Forma: Analiza

Kratka istorija studentskih borbi za dostupno obrazovanje u Srbiji, 1. deo

Studentske borbe protiv komercijalizacije visokog obrazovanja predstavljaju neke od najznačajnijih otpora neoliberalnoj društvenoj transformaciji u Srbiji. U četiri teksta donosimo kratak pregled najznačajnijih momenata studentskog organizovanja na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu u proteklih petnaest godina.

Studentske borbe protiv komercijalizacije visokog obrazovanja predstavljaju neke od najznačajnijih otpora neoliberalnoj društvenoj transformaciji u Srbiji. U četiri teksta donosimo kratak pregled najznačajnijih momenata studentskog organizovanja na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu u proteklih petnaest godina.

Radnik u proizvodnoj hali

Radnici su u fokusu medija samo kada se nešto desi

Radnici i radna prava su deo medijskog sadržaja samo kad su deo „velikih priča“, u redovnim okolnostima problemi „običnih ljudi“ teško nailaze na pažnju.

Radnici i radna prava su deo medijskog sadržaja samo kad su deo „velikih priča“, u redovnim okolnostima problemi „običnih ljudi“ teško nailaze na pažnju.

„Linglong” u Zrenjaninu: zagađenje po feng-šuiju

Pneumatici iz Zrenjanina do evropskih proizvođača automobila stizaće novim putem svile. Srbija svoj položaj u kineskom ekonomskom projektu „Pojas i put“ plaća subvencijama, prirodnim bogatstvima i prilagođavanjem zakonodavstva potrebama korporacija.

Pneumatici iz Zrenjanina do evropskih proizvođača automobila stizaće novim putem svile. Srbija svoj položaj u kineskom ekonomskom projektu „Pojas i put“ plaća subvencijama, prirodnim bogatstvima i prilagođavanjem zakonodavstva potrebama korporacija.

Kome smetaju umetnici?

Poslednjih nedelja prisustvujemo kontinuiranim, čini se i vrlo organizovanim napadima na umetnice i umetnike, i to ne samo zbog umetničkih radova već i zbog uloženih napora da se nagomilani problemi koji se tiču njihovog socijalnog i radnog položaja pokrenu s mrtve tačke.

Poslednjih nedelja prisustvujemo kontinuiranim, čini se i vrlo organizovanim napadima na umetnice i umetnike, i to ne samo zbog umetničkih radova već i zbog uloženih napora da se nagomilani problemi koji se tiču njihovog socijalnog i radnog položaja pokrenu s mrtve tačke.

Korona, Krizni štab i poverenje

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Sela bez vode: ko krpi raspukle cevi u mestima bez komunalnih preduzeća

Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.

Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.

Rio Tinto u Srbiji: privatizacija prirodnog bogatstva, onemogućavanje održivog razvoja

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

Radničke borbe tokom pandemije

Sličnosti među bivšim jugoslovenskim republikama pokazuju se tokom pandemije. Teret krize vlasti tovare na leđa radnica i radnika, koji su, mada fragmentirano, širom bivše zajedničke države organizovali otpor uprkos dvostrukoj pretnji: zaraze i gubljenja posla

Ko su i šta rade radnici i radnice na internetu?

Od sredine oktobra kada je Poreska uprava najavila oporezivanje prihoda iz inostranstva u javnosti se vodi diskusija o ovom problemu. Iz vlasti se često mogu čuti priče o tome kako ti ljudi dobro zarađuju i da je red i da plate porez. Sami frilenseri organizovani u Inicijativi radnika na interneru su izneli svoje priče koje ne govore o lagodnom životu već o teškom, nesigurnom i slabo plaćenom poslu preko interneta.

Da li zaista želimo da budemo srećni?

U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?

U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, II deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama, poput novoustanovljenog obeležavanja 21. oktobra, godišnjice streljanja u Kragujevcu, kao „Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama, poput novoustanovljenog obeležavanja 21. oktobra, godišnjice streljanja u Kragujevcu, kao „Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“.
Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, I deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

MHE na Rupskoj reci: Zločin bez kazne

Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.

Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.

5. oktobar

Dvadeset godina od Petog oktobra: demokratske promene ili duplo golo?

Prošlo je dvadeset godina od Petog oktobra, dana punog nade i euforije, marša odlučnosti, ulaska u promene, u bolji, perspektivniji život. Iako se 5. oktobar 2000. u javnom diskursu pretežno i dalje vidi kao istorijski trenutak, revolucija i početak demokratskih promena, ona energija i očekivanja koje su obeležile svrgavanje Miloševića sa vlasti pre dve decenije danas su sasvim izbledele.

Šta sa specijalizacijom u medicini – kako se višak uspešno pretvara u manjak

Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.

Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs