Stefan Aleksić 
Pregovori vlasti i opozicije koji se odvijaju „iza zatvorenih vrata“ političku situaciju u Srbiji ne čine više demokratičnom. Takvi razgovori pre pokazuju da su obe strane spremne da isključe građane iz političkog procesa zarad potvrđivanja sopstvenih pozicija moći.
Zašto baš Černobil, zašto 2019. i otkud toliki uspeh serije?
Princip solidarnosti, nasuprot principu bratstva, nije poduprt snagom države. Bratstvo kao prinicip koji je pogodan za skrivanje socijalnih razlika, pogoduje državi, dok solidarnost za državu predstavlja opasan presedan.
Nacionalni klub mora imati i nacionalne titule. Ako toga i nije bilo, uvek možemo izmisliti nešto i napraviti tradiciju s kojom ćemo biti ponosni.
Napadi na pekare i na njihove vlasnike učestala je praksa srpske desnice za iskazivanje mržnje prema Albancima. Poslednji napadi na pekaru u Borči praćeni su desničarskim nasiljem i u drugim gradovima. Međutim organi reda i mira, vlast i deo opozicije ne daju se previše uzrujati ovim eskalacijama postojano tinjajuće etničke mržnje – dodajmo, s razlogom.
Ne slučajno, na godišnjicu bombardovanja Srbije, film „Balkanske međe” u srpsko-ruskoj produkciji puni bioskopske sale, ali i dodatno podgreva i onako usijanu javnost nacionalističko-šovinističkim propagandnim materijalom.
Vlast po običaju najvažnije zakone donosi ispod žita. Međutim, izgleda da ni opozicija ne primećuje problem radne eksploatacije kroz školovanje, ili joj je to sasvim ok.
Donošenje odluke o prebacivanju Muzeja vazduhoplovstva u nadležnost Ministarstva odbrane stvorilo je čitavu lavinu komentara: od onih koji su ukratko ustvrdili da će sada Muzej postati muzej vazduplohovstva – odnosno da će na čelo Muzeja sada biti postavljen neki neočekivani (ali očekivano štetočinski) kadar vladajuće koalicije – do onih koji su pomislili da će Muzej jednostavno biti zatvoren.
Tokom nedelje iza nas opozicija je potpisala svoj ugovor s narodom, pričalo se da premijerka Srbije sa svojom partnerkom uskoro dočekuje bebu, a u jednoj Beogradskoj ulici je osvanuo mural protiv vakcinacije. Šta su šire političke implikacije ovih događaja?
Iako se predstavlja kao nekakva „alternativa“ – Savez za Srbiju nije izuzetak iz serije političkih elita od devedesetih na ovamo koje za svoje kratkoročne političke interese zazivaju utvaru Kosovskog boja.
Problemi koji istinski tište građane ne staju u pesme s plejliste zvanične opozicije.
Gradska Opština Voždovac ponovo je otvorila javno glasanje o pitanju da li spomenike „Borba“ i „Obnova“ Sretena Stojanovića i Lojze Dolinara koji su od 1949. locirani ispred skupštine te opštine zameniti novim (a starim) spomenicima nacionalnim svetim kravama (Vasi Čarapiću, Karađorđu, Stepi Stepanoviću i Milunki Savić).
Razlozi alarmantnog stanja u sektoru kulture po pitanju muzealizacije i zaštite kulturnog nasleđa postaju očigledniji kada se sagledaju u svetlu investitorskog urbanizma, istorijskog revizionizma i tržišnom logikom vođene gradske kulturne politike.
Zakon o lobiranju je jedna od onih (mnogih) zakona koji će se skoro izvesno doneti bez obzira na kritike i bez da se vodi računa o interesu običnih ljudi. Međutim, samo lobiranje otvara mnoga pitanja. Nije li ono zapravo legalizacija koruptivnih odnosa i nedemokratskog uticaja na zakonodavstvo?
Šta povezuje medijske letnje šeme nezavisno od toga da li se govori o Kosovu, FalconHeavy raketama, obeležavanju beskućnika QR kodovima ili o gostovanju Milana St. Protića?
Pored uživanja i uzbuđenja koje pruža ljubiteljima fudbala, Mundijal sve jasnije prikazuje i nacionalno mitotvosrstvo te interese raznih kapitala koji ujedno vešto prikrivaju položaj velike većine sportista i gledalaca.
Pored uživanja i uzbuđenja koje pruža ljubiteljima fudbala, Mundijal sve jasnije prikazuje i nacionalno mitotvosrstvo te interese raznih kapitala koji ujedno vešto prikrivaju položaj velike većine sportista i gledalaca.
Pesimisti bi rekli da je sindiklani prvomajski protest predvođen ministrom rada zapravo sahranjivanje smisla sindikalnog delanja. Da li je glas nezadovoljstva i kritke upućen odmah na licu mesta iz redova demonstranata dovoljan razlog za makar veoma oprezni optimizam?
Krsna slava – mnogi bi rekli odlika svakog pravog srpskog domaćina. Ipak, iako „polovina Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu“ njeno značenje je ideološki konstruisano i opravdano ekonomskim i političkim potrebama elita. Tako je slava dobra i podržana onoliko koliko je domaćica opterećena i koliko su cena ribe i posete popova skočile.
Erdoganova poseta Srbiji nagoveštava dolazak nove ture turskog kapitala. A kapital, na deregulisanoj ekonomskoj periferiji, surov je prema radnicima, baš kao predsednik turske prema svojim političkim oponentima.
Crkva danas otvoreno podržava desničarske organizacije. Koliko je klerikalizacija društva važna u procesu tranzicije pokazuje sve bliskija saradnja države, crkve i desnice u bivšim socijalističkim društvima.
Postoje novinari koji misle da je normalno to što radice i radnici do iznemoglosti rintaju za male pare, a zatim budu otpušteni po nahođenju poslodavca. Postoje i mediji koji objavljuju takve tekstove. Mi se ne slažemo s tim.
Inaugurisan je novi predsednik Srbije. Dok ga je liberalna javnost nazivala „narodnjakom“, Aleksandar Vučić na mestu premijera vodio je najučinkovitiju antinarodnu politiku od pada režima Sobodana Miloševića.
Već nekoliko sedmica protesti u nekoliko gradova Srbije dovode u pitanje legitimitet vlasti. Međutim, ni etablirana opozicija nema naklonost protestanata, ali to ne znači da ne postoji otvoren put ka daljem političkom artikulisanju i udruživanju. Prva sledeća prilika za susret i razmenu sindikata, studenata i levih organizacija i pokreta je već Prvomajski protest.
