Tim Centra za dostojanstven rad izradio je model alternativnog Zakona o radu koji bi mogao da posluži svima koji u predstojećoj debati o izmenama ovog zakona žele da doprinesu poboljašnju položaja radnika i radnica. „Moramo se vratiti konceptu radnika i omogućiti svim radnicima osnovna prava“, kaže za Mašinu ekspert za radno pravo Mario Reljanović.
Istorija radikalske borbe protiv izvršitelja seže još u drugu polovinu devedesetih godina kada ova stranka preuzima vlast u Zemunu i kada će njeni predstavnici jasno pokazati kako može izgledati implementacija politika koje zastupaju.
Izveštavanje reporterki N1 sa protesta ispred republičke Skupštine u Beogradu je primer profesionalnog i požrtvovanog obavljanja novinarskog rada. Najveći broj mejnstrim medija je sinoćni protest ili ignorisao ili naknadno neadekvatno izvestio o njemu.
Frontmen benda Hladno pivo, Mile Kekin uzeo je aktivno učešće na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Kekin se nalazi na listi zeleno-leve koalicije koja u nedelju očekuje dovoljno glasova za ulazak u hrvatski Sabor. Sa Kekinom smo razgovarali o njegovom političkom angažmanu.
Uz nominalnu podršku radnim pravima predstavnika vlasti i izrečene zabrinutosti predstavnika sindikata za očuvanje tekovina radničkih borbi, u Beogradu je održan Kongres Samostalnog sindikata, najveće i najstarije sindikalne centrale u Srbiji.
Jasno definisano radno vreme, dužina radnog dana i radni i neradni dani, za najveći broj ljudi ujedno znače i mogućnost planiranja života – slobodnog vremena, vremen provedeno sa porodicom ali i druge obaveze. Pred izbore smo pitali stranke kako one vide mogućnosti regulisanja rada nedeljom u trgovinama i generalno radnog vremena.
Manje od nedelju dana je ostalo do izbora, a sudeći po toku predizbornih kampanja radna prava i poboljšanje položaja radnika i radnica nisu ni izbliza značajna tema. Pitali smo sindikate da li će podržati neku od izbornih lista, šta su za njih važne teme i da li vide mogućnost saradnje sa nekim političkim opcijama u budućnosti.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinama je dobila novi zamah nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji. Pored inicijativa na društvenim mrežama, ovom zahtevu se pridružuje sve više sindikata i političkih organizacija.
Ove godine Prvi maj obeležavamo u prilično specifičnim uslovima. Pandemija koronavirusa i stroge mere kontrole kretanja i okupljanja, koje su mnoge vlade nametnule, će sprečiti veliki broj prvomajskih proslava i protesta širom sveta. U Srbiji, ne samo da neće biti moguće organizovati prvomajski protest i druženja u prirodi već će većina nas praznik provesti zaključana u domovima, pod uslovom da ih imamo.
Vanredna situacija i njene nepredvidive posledice su italijansku levicu stavile u tešku poziciju. Levica deli sudbinu populacije, potrebno je biti solidaran i prisutan, organizovati ljude i pomagati gde je moguće, ali sve to je otežano usled potrebe „distanciranja“ i izolacije. Kriza zahteva i objašnjenja, potrebno je iznaći i predstaviti rešenja i glasno se usprotiviti odgovornima. O politikama i aktivnostima italijanske levice tokom epidemije koronavirusa razgovarali smo sa predstavnicima partije Potere al Popolo.
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.
Nakon našeg pisanja o položaju dostavljača aplikacije Glovo koji su započeli organizovanje za poboljšanje svog položaja, stigla je i reakcija iz ove kompanije. Iz Glova tvrde da poštuju dostavljače i da se trude da obezbede svima fer uslove – dostavljači nisu sasvim uvereni u ovo poštovanje.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.
Radnici i radnice Pošte Srbije dele sudbinu velikog broja ljudi u zemlji. Rade u lošim uslovima, za niske plate, prihvataju i druge poslove kako bi dopunili porodične budžete. To su i osnovni razlozi za pokretanje štrajka koji prethodne večeri završen postizanjem dogovora u vladi Srbije. Iako je štrajk gotovo, ostaje pitanje da li dogovorena povećanja zarada mogu da reše velike probleme radnika i radnica Pošte.
Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?
Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti najkasnije do sredine septembra. Međutim, iako su pregovori socio-ekonomskog saveta tek počeli, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od iznosa minimalne potrošačke korpe.
Izmeštanje železnice u Beogradu se ne događa prvi put. Primeri iz ne tako davne prošlosti nam pokazuju da se veliki urbanistički projekati mogu voditi i drugačijim namerama i da njihov ishod može biti pozitivan.
Memorijalni kompleks „Boško Buha“ će se krajem februara naći na aukciji kao deo stečajne mase preduzeća „Putnik“ iz Prijepolja. Međutim, iako se radi kulturnom dobru pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, zakoni i inercija državnih organa sprečavaju zadržavanje ovog kompleksa u javnom vlasništvu.
Bodo Ramelov, s kojim smo imali priliku da razgovaramo, je prvi premijer jedne nemačke savezne države nakon pada Berlinskog zida koji dolazi iz redova jedne leve političke partije. Rođen je i odrastao je na zapadu Nemačke gde je i započeo svoj sindikalni rad, devedesetih se seli u Tiringiju, koja je bila deo nekadašnje istočne Nemačke, gde postaje član Partije demokratskog socijalizma (Partei des Demokratischen Sozialismus, PDS) naslednice nekada zvanične i vladajuće partije Nemačke demokratske republike.
Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.