Privatno javna partnerstva u sektoru javnih usluga su još jedan od instrumenata prelivanja javnih budžeta u ruke privatnika. BusPlus je paradigmatičan primer ovakvog poslovanja u Srbiji koji već godinama pokazuje svoje loše strane.
Danas je u Novom Sadu održan jednosatni štrajk upozorenja radnika Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća (JGSP). Nezadovoljni niskim platama i lošim uslovima za rad, radnici najavljuju mogućnost potpune obustave rada ukoliko dogovori sa predstavnicima grada ne uspeju.
O izgradnji beogradskog metroa se priča od kraja pedesetih. Za sada, jedina uhodana linija podzemnog voza je ona praznih predizbornih obećanja.
Profesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Profiesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.
Viši sud u Beogradu je doneo presudu protiv diskriminacije na osnovu sindikalne pripadnosti.
Parkinga je sve više ali parking mesta nigde nema. Ako ste tako nešto pomislili niste pogrešili. Iako zvuči nelogično to je stvarni rezultat politike koja podstiče individualni automobilski prevoz na račun javnog gradskog transporta i javnih površina.
Početak septembra u Beogradu će značiti i nastavak sukoba vlasti i građana oko javnog prevoza u gradu. Privatizacija segmenata javnog gradskog prevoza je dovela do ozbiljne ugroženosti čitavog sistema javnog prevoza. U svojim izjavama koje možemo čuti poslednjih dana, predstavnici vlasti krivicu i odgovornost pokušavaju da prebace na teret građana; najavljuju se strože kontrole naplate karata i reperkusije za one koji to ne čine. Problem „naplate“ ima i svoje dublje posledice – grad se deli na centar i periferiju, na one koji mogu sebi da priušte kretanje i one koji ne mogu, na poželjne i nepoželjne. Međutim, ovakva represivna politika „naplate“ stvara i otpor.
Beogradski javni gradski prijevoz već dugi niz godina ne vrši svoju primarnu funkciju – osiguravanje kvalitetnog i svima dostupnog javnog prijevoza bez obzira na imovinski status. Izostanak infrastrukturnog ulaganja javnog novca otvorio je prostor za upliv privatnog kapitala. Gradska vlast, bez obzira koja ju stranka obnašala, svoju politiku gradi na koruptivnim pogodovanjima privatnim “partnerima” i represijom nad narodom koji se svi više odlučuje za neposredni bojkot nametnutih ograničenja. Pitanje je kad će se bojkot transformirati u artikulirani politički zahtjev.
Prema najavama gradskih vlasti u Beogradu, u narednom periodu će uslediti promene u načinu naplate i kontrole karata u javnom gradskom prevozu što će za većinu stanovnika za posledicu imati ograničenja u slobodi kretanja. Ipak, postoje primeri koji pokazuju da je moguće organizovati javni gradski prevoz na potpuno drugačijim osnovama, kako bi svima bio jednako dostupan.
