U okviru osmomartovskih podsećanja na žensku borbu, otpor i solidarnost, sinoć su, u prostorijama KC Grada, dodeljena priznanja Bring The Noize – BeFem za feminističke inicijative tokom 2019. godinu.
Iako se broj migranata koji se nalaze u Srbiji od početka godine neznatno povećao, a broj krivičnih dela koje su počinili migranti iznosi 0,06% od ukupnog broja učinjenih krivičnih dela, društvene mreže gore od lažnih vesti koje podižu paniku oko nečega čega zapravo – nema.
Zbog teksta pesme „Svadba velika“ izvedene na ovogodišnjoj Beoviziji, takmičarskom festivalu zabavne muzike na kom se ujedno biraju i nacionalne predstavničke numere za Evroviziju, stručna i šira javnost zatražila je njeno povlačenje. Na tekst pesme u izvođenju Bore Dugića i Balkubano, reagovao je Autonomni ženski centar saopštenjem u kome navode da pesma poziva na nasilje nad ženama.
Na današnji dan 1936. godine počela je s radom Radio Jugoslavija, jedna od najstarijih kratkotalasnih radio-stanica.
Tabloidni listovi, poput Srpskog telegrafa, Informera, Kurira i Alo, su na današnjim naslovnim stranama preneli iskaz koji je uhapšeni za otmicu devojčice dao policiji i tužilaštvu, a u kojem opisuje zlostavljanje svoje žrtve.
Kraj godine je trenutak da se osvrnemo na događaje koji su obeležili protekli period. Radnička klasa je artikulisala otpor i izvojevala neke pobede, kako na domaćem tako i na međunarodnom terenu. Shodno tome, iako znamo da se i mnogo toga lošeg dogodilo tokom 2019, valja da slavimo dobro i da u Novu godinu uđemo dignute glave i s čvrstom odlukom da promenimo svet. Pre nego što podelimo s vama svoje želje za budućnost, osvrnućemo se na nekoliko događaja za koje mislimo da su obeležili 2019. godinu.
Kraj godine je trenutak da se osvrnemo na događaje koji su obeležili protekli period. Radnička klasa je artikulisala otpor i izvojevala neke pobede, kako na domaćem tako i na međunarodnom terenu. Shodno tome, iako znamo da se i mnogo toga lošeg dogodilo tokom 2019, valja da slavimo dobro i da u Novu godinu uđemo dignute glave i s čvrstom odlukom da promenimo svet. Pre nego što podelimo s vama svoje želje za budućnost, osvrnućemo se na nekoliko događaja za koje mislimo da su obeležili 2019. godinu.
Odlazeća godina predstavlja još jednu u nizu onih koje nisu donele značajne društvene pomake u Srbiji. Za većinu stanovništva 2019. godina je predstavljala nastavak borbe za preživljavanje što je u nekim momentima prerastalo i u kolektivne napore za promenama, nažalost ti pokušaji nisu dovodili do značajnijih promena na širem planu.
U medijima se govori o rodnoj ravnopravnosti i rodnoj reprezentaciji u medijima kada neka žena bude ubijena. Međutim, pitanje je kakvo je stanje po pitanju rodne ravnopravnosti u samim medijima, da li se i kako ono komunicira nevezano za povremenu pojavu izveštavanja o slučajevima nasilja nad ženama. O ovome smo razgovarali s koleginicama novinarkama.
Nakon negativnih reakcija vlasti i dela javnosti kompanija Ringier Axel Springer odlučila je da cenzuriše naslovnu stranicu današnjeg izdanja nedeljnika NIN čiji su vlasnici.
Radnički portal nalazi se u teškom položaju nakon što je sindikat (PPDIV) pokrenuo nekoliko tužbi protiv ovog portala zbog stavova iznetih u objavljenom tekstu da je PPDIV takozvani žuti sindikat te da nije dovoljno aktivan u borbi za radnička prava.
Mladi novinari koji rade za „Blic“ (kompanija Ringier Axel Springer) susreću se s nepovoljnim uslovima rada, niskim mesečnim naknadama i godinama su angažovani na osnovu autorskih ugovora, iako obavljaju redovan posao s punim radnim vremenom u toj kompaniji.
U subotu, 19. oktobra u Novom Sadu održan je okrugli sto „Sindikati i mediji“ u organizaciji portala Mašina. Učesnici u razgovoru su naglasili značaj otvaranja medijskog prostora za pitanja rada i sindikalnog organizovanja. Istaknut je i značaj saradnje sindikata i medija, dok je u diskusiji otvoreno i značajno pitanje sindikalnog organizovanja u medijima.
Krajem jula ove godine, petnaestogodišnja Aleksandra je ubijena u mestu Karakal u južnoj Rumuniji. Činjenica da je tri puta pozivala policiju kojoj je trebalo devetnaest sati da locira poziv i stigne na mesto ubistva izazvala je šok i ogorčenje širom Rumunije, ali i uputila na ozbiljnost korupcije državih aparata, te katastrofalni učinak kapitalizma na periferiji Evrope.
Da eksploatacija radnih prava nije retkost ni u muzičkoj industriji svedoči nedavni slučaj pevačice i kantautorke Bojane Vunturišević, koja je u javnosti otvorila pitanje cenzure i ekonomske eksploatacije sa kojom se suočava sve više autora i autorki na lokalnoj muzičkoj sceni.
Ruka tržišta možda je nevidljiva ali odnosi između vlasnika kompanija, političara i pravnih zastupnika se ipak mogu mapirati. Tako i prodaja čuvene medijske kompanije Novosti razotkriva nešto od puteva tržišta, ako se prati pravi trag.
Serija „Černobilj“ u produkciji HBO-a i dalje izaziva polemike. Jedna od njih se vodi oko toga da li je ova „najgledanija serija“ antisocijalistička ili ne.
U Srbiji je ugrožen medijski pluralizam. Osam najvećih vlasnika u svim medijskim sektorima u Srbiji ima gledanost i slušanost od 74,88%. Pored toga, visoki su rizici u oblastima koncentracije medijske publike i političke kontrole finansiranja medija, pokazuju najnoviji podaci iz istraživanja BIRN-a i nemačkog ogranka Reportera bez granica.
Otvorenim pismom javnosti objavljenim u listu Danas je grupa novinarki, aktivistkinja i naučnih radnica navela je da ih Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu duže vreme proganja i da su izložene njegovom verbalnom nasilju na društvenim mrežama.
Zašto baš Černobil, zašto 2019. i otkud toliki uspeh serije?
Na Platou Đoke Vještice ispred Beograđanke danas je održan protest na poziv DiEM25 Srbija u znak podrške Džulijanu Asanžu i protiv gušenja slobode govora širom sveta. Na protestu je bilo oko sto ljudi.
Vikiliks, Asanž i Mening razotkrili su krvave posledice američkih „mirovnih intervencija“ a procesi protiv njih još jednom potvrđuju duboku hipokriziju „najveće zapadne demokratije“, ali i njenih saveznika.
Vikiliks, Asanž i Mening razotkrili su krvave posledice američkih „mirovnih intervencija“ a procesi protiv njih još jednom potvrđuju duboku hipokriziju „najveće zapadne demokratije“, ali i njenih saveznika.
