Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima organizacija Astra ja održala konferenciju za medije da bi nam skrenula pažnju da ni nakon godinu dana ne znamo kako je moglo da dođe do toga da više stotina ljudi radi u robovskim uslovima.
Iako su se mnogi – počevši od lokalnih aktivistkinja i aktivista preko novinara do istraživača i stručnjaka – zauzeli za to da se radnicima iz Vijetnama pomogne i da se ovaj slučaj trgovine ljudima zarad radne eksploatacije raskrinka, državni organi do danas ostaju nemi ili kontradiktorni u vezi sa svojom ulogom u omogućavanju robovskog rada na gradilištu kineske fabrike automobilskih guma.
„Osnovna dva pitanja koja su po meni ostala neodgovorena su: kako su ti ljudi došli u Srbiju, dakle, da li su i kako su dobili radne vize i radne dozvole, i drugo pitanje, koji je njihov pravni status“, istakao je stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.
Odgovori Inspekcije rada na pitanja Astre sadrže kontradiktornosti i tvrdnje bez dokaza. Inspekcija tvrdi da je vijetnamske radnike uputio strani poslodavac na rad u Srbiju i da su se kretali kroz Privredno društvo, čime su, prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, bili izuzeti od primene domaćeg radnog zakonodavstva.
„Svi dokumenti koje sam ja analizirao govore protiv ove tvrdnje Inspekcije rada, a Inspekcija ne pruža nikakve dokaze“, rekao je Reljanović.
Astra i Reljanović su imali uvid u neke od ugovora koji su vijetnamski radnici zaključili sa kineskim poslodavcem koji je registrovan u Srbiji, što poslodavca obavezuje na primenu Zakona o radu Republike Srbije.
Nakon nedokazane tvrdnje Inspekcija iznosi drugu, kojom protivreči sebi, ukazuje Reljanović.
„Par stranica kasnije Inspekcija rada protivreči sebi jer kaže da od 350 radnika samo 35 ima u tom trenutku radnu dozvolu. Kako je Inspekcija mogla da zaključi bez postojanja radnih dozvola da se radi o upućenim licima ili da su se kretali kroz Privredno društvo?“
Nadalje, nema objašnjenja ni za broj radnika iz Vijetnama koji navodi Inspekcija rada, a prema kojoj ih je bilo 350. Procene novinara i samih radnika su se kretale između 600 i 1200 radnika.
„Gde se nalazi još 350 do 700 radnika? Kako su oni ušli u zemlju? Zašto su ušli u zemlju? Da li su prošli kroz sistem za nacionalno zapošljavanje i sistem MUP-a?“, pita se Reljanović.
Ugovori koji su radnici zaključili sa poslodavcem su, prema Reljanovićem rečima, katastrofalni. Između ostalog ugovor zabranjuje sindikalno organizovanje, jednostrani raskid ugovora od strane radnika i omogućava neplaćen prekovremeni rad.
Pored ugovora Astra je imala uvid i u neke od sporazuma koji su radnici potpisali sa agencijama za posredovanje radnika u Vijetnamu.
„U tim sporazumima stoje neverovatne stvari. U njima stoji da ako nešto ukradete biće vam odsečena ruka, da se u Srbiji primenjuju šerijatski zakoni. Dakle oni su bili zastrašivani da ni po koju cenu ne stupe u kontakt sa lokalnim stanovništvom“, ispričao je Reljanović.
Ti sporazumi su, takođe, predviđali da vijetnamski radnici plate veliku sumu novca agencijama ukoliko se vrate u Vijetnam pre isteka svog ugovora, i čak su se obavezivali da njihove porodice plaćaju u njihovom odsustvu.
Jasmina Krunić ispred Astre je navela da se većina vijetnamskih radnika u međuvremenu vratio u Vijetnam, ali da je Astrin izveštaj o ovom slučaju trgovine ljudima zarad radne eksploatacije i dalje važan da bi se vršio pritisak na državu da koristi svoje mehanizme sprečavanja trgovine ljudima.
Srbija postaje država destinacija u procesima radnih migracija i država treba da sprečava mogućnost trgovine ljudima zarad radne eksploatacije, naglasila je Krunić.
Prema saznanjima Astre ugovore sa Linglongom za kupovinu guma imaju Folksvagen i Reno. Nemačka i Francuska imaju prilično napredan okvir za utvrđivanje odgovornosti u lancu snabdevanja, navela je Krunić.
Astra se već obratila Folksvagenu sa ciljem da skrene pažnju na prinudan rad u Linglongu i da na taj način vrši pritisak zarad sprečavanja ove nehumane prakse.
„Isto to ćemo uraditi i sa Renoom, i paralelno se obraćamo nadležnima u Nemačkoj i Francuskoj“, rekla je Krunić.
Podsetimo, u novembru 2021. godine mediji su saznali da oko 500 vijetnamskih radnika angažovanih mahom bez ugovora o radu u Linglongu obitava u lošim i nehigijenskim uslovima i da je nekima od njih ograničeno kretanje.
Astra i A 11 su, nakon posete Linglongu državnim institucijama uputile zvaničnu prijavi protiv potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.
„Na osnovu kontakta sa radnicima došlo se do zaključka da, osim što su im ozbiljno narušena radna prava, ugroženo zdravlje, a imajući u vidu uslove rada i smeštaja, potencijalno i život, veliki broj utvrđenih činjenica ukazuje na mogućnost da su radnici žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“, stoji u tadašnjem saopštenju ovih udruženja.
Brojni mediji, domaći i međunarodni sindikati, civilna udruženja za zaštitu ljudskih prava, predstavnici domaće opozicije i stručnjaci su u proteklom periodu vršila pritisak na nadležne institucije da zaštiti migrantske radnike i obezbedi strožu kontrolu aktivnosti poslodavca. Zabrinutost zbog navoda o trgovini ljudima u Zrenjaninu izrazile su i Ujedinjene nacije.
„U više od sedam meseci od kada je ovaj slučaj dospeo u žižu javnosti, država Srbija nije pokazala jasnu nameru da primeni sopstveni pravni okvir ni da pruži adekvatnu zaštitu i podršku ljudima za koje se pretpostavlja da su žrtve trgovine ljudskim bićima“, zaključuju predstavnici ASTRE u nedavno objavljenom izveštaju.
Kako se naglašava, slučaj vijetnamskih radnika predstavlja izazov za mnoge međunarodne i domaće aktere. Ne samo što ASTRA na domaće vlasti apeluje da pokažu volju i odlučnost da postupaju u skladu sa sopstvenim zakonodavstvom, već očekuje i od Evropske komisije, kao i država EU u kojima posluju preduzeća kojima Linglong isporučuje gume „da poštuju i u potpunosti primene postojeću nacionalnu, ali i buduću regulativu koja se odnosi na prinudni rad i radnu eksploataciju“. Od značaja je, navode u ASTRI i kontrola primene međunarodnih konvencija čija je Srbija potpisnica, koju sprovode internacionalne organizacije.
Izvesno je da će sa porastom broja ratnih, ekonomskih i klimatskih migracija, koji predviđaju međunarodne i domaće organizacije, poštovanje radnih i ljudskih prava migranata biti relevantno za sve veći broj ljudi. U domaćem kontekstu tendenciju priliva strane radne snage potvrđuje i rast broja zahteva za izdavanjem radnih dozvola, iako je stvarni broj stranih radnika koji kroz Srbiju prolaze ili u njoj ostaju nepoznanica, jer deo problema predstavlja neadekvatno evidentiranje.
No, kako kontinuirano upozoravaju stručnjaci javnost mora da uloži napor da se obavesti o ovoj problematici i aktivno uključi u borbu za poštovanje radnih i socijalnih prava stranih radnika – kako iz humanosti, tako i zbog činjenice da je u toj borbi sa njima na istoj strani, budući da degradacija prava svake pojedinačne grupe otvara put daljem survavanju radnih i socijalnih standarda za sve.
Astra trenutno vodi kampanju informisanja i prevencije trgovine ljudima pod nazivom „KOLIKO SI BLIZU?“. Kampanja traje od septembra do kraja 2022. godine.
Astrin izveštaj „Da li biste pristali na ovo: Slučaj masovne trgovine ljudima u svrhe radne eksploatacije” o tretmanu radnika fabrike Linglong u Zrenjaninu možete pročitati ovde.
A.J.
