Jugoslavija

Izložba Za vašu i našu slobodu

Otvorena izložba „Za vašu i našu slobodu. Jugoslovenski Jevreji u Internacionalnim brigadama“

Priče o hrabrim podvizima jugoslovenskih Jevreja koji su se borili u Španskom građanskom ratu oživele su 18. septembra na novoj izložbi u samom srcu Beograda. Izložba „Za vašu i našu slobodu. Jugoslovenski Jevreji u Internacionalnim brigadama“ otvorena je do 26. oktobra u Institutu Servantes.

Priče o hrabrim podvizima jugoslovenskih Jevreja koji su se borili u Španskom građanskom ratu oživele su 18. septembra na novoj izložbi u samom srcu Beograda. Izložba „Za vašu i našu slobodu. Jugoslovenski Jevreji u Internacionalnim brigadama“ otvorena je do 26. oktobra u Institutu Servantes.

Jugoslavija – brisanje identiteta

Nije to samo rušenje građevina nego i indetiteta. Ideje progresa i modernizma nestaju pod teretom kapitala koji stvara nove prostore ali i nove društvene odnose u kojima nema mesta za sve. O tome govori literalni foto esej Branka Markovića.

Nije to samo rušenje građevina nego i indetiteta. Ideje progresa i modernizma nestaju pod teretom kapitala koji stvara nove prostore ali i nove društvene odnose u kojima nema mesta za sve. O tome govori literalni foto esej Branka Markovića.

Jugoslovenski Dan pobede – 80 godina kasnije

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Između Jugoslavije, Kube i Angole: izložba o tehnološkoj saradnji i postkolonijalnom razvoju

Izložba „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ biće otvorena u Muzeju afričke umetnosti u petak, 16. maja u 18 časova. Kako navode organizatori izložba osvetljava fascinantnu i nedovoljno poznatu priču o međunarodnoj tehnološkoj saradnji između tri članice Pokreta nesvrstanih

Izložba „Prefabrikacija solidarnosti: IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole“ biće otvorena u Muzeju afričke umetnosti u petak, 16. maja u 18 časova. Kako navode organizatori izložba osvetljava fascinantnu i nedovoljno poznatu priču o međunarodnoj tehnološkoj saradnji između tri članice Pokreta nesvrstanih

Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo: zašto je jedna pesma probudila stare duhove?

Bauk Jugoslavije šeta splitskom rivom i plaši dušebrižnike. Možda bi bilo smešno da nije istinito, Bijelo dugme je sa publikom u Splitu otpevalo svoj stari hit što je dovelo do nove epizode nacionalističkih smatranja.

Bauk Jugoslavije šeta splitskom rivom i plaši dušebrižnike. Možda bi bilo smešno da nije istinito, Bijelo dugme je sa publikom u Splitu otpevalo svoj stari hit što je dovelo do nove epizode nacionalističkih smatranja.

Jugoslavija i sport – više od igre

Sport i politika su neraskidivo povezani. Sportske igre i nadmetanja su oduvek privlačila mase, a to je znala i umela da iskoristi i Komunistička partija Jugoslavije koja je i pre preuzimanja vlasti u Jugoslaviji bila snažno uključena u razvoj sporta na ovim prostorima.

Sport i politika su neraskidivo povezani. Sportske igre i nadmetanja su oduvek privlačila mase, a to je znala i umela da iskoristi i Komunistička partija Jugoslavije koja je i pre preuzimanja vlasti u Jugoslaviji bila snažno uključena u razvoj sporta na ovim prostorima.

„Suvremeni anarhistički pokret na Balkanu je iznikao iz otpora ratu i militarizmu i takav će i ostati“, intervju sa uredništvom časopisa Antipolitika

Sa do sada objavljena tri tematska broja, časopis Antipolitika nudi tekstove koji su u vezi sa Balkanom a pisani su iz anarhističkih i anti-državno komunističkih pozicija.

Sa do sada objavljena tri tematska broja, časopis Antipolitika nudi tekstove koji su u vezi sa Balkanom a pisani su iz anarhističkih i anti-državno komunističkih pozicija.

„Pljuni i zapjevaj“: popularna muzika u socijalističkoj Jugoslaviji

Ex-YU pop-rok – obavezni deo velikog broja žurki i neizostavni deo istorije socijalističke Jugoslavije. Nastanak i razvoj popularne muzike nekadašnje države približava nam Aleksandar Nikolić.

Ex-YU pop-rok – obavezni deo velikog broja žurki i neizostavni deo istorije socijalističke Jugoslavije. Nastanak i razvoj popularne muzike nekadašnje države približava nam Aleksandar Nikolić.

Socijalistička Jugoslavija i nuklearna politika

Energetska kriza je ponovo, na globalnom nivou, aktuelizovala mogućnost korišćenja nuklearne energije u cilju obezbeđivanja energetske stabilnosti. Diksusiji o ovoj temi koja je već pokrenu na stranicama Mašine dodajemo i jedan istorijski pregled razvoja nuklearne politike u Jugoslaviji.

Energetska kriza je ponovo, na globalnom nivou, aktuelizovala mogućnost korišćenja nuklearne energije u cilju obezbeđivanja energetske stabilnosti. Diksusiji o ovoj temi koja je već pokrenu na stranicama Mašine dodajemo i jedan istorijski pregled razvoja nuklearne politike u Jugoslaviji.

Jugoslavija i Zambija – razvoj i nesvrstanost

Uloga socijalističke Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih i među afričkim zemljama je danas ili romantizovana ili ismevana. Istraživanje koje je pokrenuto na Univerzitetu u Beču pokušava da kritički analizira i smesti u širi kontekst dokumenta i sećanja na ulogu Jugoslavije u zemljama u razvoju na primeru Zambije. Kratak uvod u ove odnose za Mašinu piše Goran Musić.

Uloga socijalističke Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih i među afričkim zemljama je danas ili romantizovana ili ismevana. Istraživanje koje je pokrenuto na Univerzitetu u Beču pokušava da kritički analizira i smesti u širi kontekst dokumenta i sećanja na ulogu Jugoslavije u zemljama u razvoju na primeru Zambije. Kratak uvod u ove odnose za Mašinu piše Goran Musić.

Gal Kirn: Prvo je nestao socijalizam a onda i Jugoslavija

„Kritički pristup ne govori samo o žrtvama već i o istoriji potlačenih, ne samo o nasilju, već i o sećanju na emancipaciju i solidarnost. U knjizi su me zanimala ta dela, umetnička ili politička, koja su, koliko god da je bila užasna situacija u kojoj su nastala, prekidala postojeće i započinjala nešto novo.“

„Kritički pristup ne govori samo o žrtvama već i o istoriji potlačenih, ne samo o nasilju, već i o sećanju na emancipaciju i solidarnost. U knjizi su me zanimala ta dela, umetnička ili politička, koja su, koliko god da je bila užasna situacija u kojoj su nastala, prekidala postojeće i započinjala nešto novo.“

Darko Suvin: 40 godina Titovog mira nisu sitnica

Donosimo vam isečak razmišljanja filozofa, teoretičara književnosti i političke epistemologije, Darka Suvina, o političkom pojmu utopije, kao i o jugoslovenskom socijalizmu kao izvoru spoznaja, kroz deo intervjua koji je priredio Simon Smole, za 209-210 izdanje časopisa Maska, pod nazivom Jugofuturizam.

Donosimo vam isečak razmišljanja filozofa, teoretičara književnosti i političke epistemologije, Darka Suvina, o političkom pojmu utopije, kao i o jugoslovenskom socijalizmu kao izvoru spoznaja, kroz deo intervjua koji je priredio Simon Smole, za 209-210 izdanje časopisa Maska, pod nazivom Jugofuturizam.

Zašto su nam potrebne mesne zajednice

U poređenju sa današnjim sistemom javne uprave, samoupravni socijalizam je pružao mnogo veće mogućnosti građanima da neposredno upravljaju sredinom u kojoj žive. Mesne zajednice su igrale ključnu ulogu u uključivanju građana u oblikovanje javnih politika i donošenje odluka na lokalu.

U poređenju sa današnjim sistemom javne uprave, samoupravni socijalizam je pružao mnogo veće mogućnosti građanima da neposredno upravljaju sredinom u kojoj žive. U to doba, mesne zajednice su igrale ključnu ulogu u uključivanju građana u oblikovanje javnih politika i donošenje odluka na lokalu.

Da li ćemo uskoro živeti Sluškinjinu priču? Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije: Pobedili smo i jače fašizme

Nema potrebe da nas desničari plaše, pa i naši političari, to se neće desiti zato što smo mi naslednice i naslednici nečega što se zove Antifašistički front žena, izjavila je Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije.

Nema potrebe da nas desničari plaše, pa i naši političari, to se neće desiti zato što smo mi naslednice i naslednici nečega što se zove Antifašistički front žena, izjavila je Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije.

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs