Troje radnika zrenjaninskog Drekslmajera dobili su otkaze, saznaje Mašina. Podsetimo, početkom oktobra radnici u sve tri smene obustavili su rad na sat vremena u ovoj firmi iz protesta zbog niskih zarada, ali i zbog nepostojanja jasnih kriterijuma obračuna plata. Zbog štrajka Drekslmajer je suspendovao 32 radnika, međutim, nakon intervencije Inspekcije rada većini suspenzija je ukinuta.
Radnički portal nalazi se u teškom položaju nakon što je sindikat (PPDIV) pokrenuo nekoliko tužbi protiv ovog portala zbog stavova iznetih u objavljenom tekstu da je PPDIV takozvani žuti sindikat te da nije dovoljno aktivan u borbi za radnička prava.
Nemačka kompanija Drekslmajer tvrdi za Mašinu da se „situacija u pogonu“ u Zrenjaninu nakon štrajka 9. oktobra „smirila“, kao i da će biti povećanja plata, ali i promena u poslovanju kako bi se izbegla „nepravedna postupanja“ prema radnicima. Ipak, Drekslmajer nije odgovorio na pitanja Mašine u vezi sa kriterijumima po kojim su izabrani suspendovani radnici, kao i zbog čega svim radnicima nisu ukinute suspenzije.
U nemačkoj kompaniji Drekslmajer, koja je dugogodišnji korisnik subvencija i najveći poslodavac u Zrenjaninu, uslovi rada su loši, ne postoje jasni kriterijumi obračuna zarada, a kompanija je ove godine nezakonito otpuštala porodilje, ali i suspendovala radnike/ce zbog čega je Inspekcija protiv te firme pokrenula prekršajne postupke, pokazuje istraživanje Mašine.
Mladi novinari koji rade za „Blic“ (kompanija Ringier Axel Springer) susreću se s nepovoljnim uslovima rada, niskim mesečnim naknadama i godinama su angažovani na osnovu autorskih ugovora, iako obavljaju redovan posao s punim radnim vremenom u toj kompaniji.
Sakupljači sekundarnih sirovina obavljaju veoma težak rad, koji je ujedno temelj domaće reciklažne industrije. Bez obzira na to, njihov rad institucionalno i dalje nije prepoznat, a prihodi od reciklaže skoro u potpunosti idu u ruke vlasnika industrije. Sindikalna podrška ovim radnicima je neophodna.
Sakupljači sekundarnih sirovina obavljaju veoma težak rad, koji je ujedno temelj domaće reciklažne industrije. Bez obzira na to, njihov rad institucionalno i dalje nije prepoznat, a prihodi od reciklaže skoro u potpunosti idu u ruke vlasnika industrije. Sindikalna podrška ovim radnicima je neophodna.
U subotu, 19. oktobra u Novom Sadu održan je okrugli sto „Sindikati i mediji“ u organizaciji portala Mašina. Učesnici u razgovoru su naglasili značaj otvaranja medijskog prostora za pitanja rada i sindikalnog organizovanja. Istaknut je i značaj saradnje sindikata i medija, dok je u diskusiji otvoreno i značajno pitanje sindikalnog organizovanja u medijima.
Neosporivo je da su uslovi za sindikalno organizovanje veoma nepovoljni. Ipak, postoje načini da se sindikati približe savremenim potrebama i položaju mladih radnica i radnika.
Zakonski okvir, nedostatak infrastrukture i nepoverenje u sindikate samo su neke od prepreka sindikalnom organizovanju mladih. Kontratežu daju primeri uspešnog organizovanja kako u svetu tako i kod nas.
Suđenje Radošu Milovanoviću, generalnom direktoru preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana, i još dvojici fabričkih rukovodilaca – Vladimiru Lončareviću i Tomu Stojiću zbog pogibije dvojice radnika u eksploziji baruta koja se dogodila u junu 2017. – ponovo je odloženo.
Iako se pitanje sindikalnog organizovanja mladih prepoznaje kao nužnost, postoji niz preduslova koji se moraju rešiti, kako bi im se sistemski i planski pružila mogućnost za uključivanje u radničku borbu.
Slučaj preminulog radnika JKP „Čistoća“ u Kraljevu i odnos poslodavca prema njemu dok je bio u komi, još jednom je pokrenuo pitanje sistemske hiper-obespravljenosti radnika u Srbiji.
Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?
Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?
Da eksploatacija radnih prava nije retkost ni u muzičkoj industriji svedoči nedavni slučaj pevačice i kantautorke Bojane Vunturišević, koja je u javnosti otvorila pitanje cenzure i ekonomske eksploatacije sa kojom se suočava sve više autora i autorki na lokalnoj muzičkoj sceni.
Kao što se i dalo očekivati, minimalna cena rada ni u narednoj godini neće postići cenu minimalne korpe.
Zlatko Cvijović, nastavnik koji već trinaest godina radi na određeno u Osnovnoj školi „Slobodan Sekulić“ u Užicu, u petak 6. septembra, prekinuo je štrajk glađu.
Prvi dan škole odvija se uz održavanje najavljenog štrajka u onim školama u kojima su zaposleni članovi i članice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. U tim školama časovi će biti skraćeni na 30 minuta, budući da skoro ništa od zahteva prosvetara nije ispunjeno iz Sporazuma o rešavanju spornih pitanja iz 2015.
Račun za mere štednje ispostavljen je onima koji su najugroženiji – penzionerima, nezaposlenima i ženama u zdravstvu i prosveti. Odumiru zaštitna i socijalna funkcija države, dok se masovno krše radna prava, zaključak je autora istraživanja „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ Centra za dostojanstven rad, koje je podržao Međunarodni centar Olof Palme.
Na poslednjoj, juče održanoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nije došlo do dogovora oko minimalne cene rada. Prema najavama ministra rada, Zorana Đorđevića, do kompromisnog dogovora između predstavnika reprezentativnih sindikata, poslodavaca i vlade bi moglo uskoro da dođe, međutim minimalac će ostati ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.
Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti najkasnije do sredine septembra. Međutim, iako su pregovori socio-ekonomskog saveta tek počeli, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od iznosa minimalne potrošačke korpe.
Na današnji dan 1996. godine počeo je štrajk u fabrici Zastava namenski proizvodi, danas Zastava oružje.
… DALJE
Danas su zvanično otpočeli pregovori o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu. Oko 350.000 ljudi koji prema zvaničnim statistikama rade za minimalac mogu očekivati malo povećanje zarada, međutim, ona će i dalje ostati ispod nivoa minimalne potrošačke korpe.
Omiljena zabava za mnoge, ogromni profiti za neke – video igrice su horor za radnice i radnike koji ih proizvode.
