Struka konačno progovorila o planovima za uništenje Stare planine
Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Dr Ratko Ristić, se protivi projektu izgradnje minihidroelektrana na Staroj planini.
privatizacija
Štrajk upozrenja kragujevačkih oružara
Radnici fabrike Zastava oružje iz Kragujevac održali su danas štrajk upozorenja.
Nesigurnost na putu: odlazak profesionalnih vozača
Profesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Profiesionalni vozači gradskih autobusa sve češće uzimaju kartu za inostranstvo u jednom smeru. Produžavanje radnih sati, niske plate i neracionalno poslovanje beogradskog GSP-a nisu samo razlozi njihove emigracije, već se koriste i kao argumenti za dalju privatizaciju tog preduzeća.
Klasna borba u autobusu: grad u službi Bus Plusa
Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.
Stara Planina ‒ nešto poput Kolorada
Društvena potreba za obnovljivim izvorima energije postaje pomama privatnih investitora za profitom. Tako izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim zonama prirode može imati katastrofalne posledice po ekosistem. Posetili smo Staru planinu, područje gde bi reke uskoro mogle da nestanu u cevima.
PKB: otuđivanje budućnosti
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Raspordajom kapitala i prekarizacijom zaposlenih država polako priprema teren za privatizaciju jedne od najvećih poljoprivredno-prehrambenih kompanija u zemlji. Posledice otuđenja PKB-a, osim samih radnika te firme, bi mogli osetiti i svi građani ‒ od urbanističkih promena u Beogradu, do ugrožavanja prehrambenog suvereniteta zemlje.
Zakon o zemljištu i prehrambeni suverenitet
Sve je bliži datum od kojeg će stranim korporacijama biti omogućeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Iako otimanje zemlje od seljaka nije nov proces, promene zakona bi mogle značajno da ugroze prehrambeni suverenitet stanovništva.
Kome služe apoteke
Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.
Sindikati protiv privatizacije namenske industrije
Sindikati Odbrambene industrije Srbije su 5. jula poručili u zajedničkom saopštenju da će „stati u odbranu svojih fabrika“.
Šta smrdi na deponiji?
Prikupljanje i odlaganje otpada postaje sve veći problem u Srbiji. Politike koje ove komunalne delatnosti predaju privatnim kompanijama ne vode ka rešenju problema već ga prebacuju na teret građana.
Zatvorena vrata beogradskih bioskopa
Ni jedan od nekadašnjih bioskopa Beograd filma više ne rade, svuda su zatvorena vrata.
Ostavka, nego šta!
Nakon intervjua koji je za Krik dala Marija Mali, politička pozicija njenog bivšeg supruga je ozbiljno uzdrmana.
Otimanje komunalnih usluga
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
Novogodišnje izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima vode povećanju cena i padu kvaliteta usluga. Osim toga, domaći i strani primeri pokazuju da sledi i otpuštanje radnika iz tog sektora, kao i sve teži pristup važnim uslugama kao što su vodosnabdevanje ili grejanje za materijalno najugroženije.
Protiv Predloga zakona o stanovanju!
Jedanaest organizacija i inicijativa iz Beograda, Novog Sada i Niša održalo je danas u Medija centru u Beogradu konferenciju za štampu posvećenu kriticiPredloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Za univerzitet! Za društvo!
Kao i u Srbiji, u Albaniji su poslednjih decenija sve izraženiji neoliberalni koraci transformacije države koji se sprovode bez ikakve javne rasprave strogo autoritarnim sredstvima partija na vlasti.
Neizlečiva bolest farmaceutske industrije
Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.
IMT – propast jedne industrije
Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Uništavanje evropskih železnica
Decenijama dug proces komodifikacije i privatizacije evropskih železnica, iako pod izgovorom “dobrobiti” za svoje krajnje korisnike, pokazuje se sasvim suprotnim. Bez obzira što su javne železnice sigurniji oblik prevoza i ekološki prihvatljiviji, rasparčavanjem i razdvajanjem njenih funkcija te insistiranjem na konkurenciji među prevoznicima, železnički regoinalni prevoz opada a svakodnevne potrebe stanovnika se zanemaruju.
Braunfild u tržišnom sivilu
Dobar deo infrastrukturnih i proizvodnih postrojenja stvorenih tokom socijalističkog perioda, u kapitalističkoj transformaciji gubi svoju namenu. Umesto društvene korisnosti ovim prostorima se nameće novi naziv i obećanje o spasu u vidu braunfild investicija. Međutim, jedino radništvo i lokalna zajednica – oni koji su ih stvorili – mogu iznaći dugotrajno rešenje za ponovno stavljanje ovih građevina u upotrebu.
Od neophodnosti do besciljnosti, ili koji za koga i kakav grad
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Građani “prestonice siromaštva” u odbrani egzistencijalnog minimuma
Južna Srbija i njen najveći grad Niš se suočavaju s konkretnim posledicama tranzicije: opštom nezaposlenošću i sve većim troškovima života, ali i živim građanskim otporom. Kada se u ovakvim socijalnim prilikama pre više od godinu dana na Nišlije sručio i neosnovano, višestruko uvećan račun za grejanje, građani i građanke mahom starije generacije krenuli su da se spontano okupljaju u vidu protesta ispred gradske Toplane.
Radni logori pod staklenim zvonom liberalizma
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
