Tri godine štetnog zakona

Pre tačno tri godine usvojene su izmene i dopune Zakona o radu. Promene u ovom dokumentu nisu bile kozmetičke već suštinske, na osnovu kojih se može govoriti o sasvim novom zakonu. Efekti njegove primene su vidljivi u mizernim zaradama i teškim radnim uslovima koji su doveli do serije štrajkova ovog leta.

Mnogo izbora, malo demokratije

Iako napetost oko izbora raste svakim danom, uzbuđenje oko istih ne dovodi u pitanje različite životne probleme s kojima se svakodnevno suočavamo. Dok se konstantno potiskuje potreba za stvarnim demokratskim upravljanjem odozdo, neobično veliki broj raspisanih izbora u proteklih sedamnaest godina sugeriše da je demokratija svedena na njene neprestane simulacije.

Nastava istorije i instrumentalizacija prošlosti

Pri usklađivanju nastavnog kurikuluma i sadržaja udžbenika sa dominantnom ideologijom i politikom, jedna od važnih tehnika proizvodnje saglasnosti sa diktatom neoliberalne političke elite je istorijski revizionizam. Kao sastavni deo reformi školskog sistema, revizionizam se sistematski sprovodi preko reforme kurikuluma nastave istorije od devedesetih do danas.

Demografski gubici: uzroci i posledice

Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.

Nastavak neoliberalne vizije

​Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.

Humanitarne akcije: druga strana reformi

Sve redovniji apeli za prikupljanje novčane pomoći radi lečenja obolele​lih​ pokazuj​u​ ne toliko koliko smo humani, već koliko nam je javni zdravstveni sistem ​urušen pod​ ​pritis​kom​ mera​ ​štednj​i​, reform​i i racionalizacij​a. Takve humanitarne akcije, koje​ ​povremeno i obezbede neophodnu pomoć za nekoga, ujedno prikrivaju sistemske probleme​ ​zdravstvenog sistema koji je sve manje dostupan.