Fidelity consulting: neće biti kapaciteta za brzo prilagođavanje odnosima koje je koronavirus oblikovao

Crnogorska kompanija iz oblasti poslovnog savetovanja, Fidelity consulting, uspešno se bavi izradom biznis planova i investicionih elaborata, odnosima sa bankama, upravljanjem finansijama… Međutim – krajnje neuobičajeno za takvo preduzeće – Fidelity je istovremeno aktivan na društvenim mrežama, gde putem duhovitih objava približava ekonomske pojave široj javnosti, te iznosi britku i argumentovanu kritiku ekonomske politike u Crnoj Gori, ali i kritiku neoliberalnog sistema generalno. Sa Fidelity consultingom smo razgovarali o problemima koje nameće aktuelna kriza i mogućnostima njihovog prevazilaženja.

Pad cene nafte. (Bez)vredno crno zlato?

S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.

Pandemija koronavirusa je učinila očiglednom neodrživost sistema

Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.

Protiv nove krize Evropa se neće boriti merama štednje?

EU će, odlukom Evropske komisije, relaksirati stroge mere koje ograničavaju budžetsku potrošnju zemalja članica Unije da bi im omogućila da finansiraju neposrednu borbu protiv koronavirusa i posledica pandemije.

Francuska: najduži štrajk od 1968. Makron ne popušta

Vozači, mašinovođe, piloti, balerine, muzičari, nastavnici u Francuskoj već skoro dva meseca „obaraju ruke“ sa Emanuelom Makronom, u najdužem štrajku od 1968. godine. Dok je francuska vlada istrajna u nameri da penzioni sistem prilagodi interesima kapitala, demonstranti ostaju spremni da blokiraju železnicu, metro, pristaništa i hidrocentrale ne pristajući na umanjenje penzija i produženje radnog veka.

Izbori u Britaniji: hoće li neoliberalizam biti uzdrman?

U Ujedinjenom kraljevstvu 12. decembra se održavaju parlamentarni izbori, na kojima se bira 650 poslanika u Donjem domu britanskog Parlamenta. Dok su za deo britanske i međunarodne javnosti ovo izbori na kojima bi Britanci mogli da promene odluku o izlasku iz EU, mnogi ih smatraju prvim izborima na kojima bi neoliberalizam mogao da bude ozbiljno uzdrman u jednoj od svojih „zemalja porekla”.

Žeremi Gravaj: film kao prostor za glas obespravljenih

Nagradu za najbolji film u stranoj konkurenciji na ovogodišnjem BELDOCS festivalu dobio je „A Lua Platz“, film koji prati borbu rumunskih i romskih doseljenika u Francusku protiv pogoršavanja uslova stanovanja i za dostojanstven život. Sa Žeremijem Gravajom (Jérémy Gravayat), režiserom i aktivistom, razgovarali smo o njegovim iskustvima.

Dino Šaran: Mislim da je greška u sistemu, a ne u nama

Sarajevski pop-rok bend „Letu štuke“ je koncertom u beogradskom Domu omladine krajem decembra promovisao svoj četvrti studijski album, „Topla voda“. Iskoristili smo tu priliku da sa Dinom Šaranom, frontmenom i osnivačem benda, porazgovaramo o motivima za rad i društvenu kritiku, ljudskim odnosima, i još koječemu.

Stavros Stavrides: Mudre zajednice neguju zajednička dobra

Stavros Stavrides, arhitekta i aktivista iz Grčke, održao je u krajem prošle godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju predavanje „Kako ponovo preuzeti i preosmisliti grad kroz urbana zajednička dobra“ u okviru serijala „Ka drugačijem gradu“ koji organizuje Ministarstvo prostora.

