Forma: Analiza

Evropski parlament

Osam verzija „evropske priče“ o Srbiji

Jedna od glavnih tema u medijskom prostoru Srbije prethodnih dana bila je rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu. Naravno, interpretacija dosta zavisi i od toga koje medije pratite. Sa jedne strane imamo detaljno izveštavanje o „nikad oštrijoj rezoluciji“, sa druge glasove iz Evropskog parlamenta koji pohvalno govore o režimu Aleksandra Vučića – a ima ih.

Jedna od glavnih tema u medijskom prostoru Srbije prethodnih dana bila je rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu. Naravno, interpretacija dosta zavisi i od toga koje medije pratite. Sa jedne strane imamo detaljno izveštavanje o „nikad oštrijoj rezoluciji“, sa druge glasove iz Evropskog parlamenta koji pohvalno govore o režimu Aleksandra Vučića – a ima ih.

„Hajde da budemo glasnije nego baby blues“: Mentalno zdravlje mama u postporođajnom periodu

Ako je mama dobro – dobro je cela porodica; ali, da li je mama nakon porođaja zaista dobro? Kakvo je njeno mentalno zdravlje u postporođajnom periodu? Centar za mame sproveo je istraživanje upravo na ovu temu. Nova vrsta umora i iscrpljenosti, osećaj krivice, neispavanost, anksioznost, baby blues pa čak i postporođajna depresija su situacije u kojima se nalaze porodilje, ali o kojima se retko govori. Za Mašinu o ovoj temi, iz svog iskustva, pričaju glumica Anđela Jovanović, novinarka Iva Parađanin Lilić, influnserka Marta Lović i Jovana Ružičić ispred Centra za mame.

Ako je mama dobro – dobro je cela porodica; ali, da li je mama nakon porođaja zaista dobro? Kakvo je njeno mentalno zdravlje u postporođajnom periodu? Centar za mame sproveo je istraživanje upravo na ovu temu. Nova vrsta umora i iscrpljenosti, osećaj krivice, neispavanost, anksioznost, baby blues pa čak i postporođajna depresija su situacije u kojima se nalaze porodilje, ali o kojima se retko govori. Za Mašinu o ovoj temi, iz svog iskustva, pričaju glumica Anđela Jovanović, novinarka Iva Parađanin Lilić, influnserka Marta Lović i Jovana Ružičić ispred Centra za mame.

Ursula fon der Lajen i Aleksandar Vučić

NIS kao instrument sukoba interesa između Rusije i Zapada

Uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) otvorilo je pitanje da li je Srbija konačno izgubila mogućnost da balansira između Rusije i Zapada. Razgovarali smo sa bivšom ambasadorkom Brankom Latinović i Jelicom Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji o tome šta sankcije znače za budućnost odnosa Srbije sa Rusijom, SAD i Evropskom unijom.

Uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) otvorilo je pitanje da li je Srbija konačno izgubila mogućnost da balansira između Rusije i Zapada. Razgovarali smo sa bivšom ambasadorkom Brankom Latinović i Jelicom Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji o tome šta sankcije znače za budućnost odnosa Srbije sa Rusijom, SAD i Evropskom unijom.

zgrada

Međunarodni dan beskućništva kao opomena: Bilo ko može izgubiti krov nad glavom

Skoro milion stanovnika Srbije potpalo bi pod kategoriju beskućništva kada bismo koristili tipologiju Evropske unije. Na Međunarodni dan beskućništva, prisećamo se sistemskih prepreka sa kojima se suočavaju lica u situaciji beskućništva u Srbiji i koliko je zapravo malo potrebno da bi neko u ovoj zemlji izgubio krov nad glavom.

Skoro milion stanovnika Srbije potpalo bi pod kategoriju beskućništva kada bismo koristili tipologiju Evropske unije. Na Međunarodni dan beskućništva, prisećamo se sistemskih prepreka sa kojima se suočavaju lica u situaciji beskućništva u Srbiji i koliko je zapravo malo potrebno da bi neko u ovoj zemlji izgubio krov nad glavom.

