Ako nas razne stvari uoči predstojećih izbora podsećaju na devedesete, među njima je svakako i kvalitet života. Kakav politički odgovor nagoveštava opozicijski bojkot na sve surovije egzistencijalne izazove?
Koalicija Ne davimo Beograd bojkotovaće sledeće izbore na svim nivoima, saopšteno je danas na konferenciji za novinare ove inicijative. Na konferenciji su takođe predstavljeni i deklaracija o bojkotu kao i akcioni plan povodom bojkota, a u isto vreme je najavljeno i proširivanje političkog fokusa ove organizacije sa gradskog na republički nivo.
Pompeznim najavama spektakla godine, izložbe Marine Abramović, zataškan je problem koji Muzej savremene umetnosti na Ušću drži u okolnostima permanentnog vanrednog stanja. Okolnostima u kojima su i mnoge druge institucije kulture od „nacionalnog značaja“ godinama unazad.
Stranke opozicije su sve odlučnije u nameri da bojkotuju naredne parlamentarne izbore. Prema nekim merenjima rejtinga političkih partija, Savez za Srbiju je najpopularnija opoziciona opcija ali sa 11,3% podrške ostaje dobrih 40% iza vladajuće koalicije.
Nikola Kalinić se javnim isticanjem svojih političkih stavova suprotstavio dominantnom nacionalističkom narativu sveprisutnom u sportu. Nažalost, čini se da je to bio i glavni razlog da ovaj košarkaš bude izostavljen iz tima koji će Srbiju predstavljati na Svetskom prvenstvu u Kini.
Pregovori vlasti i opozicije koji se odvijaju „iza zatvorenih vrata“ političku situaciju u Srbiji ne čine više demokratičnom. Takvi razgovori pre pokazuju da su obe strane spremne da isključe građane iz političkog procesa zarad potvrđivanja sopstvenih pozicija moći.
Predsdnik Francuske Emanuel Makron posetiće Srbiju. Na samom početku posete on će sa svojom delegacijom otkriti ploču na aerodromu „Nikola Tesla“ koja označava „početak procesa modernizacije“ otkada je taj aerodrom preuzela francuska kompanija „Vinci“. Makron je u maju 2017. godine preuzeo dužnosti predsednika Francuske Republike. Dve godine kasnije možemo zaključiti da je ime Makron povezano sa represijom. Vreme je da analiziramo neuspeh makronizma.
Zašto Aleksandar Vučić mrzi „elitu“, a istovremeno ima neodoljivu potrebu da ga ona prihvati, potrebu toliku da je fabrikovao „pravu elitu“?
Zašto Aleksandar Vučić mrzi „elitu“, a istovremeno ima neodoljivu potrebu da ga ona prihvati, potrebu toliku da je fabrikovao „pravu elitu“?
Nova demokratija osvojila je 158 od mogućih 300 poslaničkih mesta u grčkom parlamentu, a njen lider, Kirjakos Micotakis, postao je novi premijer Grčke. Konzervativci su osvojili 39,58% glasova, dok je Siriza Aleksisa Ciprasa završila na drugom mestu sa 31,53%, odnosno 86 mandata.
Kapitalizam se nalazi u fazi koju karakterišu ogromne nejednakosti. Sistem se radikalno menja. Koliko doista dobija odlike feudalizma, šta to znači za naše živote i za borbu za istinski humano društvo?
S približno 800.000 glasova razlike, Ekrem Imamoglu, kandidat Republikanske narodne stranke (CHP) je odneo uverljivu pobedu na ponovljenim izobrima u Istanbulu.
Na današnji dan 1878. godine rođen je Filip Filipović.
Na današnji dan 1920. godine počeo je Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) u Vukovaru.
Princip solidarnosti, nasuprot principu bratstva, nije poduprt snagom države. Bratstvo kao prinicip koji je pogodan za skrivanje socijalnih razlika, pogoduje državi, dok solidarnost za državu predstavlja opasan presedan.
Obe tradicionalne evropske partije centra, Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) pretrpeće veće gubitke u broju poslanika u Evropskom parlamentu. Najveći dobitnici izbora su evropski Zeleni, koji su osvoji 25 mandata više u odnosu na prethodne izbore i Savez liberala i demokrata (ALDE) koji je nastupio zajedno sa Makronovom „Republikom u pokretu“ (Europe en Marche), koji je zadržao treće mesto po broju poslanika. Evropska Levica izgubiće oko 10 mandata, dok će ekstremna desnica okupljena u grupaciji Evropa nacija i slobode udvostručiti broj poslanika u odnosu na prethodne izbore.
Grupa građana „Jedinstveni za Vranje“, potpisivanjem sporazuma, postala je 22. organizacija koja je pristupila Srpskoj desnici, ultradesničarskoj nacionalističkoj organizaciji. Time je organizacija koju predvodi Miša Vacić postala deo vlasti na jugu Srbije.
Tokom maja meseca dobijamo bogat uvid u banalnost poslovne logike i u pravu narav desničarskog patriotizma. Tumačenje otapanja severnog pola kao izvrsne poslovne mogućnosti, želja za medijskom kontrolom kakvu je postigao Viktor Orban, dosledno glasanje u Evropskom parlamentu protiv zakonskih predloga koji bi imali pozitivan učinak na živote običnih ljudi, slikoviti su slučajevi koji potrvđuju da radikalna desnica i kapital pamte ljubav staru.
Na današnji dan 1881. rođen je Dimitrije Tucović
Koliko se „viška“ antifašizma u Srbiji danas proizvodi videli smo i na juče organizovanom maršu „Besmrtni puk“ koji se četvrti put za redom organizuje u Beogradu, u ime „srpske zemlje i srpskog naroda“. I dok se vlast i opozicija prepucavaju ko je veći (anti)fašista, neprimećeni ostaju ključni uzroci fašizma danas – novi zakoni o radu, privatizacija, proizvodnja jeftine radne snage, direktne strane investicije, koji savremeno radništvo u potpunosti pasiviziraju.
Vrhovni izborni savet Turske poništio je rezultate lokalnih izbora u Istanbulu na kojima je većinu glasova dobio kandidat opozicione partije. Savet je saopštio da će se lokalni izbori u Istanbulu ponoviti 23. juna.
Snaga SNS-a se često objašnjava uticajem vladajuće stranke na izborni proces i kontrolom medija. Međutim, ta stranka pokazuje se veoma uspešnom u razvijanju i održavanju klijentelističke mreže i korišćenju države za privatne interse, što treba imati u vidu i pri razmišljanju o medijima i izborima.
Na današnji dan 1945. godine poginuo je Dimitrije Ljotić, srpski fašistički ideolog i političar, vođa pokreta ZBOR, saradnik nacista i vođa SS dobrovoljaca tokom Drugog svetskog rata.
Na današnji dan 1919. godine u Beogradu je otpočeo Kongres ujedinjenja socijaldemokratskih, socijalističkih i radničkih organizacija Jugoslavije.
