Poštovanje radnih prava u Srbiji je na vrlo niskom nivou, pokazuju brojna istraživanja i medijski sadržaji. Radnici ne nalaze dovoljan oslonac za zaštitu sopstvenih prava ni u zakonodavstvu, ni u inspekciji rada. Za kraj tekuće godine najavljeno je donošenje novog Zakona o radu.
Istraživanja pokazuju da su žene širom sveta diskriminisane na tržištu rada. Domaća statistika uklapa se u globalne trendove, pre svega kada su u pitanju istiskivanje žena iz plaćenijih zanimanja i feminizacija siromaštva. Aktuelna svetska ekonomska kriza pojačava takve tendencije.
Predstavnici građevinaca smatraju da bi proširenje dejstva zakona o sezonskom radu dovelo do dodatnog ugrožavanja bezbednosti radnika na gradilištima i otvorilo prostor za spuštanje cene rada i nivoa radnih prava kako za strane tako i za domaće građevince.
Godina je počela otpuštanjima velikog broja radnika zaposlenih na određeno. Visok procenat prekarno zaposlenih i velika angažovanost radnika u sektorima koji doživljavaju recesiju zajedno rezultiraju rastom broja otkaza i urušavanjem socijalnih i ekonomskih prava radnika.
O procesu rada na izmenama i dopunama zakona o sezonskom radu i posledicama koje bi one imale na radnike i radnice ali i na društvo u celini razgovarali smo sa Duškom Vukovićem, potpredsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije.
U toku su pregovori Udruženja radnika na internetu i Vlade Srbije o poreskim obavezama frilensera. U rešavanje problema frilensera, koji pogađaju desetine hiljada ljudi u Srbiji, uključili su se i drugi pojedinci i organizacije.
Ranije najavljene izmene i dopune zakona o sezonskom radu bi uskoro mogle da se nađu pred Vladom, a sezonci bi mogli da postanu i građevinci i ugostitelji. U radnoj grupi koja je zadužena za izradu ovog nacrta postoje velika neslaganja između predstavnika vlasti i poslodavaca s jedne strane i sindikata s druge strane.
Dok je od početka pandemije desetine miliona ljudi palo u krajnju bedu, milijarderi su najbolje dokazali istinitost tumačenja da je „svaka kriza prilika“ – bar za njih. Ipak, svedočimo i prvim nagoveštajima da bi težina krize mogla da natera vlade razvijenih država da preispitaju poreske olakšice za najbogatije koje poslednje četiri decenije doprinose rastu nejednakosti.
U Indiji već gotovo mesec dana traju protesti protiv neoliberalnih mera koje radnicima nameće desničarska vlada. Protesti su počeli generalnim štrajkom, a nastavili se šetnjom stotina hiljada poljoprivrednika ka Nju Delhiju, na čijem rubu su se demonstranti ulogorili.
Aktuelna ekonomska kriza već je teško pogodila najranjivije kategorije stanovništva širom sveta. Sve su češći izveštaji o rastu procenta gladne i dece bez krova nad glavom u nerazvijenim, ali i u zemljama kapitalističkog centra.
U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.
Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.
Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.
Protesti u Belorusiji traju već tri nedelje. Lukašenko demonstrira silu mašući automatskim naoružanjem, dovlačeći vojsku i policiju u centar prestonice i organizujući vojne vežbe na granici sa EU. Beloruska istraživanja pokazuju da je glavna motivacija demonstranata želja da žive bolje i slobodnije, ali je teško zamisliti da će za to uspeti da se izbore u aktuelnoj ekonomskoj situaciji i konstelaciji političkih i vojnih aktera.
Od izvora iz UGS „Nezavisnost“ saznajemo da će pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu biti gotovi do 14. septembra. Osim toga, znamo i da su predstavnici poslodavaca protiv bilo kakvog povećanja, dok sindikalni predstavnici zahtevaju povećanje na 37.000 dinara. Predstavnici dve sindikalne centrale koje ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta – Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i Udruženi sindikati Srbije Sloga, smatraju da stvarnih pregovora zapravo i nema i da odluku donosi jedan čovek.
Građani okupljeni oko nekoliko organizacija civilnog društva su danas predali prigovore na Plan detaljne regulacije (PDR) za kompleks Avala filma, koji podrazumeva devastaciju šume na Košutnjaku. Oni su se obratili okupljenima i predstavnicima medija, objasnivši im zašto su protiv uništavanja „pluća Beograda”, a za izradu novog PDR-a uz poštovanje postojećih zakona i planskih dokumenata Grada.
O društvenoj situaciji nakon sinoćnih žestokih demonstracija i pred današnji nastavak protesta izazvanih najavom pooštravanja mera zbog loše epidemiološke situacije razgovarali smo sa predsednikom Socijaldemokratske unije Ivanom Zlatićem i psihološkinjom Saritom Bradaš.
U SAD već mesec dana traju intenzivni protesti čiji je neposredni povod bilo ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda. Masovna pobuna protiv strukturnog rasizma i policijskog nasilja je izazvala raspravu unutar radničkog pokreta o politici i praksama policijskih sindikata.
Crnogorska kompanija iz oblasti poslovnog savetovanja, Fidelity consulting, uspešno se bavi izradom biznis planova i investicionih elaborata, odnosima sa bankama, upravljanjem finansijama… Međutim – krajnje neuobičajeno za takvo preduzeće – Fidelity je istovremeno aktivan na društvenim mrežama, gde putem duhovitih objava približava ekonomske pojave široj javnosti, te iznosi britku i argumentovanu kritiku ekonomske politike u Crnoj Gori, ali i kritiku neoliberalnog sistema generalno. Sa Fidelity consultingom smo razgovarali o problemima koje nameće aktuelna kriza i mogućnostima njihovog prevazilaženja.
S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.