Godina je počela dramatičnim izveštajima o rastu razlika imovine i prihoda najbogatijih ljudi na svetu – i čitavog ostatka čovečanstva. Srećnu Novu 2020. je šačica od dve hiljade milijardera proslavila bogatija od gotovo pet milijardi ljudi, a najbogatijih 1% posedovalo duplo više od skoro 8 milijardi ljudi. Srbija je, sa svoje strane, Svetski dan socijalne pravde, 20. februar, dočekala „sa zastrašujućim podacima o siromaštvu“ i zabrinjavajućim ekonomsko-političkim trendovima.
Konstantni rast nejednakosti je sugerisao da su ekonomski trendovi koji milione bacaju u krajnju bedu bili neodrživi i pre nego što je zbog širenja koronavirusa svetska ekonomija početkom 2020. stala i stvari se dodatno pogoršale.
Pandemija proglašena 11. marta u prvi plan je iznela činjenicu da opstanak čovečanstva u kriznim, kao i inim situacijama, zavisi (gle, čuda!) od čuvanja životne sredine, sigurnosti krova nad glavom, redovnih prihoda sa bezbednog zaposlenja, dostupnosti lečenja i napretka nauke. Mašina se, kao i do sada, bavila stanovanjem, radnim pravima i društvenim trendovima, ali ove godine pod jakim utiskom pandemije i prateće ekonomske krize, koje su uticale na sve aspekte naših života.
Mnogi nisu mogli da primene osnovne mere protiv širenja zaraze i „ostanu kod kuće“, jer su iz svojih stanova prisilno iseljavani, ili već bili beskućnici. Za stanovnike podstandardnih naselja i žrtve porodičnog nasilja „zatvaranje“ bez pratećih mera pomoći predstavljalo je dodatni rizik.
Pratili smo trendove prisilnih iseljenja u zemlji i inostranstvu i mere koje su protiv njih primenjivane: od moratorijuma na deložacije, preko građanskih zakonodavnih inicijativa, protestnih okupljanja, do solidarnog otpora. Oko milijardu ljudi širom sveta se plaši da će ostati bez doma ili zemljišta na kom žive u narednih pet godina, saznali smo krajem jula. U Srbiji su ugroženima najbolji prijatelj u nevolji i ove godine bili članovi Združene akcije Krov nad glavom.
Kada se pandemija zahuktala, države su počele da „biraju između ekonomije i zdravlja“ stanovništva. Sa vama smo diskutovali o argumentima u korist i protiv „otvaranja“ i „zatvaranja“ privrede i saobraćaja, te mogućim posledicama određenih izbora. Razgovarali smo o tome kako smo uopšte došli do toga da se ekonomija i opstanak nađu u sukobu i prividno postanu suprotnosti, a i o nekim uspešnijim, združenim i alternativnim strategijama za izlazak iz te nemoguće situacije.
Zapitali smo se zašto vlasti u jeku pandemije umesto u zapuštene bolnice ulažu u hram Svetog Save i zašto je domaća farmaceutska industrija uništena lošim upravljanjem. Prenosili smo saopštenja zdravstvenih radnika i njihove apele za solidarnost i konstatovali kako zdravstvo nikada nije bilo van politike.
U međuvremenu smo svedočili porastu gladi na svetu i u zemlji i organizovanju Solidarne kuhinje. Pisali smo o tome kako pandemija pogađa prehrambeni, pre svega poljoprivredni sektor širom sveta. Tražili smo i putokaze ka solidarnoj ekonomiji u iskustvima malih proizvođača hrane.
Komentarisali smo kako velike kompanije zloupotrebljavaju mere hitne ekonomske pomoći i kritikovali slab učinak domaćih mera.
Pisali smo o narastanju društvenih tenzija, izveštavali o sukobima, te razmatrali taktike koje će predstavnici političke i ekonomske moći koristiti da održe vlast. Kao jednu od njih prepoznali smo jačanje političke desnice i kanalisanje ogorčenja osiromašenih ka dežurnim „krivcima“: ženama, useljenicima, i susedima. Bildovanje anti-imigrantske desnice započeto u medijima nastavljeno je anti-imigrantskim protestima u Subotici i Beogradu, koji su se odigrali uprkos protivljenju levih organizacija. Pratili smo i upad predstavnika ekstremne desnice u migrantski centar u Obrenovcu.
Izveštavali smo i o ograničavanju prava građana na informisanje, slučajevima represije nad novinarima i smanjivanju autonomije univerziteta i naučne zajednice.
Godina za nama je, uz kakofoniju informacija i poplavu dezinformacija, donela i procvat teorija zavere, pa smo kritički razmotrili i neke od njihovih argumenata, zapitavši se da li je Covid-19 biološko oružje, ili to teorije zavere služe zamagljivanju stvarnog političkog konteksta.
Bavili smo se i degradacijom životne sredine zarad potreba kapitala za koje se smatra da je i iniciralo pandemiju koronavirusa. Izveštavali smo o istrajnoj borbi aktivista i meštana protiv malih derivacionih hidroelektrana, za čist vazduh, pitku vodu, održivi saobraćaj i urbani razvoj.
Razgovarali smo o tome kako da u svemo što nas je skolilo sačuvamo mentalno zdravlje i, na posletku – kako da poželimo sreću.
I.K.