Sedmi oktobar i osam decenija palestinske borbe

Pre dve godine, 7. oktobra, borci Hamasa probili su zidove oko Gaze i izveli koordinisane napade na južni Izrael, zauzimajući vojne baze i napadajući tenkove i stražarske punktove. Ubrzo nakon toga, Izrael je pokrenuo genocid nad Gazom, koji traje i danas uz podršku Zapada. Dve godine kasnije, desetine hiljada Palestinaca su mrtvi, Gaza je sravnjena, a narod suočen sa glađu i raseljavanjem.

Pre dve godine, 7. oktobra, borci Hamasa probili su zidove oko Gaze i izveli koordinisane napade na južni Izrael, zauzimajući vojne baze i napadajući tenkove i stražarske punktove. Ubrzo nakon toga, Izrael je pokrenuo genocid nad Gazom, koji traje i danas uz podršku Zapada. Dve godine kasnije, desetine hiljada Palestinaca su mrtvi, Gaza je sravnjena, a narod suočen sa glađu i raseljavanjem.

Protest u Beogradu

Novo značenje metafore „6. oktobar“: Kako taj datum vide današnji i tadašnji studenti

Od početka studentskih blokada veliki broj akademskih radnika i radnica podržava studente u njhovim zahtevima, a neki od njih su i sami svoje studentske dane proveli na ulici. Tada, pre 25 godina, kako tvrde, nisu mogli ni da zamisle da će danas ponovo morati da stoje ispred kordona. 

Od početka studentskih blokada veliki broj akademskih radnika i radnica podržava studente u njhovim zahtevima, a neki od njih su i sami svoje studentske dane proveli na ulici. Tada, pre 25 godina, kako tvrde, nisu mogli ni da zamisle da će danas ponovo morati da stoje ispred kordona. 

Aktivisti na Sumud flotili

Šta je flotila za Gazu postigla?

Veliki broj ljudi u više zemalja izašao je na ulice da osudi izraelsko presretanje flotile Sumud čiji je cilj bio da probije opsadu Gaze i dostavi humanitarnu pomoć. U ovom trenutku, svi brodovi su presretnuti od strane izraelskih snaga, a više od 400 aktivista biće deportovano iz Izraela. Iako je jedan brod uspeo da probije blokadu ulaskom u palestinske vode, nikakva humanitarna pomoć nije isporučena izgladnelim Palestincima. Šta je flotila postigla i da li je podbacila?

Veliki broj ljudi u više zemalja izašao je na ulice da osudi izraelsko presretanje flotile Sumud čiji je cilj bio da probije opsadu Gaze i dostavi humanitarnu pomoć. U ovom trenutku, svi brodovi su presretnuti od strane izraelskih snaga, a više od 400 aktivista biće deportovano iz Izraela. Iako je jedan brod uspeo da probije blokadu ulaskom u palestinske vode, nikakva humanitarna pomoć nije isporučena izgladnelim Palestincima. Šta je flotila postigla i da li je podbacila?

Nema neutralne tehnologije ili kako veštačka inteligencija produbljuje nejednakosti

U knjizi „Atlas veštačke inteligencije“, Kejt Kroford objašnjava zbog čega je ova tehnologija mnogo više od pukog alata. Iako se predstavlja kao čista tehnologija, radi se o planetarnoj strukturi zavisnoj od ogromne količine fosilnih goriva, minerala, jeftinog rada i ličnih podataka. Zbog kapitala potrebnog da se razvije i svetonazora koje naturalizuje, nužno služi interesima moćnih. Ukoliko se ne zauzda, ova snažna politička, ekonomska i kulturna sila će produbiti već nedopustive nejednakosti

U knjizi „Atlas veštačke inteligencije“, Kejt Kroford objašnjava zbog čega je ova tehnologija mnogo više od pukog alata. Iako se predstavlja kao čista tehnologija, radi se o planetarnoj strukturi zavisnoj od ogromne količine fosilnih goriva, minerala, jeftinog rada i ličnih podataka. Zbog kapitala potrebnog da se razvije i svetonazora koje naturalizuje, nužno služi interesima moćnih. Ukoliko se ne zauzda, ova snažna politička, ekonomska i kulturna sila će produbiti već nedopustive nejednakosti

protest u italiji

Studenti i radnici su ujedinili Italiju — i pobuna se nastavlja

Nakon najveće društvene mobilizacije u poslednjim decenijama, italijanski radnici i studenti se pripremaju da „zaustave sve“. Pokretu se pridružuju i lučki radnici iz Evrope i Afrike. Štrajk 22. septembra uzdrmao je zemlju i izbrisao granice između društvenih grupa i organizacija – sa jednim ciljem: prolazak Flotile Sumud i humanitarne pomoći do Gaze. Razgovarali smo sa troje studenata iz Italije o načinima organizovanja i budućnosti pokreta.

Nakon najveće društvene mobilizacije u poslednjim decenijama, italijanski radnici i studenti se pripremaju da „zaustave sve“. Pokretu se pridružuju i lučki radnici iz Evrope i Afrike. Štrajk 22. septembra uzdrmao je zemlju i izbrisao granice između društvenih grupa i organizacija – sa jednim ciljem: prolazak Flotile Sumud i humanitarne pomoći do Gaze. Razgovarali smo sa troje studenata iz Italije o načinima organizovanja i budućnosti pokreta.

Javni toalet u Beogradu

Javni toaleti u Beogradu – luksuz ili osnovna potreba?

Beograd, grad sa skoro dva miliona stanovnika i velikim brojem turista, nema razvijenu mreži javnih toaleta. U večernjim satima, nakon 23 časa, nijedan toalet ne radi, a van centra grada ih čak i nema. Osnovna fiziološka potreba, u glavnom gradu Srbije, predstavlja logistički problem za sve one koji provode vreme na javnim mestima.

Beograd, grad sa skoro dva miliona stanovnika i velikim brojem turista, nema razvijenu mrežu javnih toaleta. U večernjim satima, nakon 23 časa, nijedan toalet ne radi, a van centra grada ih čak i nema. Osnovna fiziološka potreba, u glavnom gradu Srbije, predstavlja logistički problem za sve one koji provode vreme na javnim mestima.

radnice Jure

Radna prava LGBT+ osoba: Između zakona i prakse

Uprkos zakonima i Ustavu Republike Srbije koji štite sve građanke i građane od diskriminacije i garantuju im jednaka radna prava, pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice u Srbije nalaze se u znatno nepovoljnijem položaju. Već od samog razgovora za posao, pa sve do otkaza, osobe koje pripadaju LGBT+ zajednici suočavaju se sa psihičkim i fizičkim nasiljem, mobingom, predrasudama i strahom. Sagovornici Mašine govore o najčešćim oblicima diskriminacije, primerima iz prakse i merama koje radnice i radnici treba da preduzmu u slučaju da su im prava povređena.

Uprkos zakonima i Ustavu Republike Srbije koji štite sve građanke i građane od diskriminacije i garantuju im jednaka radna prava, pripadnice i pripadnici LGBT+ zajednice u Srbije nalaze se u znatno nepovoljnijem položaju. Već od samog razgovora za posao, pa sve do otkaza, osobe koje pripadaju LGBT+ zajednici suočavaju se sa psihičkim i fizičkim nasiljem, mobingom, predrasudama i strahom. Sagovornici Mašine govore o najčešćim oblicima diskriminacije, primerima iz prakse i merama koje radnice i radnici treba da preduzmu u slučaju da su im prava povređena.

