Iskra Krstić

„Nema besplatnog ručka“ za gladnu decu širom sveta

Aktuelna ekonomska kriza već je teško pogodila najranjivije kategorije stanovništva širom sveta. Sve su češći izveštaji o rastu procenta gladne i dece bez krova nad glavom u nerazvijenim, ali i u zemljama kapitalističkog centra.

Aktuelna ekonomska kriza već je teško pogodila najranjivije kategorije stanovništva širom sveta. Sve su češći izveštaji o rastu procenta gladne i dece bez krova nad glavom u nerazvijenim, ali i u zemljama kapitalističkog centra.

Rio Tinto u Srbiji: privatizacija prirodnog bogatstva, onemogućavanje održivog razvoja

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

MHE na Rupskoj reci: Zločin bez kazne

Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.

Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.

Pandemija plus kapitalizam jednako glad

Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.

Između čekića i nakovnja: jačaju protesti u Belorusiji

Protesti u Belorusiji traju već tri nedelje. Lukašenko demonstrira silu mašući automatskim naoružanjem, dovlačeći vojsku i policiju u centar prestonice i organizujući vojne vežbe na granici sa EU. Beloruska istraživanja pokazuju da je glavna motivacija demonstranata želja da žive bolje i slobodnije, ali je teško zamisliti da će za to uspeti da se izbore u aktuelnoj ekonomskoj situaciji i konstelaciji političkih i vojnih aktera.

Bitka za Košutnjak se nastavlja: predato 7000 primedbi protiv devastacije šume

Građani okupljeni oko nekoliko organizacija civilnog društva su danas predali prigovore na Plan detaljne regulacije (PDR) za kompleks Avala filma, koji podrazumeva devastaciju šume na Košutnjaku. Oni su se obratili okupljenima i predstavnicima medija, objasnivši im zašto su protiv uništavanja „pluća Beograda”, a za izradu novog PDR-a uz poštovanje postojećih zakona i planskih dokumenata Grada.

Na šta reaguju nezadovoljni građani na ulicama?

O društvenoj situaciji nakon sinoćnih žestokih demonstracija i pred današnji nastavak protesta izazvanih najavom pooštravanja mera zbog loše epidemiološke situacije razgovarali smo sa predsednikom Socijaldemokratske unije Ivanom Zlatićem i psihološkinjom Saritom Bradaš.

Fidelity consulting: neće biti kapaciteta za brzo prilagođavanje odnosima koje je koronavirus oblikovao

Crnogorska kompanija iz oblasti poslovnog savetovanja, Fidelity consulting, uspešno se bavi izradom biznis planova i investicionih elaborata, odnosima sa bankama, upravljanjem finansijama… Međutim – krajnje neuobičajeno za takvo preduzeće – Fidelity je istovremeno aktivan na društvenim mrežama, gde putem duhovitih objava približava ekonomske pojave široj javnosti, te iznosi britku i argumentovanu kritiku ekonomske politike u Crnoj Gori, ali i kritiku neoliberalnog sistema generalno. Sa Fidelity consultingom smo razgovarali o problemima koje nameće aktuelna kriza i mogućnostima njihovog prevazilaženja.

Pad cene nafte. (Bez)vredno crno zlato?

S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.

Pandemija koronavirusa je učinila očiglednom neodrživost sistema

Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.

Francuska: najduži štrajk od 1968. Makron ne popušta

Vozači, mašinovođe, piloti, balerine, muzičari, nastavnici u Francuskoj već skoro dva meseca „obaraju ruke“ sa Emanuelom Makronom, u najdužem štrajku od 1968. godine. Dok je francuska vlada istrajna u nameri da penzioni sistem prilagodi interesima kapitala, demonstranti ostaju spremni da blokiraju železnicu, metro, pristaništa i hidrocentrale ne pristajući na umanjenje penzija i produženje radnog veka.

Vozači, mašinovođe, piloti, balerine, muzičari, nastavnici u Francuskoj već skoro dva meseca „obaraju ruke“ sa Emanuelom Makronom, u najdužem štrajku od 1968. godine. Dok je francuska vlada istrajna u nameri da penzioni sistem prilagodi interesima kapitala, demonstranti ostaju spremni da blokiraju železnicu, metro, pristaništa i hidrocentrale ne pristajući na umanjenje penzija i produženje radnog veka.

Izbori u Britaniji: hoće li neoliberalizam biti uzdrman?

U Ujedinjenom kraljevstvu 12. decembra se održavaju parlamentarni izbori, na kojima se bira 650 poslanika u Donjem domu britanskog Parlamenta. Dok su za deo britanske i međunarodne javnosti ovo izbori na kojima bi Britanci mogli da promene odluku o izlasku iz EU, mnogi ih smatraju prvim izborima na kojima bi neoliberalizam mogao da bude ozbiljno uzdrman u jednoj od svojih „zemalja porekla”.

Žeremi Gravaj: film kao prostor za glas obespravljenih

Nagradu za najbolji film u stranoj konkurenciji na ovogodišnjem BELDOCS festivalu dobio je „A Lua Platz“, film koji prati borbu rumunskih i romskih doseljenika u Francusku protiv pogoršavanja uslova stanovanja i za dostojanstven život. Sa Žeremijem Gravajom (Jérémy Gravayat), režiserom i aktivistom, razgovarali smo o njegovim iskustvima.

Dino Šaran: Mislim da je greška u sistemu, a ne u nama

Sarajevski pop-rok bend „Letu štuke“ je koncertom u beogradskom Domu omladine krajem decembra promovisao svoj četvrti studijski album, „Topla voda“. Iskoristili smo tu priliku da sa Dinom Šaranom, frontmenom i osnivačem benda, porazgovaramo o motivima za rad i društvenu kritiku, ljudskim odnosima, i još koječemu.

Ana Mendez: Za jačanje ekonomske i političke demokratije grada

„Po mom mišljenju najbitnije je da se borimo protiv mera štednje putem odbacivanja predstave o postojanju limitiranosti budžeta – koji je zapravo fiskalni konstrukt, odredba iz EU.“

„Po mom mišljenju najbitnije je da se borimo protiv mera štednje putem odbacivanja predstave o postojanju limitiranosti budžeta – koji je zapravo fiskalni konstrukt, odredba iz EU.“

Borba za Vlasinu: „Postoji mnogo alternativa za obnovljive izvore energije“

U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave. Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.

Pritisak troškova stanovanja: krv, suze i znoj

Konstantni rast troškova stanovanja i šanse da čovek završi na ulici zbog neplaćenih dugova uzrokuju ozbiljne štete, kako materijalne, tako i mentalne. Dok dominantna ekonomija stvara profit na osnovu otimanja domova, istraživanja sugerišu da neoliberalni napad na stanovanje u mnogima izaziva potrebu za razvijanjem društvenosti i solidarnosti.

Grupa Crvena: socijalni turizam je predstavljao mehanizam društvene integracije

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.

Antonela Stjepčević: Namjera nam je mijenjati politike raspolaganja prostorom

Problemi urbanog razvoja u Crnoj Gori, a naročito u Bokokotorskom zalivu, se u poslednjih nekoliko meseci radikalizuju. Zakonodavni okvir na više nivoa izmenjen je u korist apartmanizacije i investitorskog urbanizma. Ugroženost kulturnog ambijenta i prirodne baštine UNESCO-vog Kotorsko-risanskog basena, i ostatka Boke, koji predstavlja tampon zonu zaštićenog područja izuzetnih univerzalnih vrednosti, poslednjih godina je predmet sve oštrijih kritika Komiteta za svetsku baštinu i ICOMOS-a.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2024 Copyleft Mašina.rs