Luka Petrović 
Snaga SNS-a se često objašnjava uticajem vladajuće stranke na izborni proces i kontrolom medija. Međutim, ta stranka pokazuje se veoma uspešnom u razvijanju i održavanju klijentelističke mreže i korišćenju države za privatne interse, što treba imati u vidu i pri razmišljanju o medijima i izborima.
Privatizacija društvene i državne svojine započeta je još krajem osamdesetih godina. Od tada, privatizovano je više hiljada preduzeća, što je za posledicu imalo rast nejednakosti i nezaposlenosti, propadanje domaće industrije, pad životnog standarda i povećavanje broja nesigurnih i slabo plaćenih poslova.
Ako se redovno vozite gradskim prevozom u Beogradu, sigurno ste u prethodnih par meseci čekali autobus i po pola sata. A kada bi stigao, bio bi pun putnika, pa ste morali da sačekate naredno vozilo. Sigurno ste se onda zapitali zašto autobus kasni i ko je kriv zbog toga. Ako pitate gradske čelnike krivi ste vi jer ne plaćate kartu. No, u poslednje vreme, sve se češće spominje da je ipak osnovni problem problem nedostatak vozila i vozača autobusa u glavnom gradu, i da zbog toga javni gradski prevoz izuzetno loše funkcioniše. O tome u čemu je zaista problem, razgovarali smo sa predstavnicima Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP-a (SOS).
Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
U Srbiji raste obim građevinskih radova, ali raste i broj nesrećnih slučajeva i pogibija na radu građevinskih radnika. Razgovarali smo sa sindikalnim aktivistima iz oblasti građevinarstva o razlozima za takvo, po život opasno stanje stvari, odnosno o mogućnosti da se ono poboljša u korist radnika.
Privatizacija javnog prevoza u Srbiji građanima nije donela kvalitetnije i brže kretanje po gradovima. Kako deluje neki su ipak i zadovoljni postojećim stanjem, a primer kompanije Ariva to pokazuje.
Privatno javna partnerstva u sektoru javnih usluga su još jedan od instrumenata prelivanja javnih budžeta u ruke privatnika. BusPlus je paradigmatičan primer ovakvog poslovanja u Srbiji koji već godinama pokazuje svoje loše strane.
Da li je nezadovoljstvo spram politika gradskih vlasti koje stanovništvo Beograda već nekoliko godina iskazuje na protestima moguće pretvoriti u stvarnu promenu? Ili od postojećeg izbornog modela korist mogu imati samo partije vlasti i opozicije koje će nastaviti sa sprovođenjem istih politika koje su i dovele do nezadovoljstva?
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.
