Izvinjenje Ričarda Floride
Kreativna ekonomija nije ispunila očekivanja njenih promotera. Udenuta u postojeći ekonomski sistem kreativnost je postala nosioc procesa eksploatacije i segregacije ljudi u velikim gradovima.
urbanizam
Bauk modernizma kruži Jadranom
Serijal Betonski spavači predstavlja osvrt na vrhunska dela jugoslovenske modernističke arhitekture na Jadranu. Ovo kinematografsko delo, prikazano na festivali Plan B u Beogradu, predstavlja umetnički i društveno kritički komentar na ideje i materijalizaciju socijalističkih politika i njihovo nestajanje.
Revitalizacija Savamale: arhitektura ili socijalni inžinjering?
Iako selidbu na donji Dorćol Mikser objašnjava nemogućnošću dobijanja dugoročnog ugovora i fiksne cene zakupnine, razlozi za izlazak iz Savamale su ipak dublji. Tekst koji prenosimo ostaje aktuelan u pokazivanju sprege kapitala, ratova devedesetih i revizionizma iza revitalizacije Savamale. U tome su kulturno-preduzetničke aktivnosti Miksera imale svoju strukturnu ulogu ‒ koja je iz perspektive vlasnika kapitala uspešno obavljena.
Automobili u slepoj ulici urbanog razvoja
Parkinga je sve više ali parking mesta nigde nema. Ako ste tako nešto pomislili niste pogrešili. Iako zvuči nelogično to je stvarni rezultat politike koja podstiče individualni automobilski prevoz na račun javnog gradskog transporta i javnih površina.
Džentrifikacija ispod fasade razvoja grada
Iako značenje i razvoj džentrifikacija i dalje ostaju primarno unutar teorijskih okvira, postoji i rastući broj stanovnika gradova koji sve jasnije uviđaju njene materijalne posledice. Tekst koji prenosimo pojašnjava neke osnovne uzroke i posledice džentrifikacije i predlaže mogućnosti otpora takvim procesima iz perspektive zelene politike.
Urbanistički revizionizam: od kartona do armiranog betona
Nakon kartonske replike Terazija iz tridesetih umetnute pored buvljaka na Novom Beogradu, urbanistički revizionizam otvara novu epizodu. Projekat uspostavljanja pešačke zone od Slavije do Kalemegdana i postavljanje tramvajskog prevoza efekat je ideološke i materijalne prakse procesa restauracije slike predratnog grada koju podržavaju kako ekonomske tako i političke elite, nezavisno od nivoa vlasti.
Neophodna je solidarnost
Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.
Protiv Predloga zakona o stanovanju!
Jedanaest organizacija i inicijativa iz Beograda, Novog Sada i Niša održalo je danas u Medija centru u Beogradu konferenciju za štampu posvećenu kriticiPredloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stalna kriza stanovanja
Iako se „kriza stanovanja“ u dominantnim interpretacijama predstavlja kao anomalija inače dobro uređenog i funkcionalnog sistema, ona je zapravo sastavni deo kapitalizma. Umesto odbrane ovakvog sistema koji je isključivo izvor prihoda za malobrojne, stanovanje treba posmatrati u radikalno izmenjenoj, upotrebnoj funkciji – kao dom za sve.
Zašto nam trebaju nove stambene politike
U maju 2016. godine u okviru projekta Kritička mašina, Iva Marčetić je održala predavanje o problemu evropskih stambenih politika koje su u prošlosti razrađivale opsežne modele socijalnog stanovanja. Danas je situacija sasvim drugačija – strah od deložacija i ekstremnog siromaštva sve je prisutniji, dok je veliki broj mladih primoran da živi sa roditeljima, bez perspektive i mogućnosti za rešenjem stambenog pitanja.
Sprečeno iseljavanje porodice Timotijević
Solidarnom akcijom na koju je pozvala inicijativa Ne davimo Beograd, nekoliko desetina građana i građanki je danas u beogradskom naselju Bara Venecija sprečilo iseljavanje porodice Timotijević i rušenje njihove kuće.
Dizajn za jedan posto
Ukoliko ste se zapitali kome i čemu služe savremene građevine od kojih vam često zastaje dah, to ste učinili s punim pravom. One su sve više koncetrisane na potrebe elita i najčešće su otuđene od potreba lokalnog stanovništva, iako se izgrađuju uz velike javne subvencije. Istovremeno, savremena arhitektura je u putpunosti potisnuta iz projektovanja javnog stanovanja.
Karneval usred ruševina
Zidne novine su „likovno – informativni projekat“ koji je pokrenuo umetnički kolektiv KURS pre tri godine.
Braunfild u tržišnom sivilu
Dobar deo infrastrukturnih i proizvodnih postrojenja stvorenih tokom socijalističkog perioda, u kapitalističkoj transformaciji gubi svoju namenu. Umesto društvene korisnosti ovim prostorima se nameće novi naziv i obećanje o spasu u vidu braunfild investicija. Međutim, jedino radništvo i lokalna zajednica – oni koji su ih stvorili – mogu iznaći dugotrajno rešenje za ponovno stavljanje ovih građevina u upotrebu.
Komunalna policija – održavanje klasnog reda
Bahato i nasilno ponašanje komunalne policije postalo je pravilo koje je u poslednjem slučaju završilo smrću jednog čoveka. Time se samo potvrđuje uloga ove „parainstitucije“ kojom kapitalistička država sistemski „čisti“ svoj grad od onih koje sama stvara – od siromašnih, nepoželjnih i marginalizovanih.
Legalizacija održivih neformalnih romskih naselja
Strukturno nevidljivi, socijalno obespravljeni i rasno diskriminisani, većina Roma u Srbiji živi u krajnjem siromaštvu, bez rešenog stambenog pitanja i bez mogućnosti kontinuiranog obrazovanja. Usled sve agresivnije privatizacije zemljišta na kojima decenijama organizovano žive, Romi se sve češće prinudno raseljavaju, bez namere nadležnih za sistemskim rešenjima problema.
Od neophodnosti do besciljnosti, ili koji za koga i kakav grad
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Samo je život koji podrazumeva utopijsko humani život
Profesor sociologije Đokica Jovanović, je jednan od čelnika Udruženja predsednika skupštine stanara iz Niša, sa kojim smo razgovarali o njihovom dosadašnjem angažovanju, organizaciji i i metodama delovanja , zatim povezivanjem sa sličnim inicijativama u zemlji, osnivanju Gradskog veća u senci i nedavnoj najavi formiranja Zadruge.
Politika stanovanja
Stanovanje je uvek u direktnoj vezi sa pitanjem odnosa između rada i kapitala. Za razliku od socijalističkog perioda gde je pravo na stan bila ustavom zagarantovana obaveza i deo zakonodavstva – čime je rešeno stambeno pitanje velikog dela populacije, danas se ono predstavlja kao individualna potreba koja se reguliše na tržitu.
Život na ivici u „gospodskom“ Beogradu
Zlata Vuksanović Macura među retkim je arhitektama koje zaokuplja problematika stanovanja siromašnih. Dok je njen praktični angažman vezan za stanovanje aktuelno ugroženih grupa, teorijska istraživanja posvetila je međuratnom periodu u Beogradu. Ipak, kako i sama kaže, ove dve oblasti njenog interesovanja međusobno se prožimaju.
Čiji je centar grada?
Transformacije gradova u svrhe podizanja njihovog turističkog potencijala su postale svakodnevica u čitavom regionu. Estetsko stvaranje ugođaja u skladu sa turističkim prospektima prati i komodifikacija javnog prostora i podizanje cena usluga i namirnica u centrima gradova, dok se ujedno povećava eksploatacija radnika u uslužnim delatnostima vezanim za turizam.
Bahaćenje “Beogradom na vodi”
Promovisanje projekta “Beograd na vodi”, uz obećanja o angažovanju građevinske industrije, broju novih radnih mesta te obimu investicija, za vlast u Srbiji predstavlja jednu od glavnih uzdanica politike kojom se održavaju na položajima. Tako i specijalni zakon o “Beogradu na vodi” zaobilazeći postojeću regulativu u potpunosti favorizuje privatne interese nasuprot interesu društva u celini.
Park u senci podzemlja
Konflikti gradskih vlasti i građana inicirani projektima preuređenja javnih prostora nikada se ne dešavaju bez razloga a osnov za ove sukobe se uglavnom krije iza problema netransparetnog donošenja odluka ili emocija ka starim gradskim stablima. Preuređenje gradova vođeno neoliberalnom logikom stvara uslove za razvoj isključivo privatnog biznisa dok se paralelno dešava nestajanje javnog i svima dostupnog prostora, što dovodi i do klasne segregacije stanovništva.
