih kršenja podnela samo prijavu za privredni prestup.
Iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu su tada skrenuli pažnju da u moguće sankcije u slučajevima kada se zagađenje tretira kao krivično delo spada gašenje pravnog subjekta, zabrana obavljanja delatnosti i uslovna osuda pravnog lica, dok su sankcije za privredni prestup blaže. Zato su predstavnici RERI-ja komentarisali da je inspekcija izabrala da „umesto mehanizma zaštite javnog interesa koji za posledicu može i treba da ima oštrije sankcije po pravno i odgovorno lice, koristi blaži mehanizam“, što su kritikovali i kao deo trenda vlasti da štite privilegovane kompanije.
Programski direktor RERI-ja Mirko Popović je krajem 2020. za Slobodnu evropu prokomentarisao da su novčane kazne koje je dosudio privredni sud takođe zbirno manje od investicija koje bi Ziđin morao da sprovede da bi fabrika prestala da krši zakone o zaštiti vazduha i životne sredine.
Zbog toga što je ovo uobičajena praksa, a sve kazne koje su zagađivačima izrečene u proteklih godinu dana ispod minimalnih finansijskih iznosa koje propisuje zakon, Jovan Rajić iz RERI-ja je nedavno prokomentarisao da u ovoj organizaciji imaju utisak „da je država saučesnik u kršenju propisa“, ocenivši da se zagađivačima isplati da nastave sa prestupima.
To ilustruju i iznosi novčanih kazni od po milion dinara koje je Javno tužilaštvo u Negotinu u maju 2022. zbog izlivanja jalovine u Mali Pek dosudilo da u dobrotvorne svrhe uplate Ziđin i njegov direktor.
„Konkretno, Ziđin bude osuđen na novčanu kaznu. Vi imate sad zakonski raspon kazne, od milion do 4 miliona dinara. Primeni se institut ublažavanja kazne, pa konkretno, Ziđin ne bude osuđen na milion, na zakonski minimum, nego se ublaži da bude osuđen na 200.000, daleko ispod zakonskog minimuma. To je onda jedno zamagljivanje očiju javnosti po principu‚ pa dobro, evo sproveli smo zakonski postupak, kaznili, a u stvari smo ga častili ovako niskom kaznom”, komentariše Vukčević.
Kako je za Mašinu izdvojio Predrag Momčilović, Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji pokazuje da su tokom 2021. dozvoljene dnevne vrednosti sumpor-dioksida na mernim stanicama u Boru prekoračene 19 puta, a satne čak 156 puta. Momčilović navodi da je Ziđin ugradio novi sistem za odsumporavanje, koji je delimično doprineo smanjenju zagađenja vazduha u Boru, te da se očekuje da će se modernizaciom topionice kvalitet vazduha dodatno popraviti, ali i izražava oprez: „Ipak ostaje pitanje u kojim kapacitetima će modernizovana topionica raditi jer ukoliko se proizvodnja značajno poveća doći će i do povećanja zagađenja“.