Ana Mendez: Za jačanje ekonomske i političke demokratije grada

Talas demonstracija koji je pre šest godina preplavio Španiju pokrenut dubokom političkom korupcijom i manjkom „istinske“ demokratije, podigao je milione ljudi protiv tadašnjeg političkog i ekonomskog poretka. Taj pokret će kasnije prerasti u Indignadose, odnosno Pokret 15M. Tri njihove osnovne parole: „Zovete ovo demokratijom – iako nije“, „Nije ovo kriza, ovo je prevara“, „Nismo mi roba političara i bankara“ podržalo je 80% stanovništva.

Borba za Vlasinu: „Postoji mnogo alternativa za obnovljive izvore energije“

U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave. Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.

Pritisak troškova stanovanja: krv, suze i znoj

Konstantni rast troškova stanovanja i šanse da čovek završi na ulici zbog neplaćenih dugova uzrokuju ozbiljne štete, kako materijalne, tako i mentalne. Dok dominantna ekonomija stvara profit na osnovu otimanja domova, istraživanja sugerišu da neoliberalni napad na stanovanje u mnogima izaziva potrebu za razvijanjem društvenosti i solidarnosti.

Grupa Crvena: socijalni turizam je predstavljao mehanizam društvene integracije

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.

Antonela Stjepčević: Namjera nam je mijenjati politike raspolaganja prostorom

Problemi urbanog razvoja u Crnoj Gori, a naročito u Bokokotorskom zalivu, se u poslednjih nekoliko meseci radikalizuju. Zakonodavni okvir na više nivoa izmenjen je u korist apartmanizacije i investitorskog urbanizma. Ugroženost kulturnog ambijenta i prirodne baštine UNESCO-vog Kotorsko-risanskog basena, i ostatka Boke, koji predstavlja tampon zonu zaštićenog područja izuzetnih univerzalnih vrednosti, poslednjih godina je predmet sve oštrijih kritika Komiteta za svetsku baštinu i ICOMOS-a.

Sa namerom da se uništi – o genocidu nad Jermenima

Film „Sa namerom da se uništi“, snimljen jedan vek nakon genocida nad Jermenima, kritički je dokument prvog zločina velikih razmera koji je inspirisan nacionalizmom i sproveden planski pomoću državnog aparata i raspoložive tehnologije.

Britanski prosvetari u borbi protiv reforme penzionog sistema

Deo predavača i istraživača na oko šezdeset britanskih univerziteta, uključujući i one najstarije i najuticajnije, poput Oksforda, Kembridža, Bristola, Eksetera i Imperijal koledža u Londonu stupilo je u dvonedeljnu obustavu rada.

Rori Arčer: Jugoslavija je, formalno i faktički, bila zemlja radnika

Rori Arčer je istoričar koji se bavi društvenom istorijom Balkana u 20. veku. Arčer istražuje načine na koji su „obični“ Jugosloveni interpretirali ekonomske, političke i kulturne tenzije u poznom socijalizmu i reagovali na njih. Od 2014. godine je s Goranom Musićem radio na istraživačkom projektu Između klase i nacije: zajednice radničke klase osamdesetih u Srbiji i Crnoj Gori; godine 2015. doktorirao je u Gracu s disertacijom na temu (ne)pristupačnosti stanovanja među radničkom klasom u Beogradu, te 2016. kao koautor objavio knjigu Društvene nejednakosti i nezadovoljstvo u jugoslovenskom socijalizmu.

Od privatizacije do deložacije

Deložacije postaju sve veća pretnja građanima Srbije koji su opterećeni dugovima. Tako nasilna iseljenja predstavljaju finalnu fazu procesa transformacije stambenog fonda koji je vodio privatizaciji.

Bauk modernizma kruži Jadranom

Serijal Betonski spavači ​​predstavlja osvrt na vrhunska dela jugoslovenske modernističke arhitekture na Jadranu. ​Ovo kinematografsko delo, prikazano na festivali Plan B u Beogradu, ​​predstavlja umetnički i društveno kritički komentar na ideje i materijalizaciju socijalističkih politika i njihovo nestajanje.

Neophodna je solidarnost

Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE