Sadržaj: Društvo

„Linglong” u Zrenjaninu: zagađenje po feng-šuiju

Pneumatici iz Zrenjanina do evropskih proizvođača automobila stizaće novim putem svile. Srbija svoj položaj u kineskom ekonomskom projektu „Pojas i put“ plaća subvencijama, prirodnim bogatstvima i prilagođavanjem zakonodavstva potrebama korporacija.

Pneumatici iz Zrenjanina do evropskih proizvođača automobila stizaće novim putem svile. Srbija svoj položaj u kineskom ekonomskom projektu „Pojas i put“ plaća subvencijama, prirodnim bogatstvima i prilagođavanjem zakonodavstva potrebama korporacija.

Zdravstveni sistem u Srbiji: izgubljen u polemikama

Svaki dan se beleži po nekoliko hiljada novozaraženih koronavirusom, više desetina preminulih, redovi ispred kovid ambulanti su veliki, bolnički kapaciteti su pretežno popunjeni. Virus je ušao i u gerontološke centre, domove za decu ometenu u razvoju, radne kolektive, porodice, a više od 2.000 lekara je obolelo. Nove mere se najavljuju za sutra.

Svaki dan se beleži po nekoliko hiljada novozaraženih koronavirusom, više desetina preminulih, redovi ispred kovid ambulanti su veliki, bolnički kapaciteti su pretežno popunjeni. Virus je ušao i u gerontološke centre, domove za decu ometenu u razvoju, radne kolektive, porodice, a više od 2.000 lekara je obolelo. Nove mere se najavljuju za sutra.

Pokrenuta inicijativa „Pravo na lek“: vakcine protiv Covid-19 su javno dobro

Široka koalicija sindikata zdravstvenih radnika/ca, nevladinih organizacija, aktivističkih grupa, studentskih udruženja i zdravstvenih stručnjakinja i stručnjaka pokrenula je juče, 30. novembra Evropsku građansku inicijativu. Njihov cilj je, kako navode, da ubede Evropsku komisiju da preduzme sve mere kako bi se osiguralo da prava intelektualne svojine, poput patenata, ne ograničavaju dostupnost lečenja i vakcina protiv Covid-19.

Široka koalicija sindikata zdravstvenih radnika/ca, nevladinih organizacija, aktivističkih grupa, studentskih udruženja i zdravstvenih stručnjakinja i stručnjaka pokrenula je juče, 30. novembra Evropsku građansku inicijativu. Njihov cilj je, kako navode, da ubede Evropsku komisiju da preduzme sve mere kako bi se osiguralo da prava intelektualne svojine, poput patenata, ne ograničavaju dostupnost lečenja i vakcina protiv Covid-19.

Prosvetari: Ako preživimo do sutra, videćemo šta dalje!

Iako je sve veći broj prosvetnih radnica i radnika zaražen koronavirusom ili u izolaciji, dok je broj zaražene dece u porastu, nadležni i dalje nemi na zahteve sindikata u prosveti da se nastava prebaci na daljinu.

Iako je sve veći broj prosvetnih radnica i radnika zaražen koronavirusom ili u izolaciji, dok je broj zaražene dece u porastu, nadležni i dalje nemi na zahteve sindikata u prosveti da se nastava prebaci na daljinu.

Korona, Krizni štab i poverenje

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Sela bez vode: ko krpi raspukle cevi u mestima bez komunalnih preduzeća

Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.

Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.

Da li zaista želimo da budemo srećni?

U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?

U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?

Desničarski skup protiv izbeglica i odgovor levice

Nekoliko desetina pristalica „Narodne patrole“ okupilo se juče u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu u okviru najavljene akcije „čišćenja parka“. U znaku solidarnosti s izbeglicama i protiv rasizma levičarske i nevladine organizacije su organizovale „Čaj solidarnosti“ u isto vreme na istom mestu. Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nekoliko desetina pristalica „Narodne patrole“ okupilo se juče u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu u okviru najavljene akcije „čišćenja parka“. U znaku solidarnosti s izbeglicama i protiv rasizma levičarske i nevladine organizacije su organizovali „Čaj solidarnosti“ u isto vreme na istom mestu. Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, II deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama, poput novoustanovljenog obeležavanja 21. oktobra, godišnjice streljanja u Kragujevcu, kao „Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama, poput novoustanovljenog obeležavanja 21. oktobra, godišnjice streljanja u Kragujevcu, kao „Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“.
Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, I deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Grčka: neofašistička Zlatna zora proglašena kriminalnom organizacijom. Vođstvo partije osuđeno

Sud u Atini je u sredu utvrdio odgovornost neonacističke partije za niz napada na migrante i levičare, među kojima je bilo i fatalnih, i proglasio Zlatnu zoru kriminalnom organizacijom.

Sud u Atini je u sredu utvrdio odgovornost neonacističke partije za niz napada na migrante i levičare, među kojima je bilo i fatalnih i proglasio je Zlatnu zoru kriminalnom organizacijom.

Pandemija plus kapitalizam jednako glad

Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.

5. oktobar

Dvadeset godina od Petog oktobra: demokratske promene ili duplo golo?

Prošlo je dvadeset godina od Petog oktobra, dana punog nade i euforije, marša odlučnosti, ulaska u promene, u bolji, perspektivniji život. Iako se 5. oktobar 2000. u javnom diskursu pretežno i dalje vidi kao istorijski trenutak, revolucija i početak demokratskih promena, ona energija i očekivanja koje su obeležile svrgavanje Miloševića sa vlasti pre dve decenije danas su sasvim izbledele.

Share Fondacija tužila 16 tehnokorporacija

Share Fondacija je tužila Airbnb, Alibaba servis, Amazon, Twitter, Viber, Yahoo i još deset tehnokorporacija zbog kršenja obaveze da odrede svog predstavnika u Srbiji.

Share Fondacija je tužila Airbnb, Alibaba servis, Amazon, Twitter, Viber, Yahoo i još deset tehnokorporacija zbog kršenja obaveze da odrede svog predstavnika u Srbiji.

In memoriam: Robert Fai

Juče je u večernjim časovima nakon duge i teške bolesti u četrdesetosmoj godini preminuo aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma Robert Fai.

Šta sa specijalizacijom u medicini – kako se višak uspešno pretvara u manjak

Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.

Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs