Vešta upotreba društvenih mreža, antiimperijalistička retorika i prizivanje socijalne pravde deluju kao dovoljni za pozicioniranje na političkoj sceni. Međutim, da li iza pompeznih izjava nužno stoje antisistemski akteri?
Voz. Prethodnih dana veoma popularan termin u razgovorima širom regiona. Dok je za elite loše dizajnirani voz predstavljao ulog za nove izborne igre, za većinu populacije on izaziva sećanja i strahove na blisku ratnu prošlost.
Tekst je deo publikacije „ABC socijalizma” u kojoj grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu, kao uvod u ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većeg broja ljudi. Prevod ove publikacije će uskoro biti dostupan na srpsko-hrvatskom jeziku u izdanju Centra za politike emancipacije.
Razgovarali smo sa političkim ekonomistom Leom Paničem tokom njegovog boravka u Beogradu, gde je gostovao na konferenciji Povratak utopije, koju je organizovao Centar za politike emancipacije.
Devastirajuća kriza koja je postala globalna 2008. godine uzdrmala je ruševine leve tradicije. Okrnjeni elementi počinju se slagati u nove male celine. To ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih zajednica, društvenih pokreta i pojedinaca koji nisu prestali da sanjaju realnu utopiju solidarnosti, slobode i jednakosti, pokušavajući da delaju u njenu korist. Jedan od takvih protagonista je Leo Panič (Leo Panitch), profesor političkih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu, koji je, kako sam kaže, na osnovnim studijama, nakon čitanja Marksovog Predgovora za prilog kritici političke ekonomije šapnuo svom drugu Semu Gindinu (Sam Gindin) „Mislim da sam marksista“.
Jedan od poslednjih antikolonijalnih revolucionarnih vođa, Fidel Kastro, je preminuo kasno sinoć u Havani.
Povodom predstojeće konferencije „Povratak utopije: socijalističke strategije danas“ u organizaciji Centra za politike emancipacije koja se održava u Beogradu od 15. do 17. novembra na Kolarcu i u Muzeju istorije Jugoslavije, objavljujemo intervju sa Artanom Sadikuom, aktivistom levog pokreta Solidarnost i predavačem na Institutu društvenih i humanističkih nauka u Skoplju.
Tekst je deo publikacije „ABC socijalizma” u kojoj grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu, kao uvod u ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većem broju ljudi. Prevod ove publikacije će uskoro biti dostupan na srpsko-hrvatskom jeziku u izdanju Centra za politike emancipacije.
Nakon sveopšteg iznenađenja i neverice, svima ostaje samo da prihvate rezultat predsedničkih izbora u Americi – Donald Tramp je pobedio. Ovakav ishod i novi predsednik u Beloj kući samo je novi nivo surove realnosti liberalne demokratije u kojoj elite ojačavaju mehanizme kontrole nad političkim i ekonomskim sistemima.
Dok se neoliberalna hegemonija decenijama strpljivo gradila putem različitih strategija, levica je polako gubila iz vida svoje organizacione modele. Usvajanjem različitih oblika aktivističkog delovanja, često se upadalo u zamku kratkoročnih akcija i preteranog individualizma. Iako aktivizam kao oblik političkog delovanja ima svoje učinke, nužno je promisliti i druge, organizacione oblike borbe, koliko god to bio dugotrajan i mukotrpan posao.
Prošlo je još jedno leto a sa njim polako jenjavaju i uzavrela nacionalistička naklapanja regionalnih političkih elita. Svako od „lidera“ je koristio ove političke tenzije kako bi se učvrstio na vlasti i popravio položaj svoje interesne grupe. Ipak, kiše jesenje nas polako vraćaju u realnost u kojoj se međunacionalni sukobi koriste kao paravan iza kojeg se kriju visoke cene i male plate, tamo gde ih ima.
Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.
Savremena srpska mitološka priča o „Zoranu” polako dobija svoje krajnje obrise. Prenošen od jedne do druge stranačke nomenklature ovaj mit je više od jedne decenije „demokratama” služio kao legitimacija „pravih” političkih vrednosti. Međutim, u poslednjoj epizodi glavni „arhineprijatelj” pokazuje da je zapravo on glavni nastavljač politika liberalizacije i privatizacije.
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Glasanje je završeno. Velika demokratska utakmica je odigrana a rezultat je očekivan. Deo redakcije Mašine dopunjen saradnicima, je ispratio izbornu noć i pokušao da izvuče neke zaključke iz dubina dosade kojoj smo prisustvovali.
Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.
Iako nova vlada Hrvatske nastavlja oprobani tranzicijski put strukturnog prilagođavanja, mnogi liberalni tumači su u njoj pronašli predskazanje novog talasa “društvene fašizacije”. Ipak, radi se o “kulturnom ratu” za koji podlogu daju izjave novog ministra kulture koje svakako nisu nebitne i imaju svoje materijalne uzroke u nacionalističkoj i neoliberalnoj borbi novih elita protiv tekovina socijalizma.
Iako traje već mesecima, izborna kampanja je tek pre nekoliko dana i zvanično počela gostovanjem premijera Vučića u emisiji Upitnik na RTS-u. Zatim je i svojim potpisom predsednik Nikolić još zvaničnije raspisao vanredne parlamentarne izbore 2016. godine.
Rasprostranjeno tumačenje srpsko-albanskih odnosa na Kosovu se i dalje oslanja na konstrukte o viševekovnom etnički generisanom sukobu radi prevlasti nad teritorijom. Ipak, kada se uzmu u obzir ekonomsko-politička dešavanja poslednjih decenija dobija se slika prevashodno socijalno nastrojenog bunta stanovništva Kosova koji se ciklično ponavljao u periodima ekonomskih kriza.
Projektovanje sopstvenih nada i strahova na pokrete i borbe koji se dešavaju van lokalnog konteksta je česta pojava na levici. Iako se u tekstu razmatra primer, za naše prilike veoma razvijene, Nemačke leve scene, uz često tek minimalne korekcije ovakva analiza bi se mogla primeniti i na razumevanje lokalne levice.
Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.
Razvoj koji je slovenačka levica prošla u prethodnih nekoliko godina, od studentsko-teorijskih kružoka i projekata preko učešća na radničkim protestima i pokretima do formiranja stranke IDS potom izborne koalicije Združena levica i konačnog ulaska u parlament, svakako je značajna epizoda u razvoju nove levice u regionu.
Obeležavanje Petog oktobra je na svoju petnaestogodišnjicu svedeno na nivo marginalnog dešavanja. Jedna tribina, nekoliko okruglih stolova i jednako malo saopštenja i venaca bili su dovoljni za kratke i dosadne medijske priloge o značaju ovog datuma. Nad izbledelom slikom Petog oktobra malo ko tuguje, a to svakako nisu nekada zaraćene političke elite koje danas jednako služe interesima ekonomskih elita te zajedničkim snagama nastavljaju sa neoliberalnim reformama.
Nakon pristanka vlade Aleksisa Ciprasa na sporazum sa kreditorima, te izglasavanja paketa zakonskih mera u parlamentu, protivljenja merama štednje i dalje su masovna. Ovaj veliki obrt u politici vođstva Sirize je doveo i do razvoja žive debate o mogućnostima alternativnog političkog i ekonomskog puta Grčke. Osim razmatranja mogućnosti i posledica izlaska Grčke iz evrozone, važno za ove diskusije je i pitanje budućnosti grčke levice i njenog neminovnog prestrojavanja usled poslednjih dešavanja.
Socijalni pokreti i organizacije u Španiji koji se bore protiv deložacija kreditno zaduženih stanovnika uspeli su poslednjih godina da angažuju veliki deo populacije ove zemlje. Uprkos uspesima u odbrani velikog broja ugroženih, aktivistički rad nije dovoljan za sistemske reforme. Skorašnji izbori u Španiji bi mogli pokazati da li postoje političke snage koje bi u saradnji sa novim društvenim pokretima donele te promene.
