Predrag Momčilović 
Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?
Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?
Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.
Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.
Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu.
Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu.
Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.
Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Suprotno stavu da su kondominijumi oblik zajedničkog vlasništva, oni su proizvod produbljivanja nejednakosti i glasnici distopijske budućnosti.
Sve dok je Ministarstvo odbrane agent na tržištu nekretnina ne treba sumnjati da će nastaviti s izbacivanjem aktivista i deložacijama vojnih beskućnika iz svojih objekata.
Radni položaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najveća je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otovorene represije na javne servise, vlasnička struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladajućim strukturama. Nezavidan, prekaran položaj potplaćennog medijskog radništva ostavlja malo prostora za izveštavanje u javnom interesu.
Prisilna iseljenja ljudi iz njihovih domova su omogućena zakonskim regulativama koje dostupnost stambenog prostora čine sve težim velikom broju društvenih grupa. Ujedno, isti zakoni omogućavaju bogaćenje pojedinaca koji na različite načine koriste svoje pozicije kako bi došli u posed nekretnina osiromašenog dela stanovništva koje je pritisnuto pretnjom deložacije.
O izgradnji beogradskog metroa se priča od kraja pedesetih. Za sada, jedina uhodana linija podzemnog voza je ona praznih predizbornih obećanja.
Početak godine je pokazao dijapazon posledica klimatskih promena. Od zavejane Floride, snega u Sahari, do ekstremnih vrućina u Australiji. Pune bašte kafića po Srbiji usred januara, jesu lepa pojava, ali su i deo klimatskih promena koje ne donose mnogo toga lepog.
Profesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Profiesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Uprkos protivljenju lokalnog stanovništva i vlasti u Kosijeriću, i uz blagoslov vlade, cementara Titan prelazi na korišćenje komunalnog otpada kao pogonskog goriva, budući da je on gotovo besplatan. Cena tako povećanog profita privatne cementare plaća se urušavanjem kvaliteta vazduha te posledično i zdravlja lokalnog stanovništva.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
Iako značenje i razvoj džentrifikacija i dalje ostaju primarno unutar teorijskih okvira, postoji i rastući broj stanovnika gradova koji sve jasnije uviđaju njene materijalne posledice. Tekst koji prenosimo pojašnjava neke osnovne uzroke i posledice džentrifikacije i predlaže mogućnosti otpora takvim procesima iz perspektive zelene politike.