Elena i Petar

Neformalne negovateljice u potrazi za formalnom odgovornosti

Kako izgleda dan jedne negovateljice? Da li je uopšte moguće uspostaviti granicu između „rada“ i „života“ kada vam je ceo dan prožet brigom o sebi i drugima. O problemima sa kojima se suočavaju negovateljice za Mašinu piše Elena Premate.

Kako izgleda dan jedne negovateljice? Da li je uopšte moguće uspostaviti granicu između „rada“ i „života“ kada vam je ceo dan prožet brigom o sebi i drugima. O problemima sa kojima se suočavaju negovateljice za Mašinu piše Elena Premate.

Protest studenata u Beogradu Foto: Mašina

Studentska lista: Za i protiv oročenja mandata

Studentska lista ima ozbiljne šanse da pobedi aktuelnu vlast na sledećim izborima. Ipak, da li će Studentska lista biti oročenog mandata i predstavljati prelaznu vladu ili joj treba dati četvorogodišnji mandat? Politikolozi i istoričari za Mašinu daju obe perspektive.

Sudeći po istraživanjima Studentska lista ima ozbiljne šanse da pobedi aktuelnu vlast na sledećim izborima. Ipak, da li će Studentska lista biti oročenog mandata i predstavljati prelaznu vladu ili joj treba dati četvorogodišnji mandat? Politikolozi i istoričari za Mašinu daju obe perspektive.

luna park

Deca nisu sadržaj: (zlo)upotreba dece na društvenim mrežama

Deca se svakodnevno pojavljuju u TikTok izazovima, anketama i klipovima influensera – često bez informisanog pristanka, u kontekstu koji narušava njihovo dostojanstvo, ponižava ih, a u nekim slučajevima čak i izlaže seksualizaciji. Influenseri zarađuju, platforme rastu, a deca u Srbiji ostaju nezaštićena pred kamerama.

Deca se svakodnevno pojavljuju u TikTok izazovima, anketama i klipovima influensera – često bez informisanog pristanka, u kontekstu koji narušava njihovo dostojanstvo, ponižava ih, a u nekim slučajevima čak i izlaže seksualizaciji. Influenseri zarađuju, platforme rastu, a deca u Srbiji ostaju nezaštićena pred kamerama.

Namirnice iz minimalne potrošačke korpe

Parizer je opet za stolom

Nekada parizer a sada „ekonomske mere“. Međutim i ovog puta je sasvim jasno da je u pitanju ništa drugo do populizam izvučen iz registra mera za prilike radikalnije političke nestabilnosti.

Nekada parizer a sada „ekonomske mere“. Međutim i ovog puta je sasvim jasno da je u pitanju ništa drugo do populizam izvučen iz registra mera za prilike radikalnije političke nestabilnosti.

Globus

Ćudi klimatskog konsaltinga: hoće li nam privatnici rešavati probleme?

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Studentkinja

Koliko košta biti brucoš u Beogradu?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

Franc Fanon i njegov medicinski tim u psihijatrijskoj bolnici Blida-Žoinvil u Alžiru, gde je radio od 1953. do 1956. godine

Psihički učinci kolonizacije ili zašto psihijatri beže iz Izraela?

Franc Fanon je rođen pre 100 godina. Pouke ovog marksističkog psihijatra i filozofa Lazar Petković koristi u analizi savremenog kolonizatorskog odnosa Izraela prema Palestini i katastrofalnim posledicama koje permanentno ratno stanje ostavlja na sve oko sebe.

Franc Fanon je rođen pre 100 godina. Pouke ovog marksističkog psihijatra i filozofa Lazar Petković koristi u analizi savremenog kolonizatorskog odnosa Izraela prema Palestini i katastrofalnim posledicama koje permanentno ratno stanje ostavlja na sve oko sebe.

Scena iz filma Bitka na Neretvi

„Nas dva brata oba ratujemo“: bratstvo i jedinstvo u partizanskim filmovima

Kao poseban žanr ratnog filma u socijalističkoj Jugoslaviji, partizanski film je najčešće služio kao sredstvo ideološke apologije socijalističke ideje i zbog specifičnosti teme Drugog svetskog rata održavao je kolektivno sećanje. Tokom šezdesetih, a naročito sedamdesetih godina, kada je Jugoslavija prolazila kroz različite krize, snimali su se partizanski filmovi kako bi se krepio duh tadašnjeg vremena.

Kao poseban žanr ratnog filma u socijalističkoj Jugoslaviji, partizanski film je najčešće služio kao sredstvo ideološke apologije socijalističke ideje i zbog specifičnosti teme Drugog svetskog rata održavao je kolektivno sećanje. Tokom šezdesetih, a naročito sedamdesetih godina, kada je Jugoslavija prolazila kroz različite krize, snimali su se partizanski filmovi kako bi se krepio duh tadašnjeg vremena.

Dostavljači Foto: Mašina

Dostavljači na biciklu i velika obmana

Zove se Marko ili Muhamed, ali to nije bitno. Bitno je da ti je dostavio ono što ti je u tom trenutku potrebno. U Markovim ili Muhamedovim očima vidiš nešto između iscrpljenosti i nervoze. Električni bicikl koji vozi, često nije njegov, iznajmljen je, jer Marko ili Muhamed nemaju novca za električni bicikl. Marko ili Muhamed su „partneri“. „Partner“ u prevodu na neoliberalni jezik kapitalizama je radnik bez ugovora, bez prava i bez sigurnosti.

Zove se Marko ili Muhamed, ali to nije bitno. Bitno je da ti je dostavio ono što ti je u tom trenutku potrebno. U Markovim ili Muhamedovim očima vidiš nešto između iscrpljenosti i nervoze. Električni bicikl koji vozi, često nije njegov, iznajmljen je, jer Marko ili Muhamed nemaju novca za električni bicikl. Marko ili Muhamed su „partneri“. „Partner“ u prevodu na neoliberalni jezik kapitalizama je radnik bez ugovora, bez prava i bez sigurnosti.

Kako smo pobedile nenadležnu instituciju – Knjiga koja zapravo jeste objavljena

Dok pobuna velikog broja građana i građanski Srbije još uvek traje neke knjige su zaista i objavljene. „Kako da učenje filozofije bude FER – Principi feministički rekonstruisane nastave filozofije“, naslov koji potpisuju Jana Krstić, Jelena Joksimović, Natalija Petrović i Saška Stanković, razmatra mogućnosti promene modela nastave i ostvarivanja stvarnih društvenih promena na bolje.

Dok pobuna velikog broja građana i građanski Srbije još uvek traje neke knjige su zaista i objavljene. „Kako da učenje filozofije bude FER – Principi feministički rekonstruisane nastave filozofije“, naslov koji potpisuju Jana Krstić, Jelena Joksimović, Natalija Petrović i Saška Stanković, razmatra mogućnosti promene modela nastave i ostvarivanja stvarnih društvenih promena na bolje.

Foto: Marko Miletić / Mašina; auto, dunav, par

Da li je siromaštvo važnije od nejednakosti?

Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne preispituje odnose moći.

Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne preispituje odnose moći.

Hiljadu uboda, nacija i crvotočina

Ako ima neke trajne vrednosti u osmomesečnim protestima protiv režima – to je da su se oblici otpora konačno odlepili od bezopasne simbolike i simboličkog nivoa delovanja u prave i očigledno delotvorne oblike materijalne subverzije.

Ako ima neke trajne vrednosti u osmomesečnim protestima protiv režima – to je da su se oblici otpora konačno odlepili od bezopasne simbolike i simboličkog nivoa delovanja u prave i očigledno delotvorne oblike materijalne subverzije.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs