Prvi maj – borba koja traje

Ove godine Prvi maj obeležavamo u prilično specifičnim uslovima. Pandemija koronavirusa i stroge mere kontrole kretanja i okupljanja, koje su mnoge vlade nametnule, će sprečiti veliki broj prvomajskih proslava i protesta širom sveta. U Srbiji, ne samo da neće biti moguće organizovati prvomajski protest i druženja u prirodi već će većina nas praznik provesti zaključana u domovima, pod uslovom da ih imamo.

Italijanska partija Potere al Popolo: Opšti strah od gubitka posla se širi zajedno sa virusom

Vanredna situacija i njene nepredvidive posledice su italijansku levicu stavile u tešku poziciju. Levica deli sudbinu populacije, potrebno je biti solidaran i prisutan, organizovati ljude i pomagati gde je moguće, ali sve to je otežano usled potrebe „distanciranja“ i izolacije. Kriza zahteva i objašnjenja, potrebno je iznaći i predstaviti rešenja i glasno se usprotiviti odgovornima. O politikama i aktivnostima italijanske levice tokom epidemije koronavirusa razgovarali smo sa predstavnicima partije Potere al Popolo.

Ekonomske mere Vlade – kome to država (ne)pomaže

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.

Glovo dostavljači u Beogradu zahtevaju veće zarade

Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.

Nedelja i dalje ostaje radni dan za većinu radnica i radnika u trgovinama

Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.

Kako žive radnici i radnice Pošte?

Radnici i radnice Pošte Srbije dele sudbinu velikog broja ljudi u zemlji. Rade u lošim uslovima, za niske plate, prihvataju i druge poslove kako bi dopunili porodične budžete. To su i osnovni razlozi za pokretanje štrajka koji prethodne večeri završen postizanjem dogovora u vladi Srbije. Iako je štrajk gotovo, ostaje pitanje da li dogovorena povećanja zarada mogu da reše velike probleme radnika i radnica Pošte.

Wolt i Glovo – inovacije u nepoštovanju radnih odnosa

Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?

Minimalac daleko od dovoljnog za dostojanstven život

Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti najkasnije do sredine septembra. Međutim, iako su pregovori socio-ekonomskog saveta tek počeli, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od iznosa minimalne potrošačke korpe.

Izmeštanje železnice nekad i sad

Izmeštanje železnice u Beogradu se ne događa prvi put. Primeri iz ne tako davne prošlosti nam pokazuju da se veliki urbanistički projekati mogu voditi i drugačijim namerama i da njihov ishod može biti pozitivan.

„Boško Buha“ – neizvesna sudbina kulturnog dobra

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ će se krajem februara naći na aukciji kao deo stečajne mase preduzeća „Putnik“ iz Prijepolja. Međutim, iako se radi kulturnom dobru pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, zakoni i inercija državnih organa sprečavaju zadržavanje ovog kompleksa u javnom vlasništvu.

Premijer Tiringije Bodo Ramelov: Ono što nam je zajedničko treba da nam da snagu

Bodo Ramelov, s kojim smo imali priliku da razgovaramo, je prvi premijer jedne nemačke savezne države nakon pada Berlinskog zida koji dolazi iz redova jedne leve političke partije. Rođen je i odrastao je na zapadu Nemačke gde je i započeo svoj sindikalni rad, devedesetih se seli u Tiringiju, koja je bila deo nekadašnje istočne Nemačke, gde postaje član Partije demokratskog socijalizma (Partei des Demokratischen Sozialismus, PDS) naslednice nekada zvanične i vladajuće partije Nemačke demokratske republike.

Neka padaju trijumfalne kapije

Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.

Mrak medijskog tržišta

Jučerašnjom akcijom „Stop medijskom mraku“ preko 150 medija i udruženja je skrenuo pažnju javnosti na ugroženost slobode medija. Takvo stanje rezultat je političkih odluka i ekonomskih uslovljavanja koja u sadejstvu stvaraju okvire medijskog tržišta čije karakteristike nisu dobre ni za publiku ni za one koji stvaraju medijske sadržaje.

Naš zadatak je promena perspektive

Kopredsednica Nemačke partije Levica (Die Linke), Katja Kiping, nedavno je boravila u Beogradu s ciljem upoznavanja s lokalnim političkim prilikama kao i u svrhu priprema za septembarske parlamentarne izbore u Nemačkoj.

Da li se sindikati mole ili bore

U potpunosti nemarni odnos ​velikih sindikalnih centrala prema katastrofalnom stanju radnih prava, ove godine je kulminirao u povodu Praznika rada. Izostankom organizovanja prvomajskog protesta, štaviše, cinično prebacujući odgovornost za to na same radnike, sindikalni lideri su pokušali da ukinu mogućnost da oni koji tog dana, ipak žele da se priključe protestnoj šetnji, to i urade. Postavlja se pitanje, kome i čemu oni zaista služe?

Društvena transformacija zahteva​ ​otvoreni put

Dario Acelini (Dario Azzelini) je teoretičar i politički aktivista koji živi na relaciji Berlin – Karakas. Tokom njegove nedavne posete Beogradu i učešću na konferenciji „Vratimo socijalizam u igru“ imali smo priliku da razgovaramo o različitim temama kojima se bavio u svom radu – od toga zašto je Maduro izgubio izbore, preko odnosa umetnosti i politike do radničkih preuzimanja fabrika po Evropi.

Himere nad našim glavama: medijski pluralizam u tržišnim uslovima

​​Smanjivanje medijskog pluralizma i koncetracija medijskog vlasništva posledice su delovanja tržišnih odnosa u medijskom sektoru. Dok negativne posledice tih procesa osećaju kako radnici u medijima tako i građani, proklamovani javni interes u medijima nije moguće ostvariti preko principa “privatizacija ili gašenje” kojeg se vlada Srbije drži.

Neizdrživa utopija

Juče su aktivisti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ izveli protestnu akciju na konferenciji „Uputstva za humani grad“ na Mikser festivalu okačivši transparent pod nazivom „Beograd na vodi prevara“. Aktivisti su kritikovali učešće gradskog arhitekte na ovom programu i zahtevali su njegovu ostavku. Paradoksalno, time je ovogodišnji poziv festivala na prepoznavanje “svoje tačke pucanja” dobio zanimljiv obrt. Ovom prilikom prenosimo tekst povodom prošlogodišnjeg Mikser festivala koji govori o nemogućnosti pružanja bilo kakve “održive utopije” već isključivom nastavku “neizdržive” eskploatacije radnika, javnih dobara i fondova.

Stvari koje nestaju: plate, penzije i Salon

Dok Vlada Srbije ulazi u konačni obračun sa javnim sektorom i brutalno reže socijalnu pomoć najugroženijima, Skupština grada Beograda je rešila da u sektoru kulture pribegne merama štednje na jednoj...

Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara

Proces privatizacije medija u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Vlast i opozicija su prilikom usvajanja seta medijskih zakona imale gotovo indetične stavove o “državi” kao lošem vlasniku u medijima. Međutim, situacija u medijskom sektoru nam pokazuje da sloboda medija nije primarno ugrožena usled javnog vlasništva, već pritisci dolaze upravo od strane privatnog kapitala.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE