Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
Koncept zelene prestonice Evrope počiva na razvojnoj logici grada u skladu s principima ekološke održivosti i na podizanju kvaliteta života stanovništva. Projekti izgradnje gondole, jarbola, fontana i panoramskih točkova u Beogradu svedoče o sasvim drugačijoj logici.
U radovima na gradilištu vodozahvata male hidroelektrane u selu Rakita učestvuje i bager u čijem je aspuhu juče navodno detoniran eksploziv.
U prostorijama Gradske opštine Palilula održana je Javna prezentacija o radovima na uređenju saobraćajnica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana koje se nalaze u centralnom delu Beograda.
Pod nazivom „Oni seku – mi sadimo“ u subotu 16. marta u podne održaće se akcija sadnje drveća u parku Ušće kod „skejt parka“. Tim povodom se pozivaju svi građani i građanke da se okupe u što većem broju, kako bi izrazili protest protiv seče više od sto stabala drveća, koju su gradske vlasti organizovale zbog izgradnje kalemegdanske gondole.
Momentalna obustava izgradnje derivacionih mini hidrocentrala na celoj teritoriji Srbije je jedini zahtev protesta koji je danas održan u Beogradu.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave. Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.
Na šest lokacija na reci Lopatnici u opštini Kraljevo postavljena su upozorenja investitorima malih hidroelektrana da nisu dobrodošli.
Pravdajući se potrebom za povećanjem procenta dobijene električne energije iz obnovljivih izvora energije, država omogućava i podstiče izgradnju velikog broja derivacionih mini hidro-elektrana. Time se zapravo uništava veliki broj rečnih tokova u Srbiji, a sa njima i ekosistemi koje te reke stvaraju dok se dovodi u pitanje i opstanak i razvoj zajednica koje oko tih prostora žive. Ipak, ovaj napad na zajedničke vodne resurse nije ostao bez odgovora.
Danas je u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu održana konferencija za medije inicijative Odbranimo reke Stare planine. Predstavnici inicijative upoznali su veliki broj prisutnih novinara i građana sa štetnošću derivacionih hidroelektrana, situacijom na terenu i daljim planovima incijative.
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Meštani sela Rakita, u kojem se gradi vodozahvat derivacione mini hidroelektrane, danas su se sukobili sa privatnim obezbeđenjem investitora Gorana Beljića.
Građani opštine Raška su samoinicijativno pokrenuli potpisivanje peticije kojom se zahteva organizovanje vanredne otvorene javne sednice Skupštine opštine Raška, sa jednom tačkom dnevnog reda: donošenje obavezujuće odluke – moratorijuma na dalju izgradnju derivacionih mini hidroelektrana i preispitivanje opstanka postojećih MHE na području te opštine.
Kako smo došli u situaciju da je grejanje maltene neplativo, te da je socijalna „pobeda“ kad se građani organizuju i uspeju da se „skinuˮ s daljinskog sistema grejanja?
Poljoprivreda širom sveta trpi negativne posledice klimatskih promena što dovodi do rasta broja gladnih i pothranjenih u svetu, upozoravaju stručnjaci iz Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Dok države štite profite najvećih zagađivača, naučnici smatraju da je aktuelan ekonomski sistem, kapitalizam, neodrživ.
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Oko tri hiljade ljudi danas je na Crvenom trgu u Pirotu, protestom izrazilo nezadovoljstvo protiv državnog plana izgradnje više od 800 minihidroelektrana širom Srbije.
Najnovije naučne studije potvrđuju strepnje od posledica koje klimatske promene imaju na ledene pokrivače Zemljinih polova.
Učesnici tribine „Država protiv javnih dobara“ koja je juče održana u MZ Božidar Adžija u Nišu istakli su da se kroz primere niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ i izgradnje mini hidroelektrana na Staroj Planini vidi da država radi u korist privatnog kapitala, a ne u korist javnog interesa.
U petak 29. juna u 17h biće održana tribina pod nazivom „Država protiv javnih dobara“.
Nagomilana iskorišćena plastična ambalaža postaje sve veći i sve vidljiviji problem kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Iako se posledice ovog zagađenja mogu ublažiti u Srbiji nedostaju mere koje bi podsticale šire učešće u reciklaži i pomogle onima koji se bave poslovima prikupljanja i recikliranja.
U selu Pakleštica na Staroj planini, juče je održan protestni skup građana pod sloganom ʺNi kap vode im nećemo datiʺ.
