Od sredine oktobra kada je Poreska uprava najavila oporezivanje prihoda iz inostranstva u javnosti se vodi diskusija o ovom problemu. Iz vlasti se često mogu čuti priče o tome kako ti ljudi dobro zarađuju i da je red i da plate porez. Sami frilenseri organizovani u Inicijativi radnika na interneru su izneli svoje priče koje ne govore o lagodnom životu već o teškom, nesigurnom i slabo plaćenom poslu preko interneta.
Radnici i radnice na internetu, koji su se organizovali nakon najava Poreske uprave da će početi oporezivanje prihoda iz inostranstva, reagovali su na izjave ministra finansija Siniše Malog. Frilenseri pozivaju ministra, Vladu i poreznike da poštuju zakone i ne naplaćuju poreze selektivno te da posebnu pažnju obrate na one grupe čiji je radni i materijalni položaj sve jedno ugrožen tokom epidemije koronavirusa.
Mreža Klin Klouz Kempejn (Clean Clothes Campaign – CCC) saopštila je da je uspela da nekoliko velikih brendova prisili na hitno delovanje u jednoj od rumunskih fabrika u kojima se proizvodi njihova odeća. Menadžment rumunske fabrike „Taneks“ mora da radnicima isplati zarade koje nisu isplatili na početku panemije.
Analiza FCD i OHCHR pokazala je da se stanje radnih prava u Srbiji drastično pogoršalo tokom nedavnog vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije COVID-19. Šta treba menjati da nam se taj scenario ne bi ponovo dogodio?
Država najpre treba da naplati porez velikim kapitalistima, monopolistima i crkvi, a ne bi trebalo da tereti domaće radnike porezom za koji je odgovoran strani poslodavac, poručuju iz Partije radikalne levice.
Pandemija koronavirusa je mnoge radnike i radnice primorala da nastave sa obavljanjem svojih poslova od kuće. Iako u Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji bi regulisao rad od kuće, mnogi poslodavci su iskoristili novonastalu situaciju kako bi troškove rada dodatno prebacili na leđa radnika i radnica.
Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.
Bojan Krivokapić je pisac u statusu samostalnog umetnika. Podelio je sa nama svoje iskustvo o tome kako pandemija utiče na njegov život, koji zavisi od honorarnih poslova.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
„Zapošljavanje mladih“ je, uz e-upravu, IT tehnologije, preduzetništvo i ostale digitalizacije, poslednjih decenija postalo jedna od glavnih mantri svakog tehnokrate koji se očešao o državne strukture moći. I umalo je postalo vrednost po sebi, maltene jedan skorojevićki buzzword. Ali šta se zaista krije iza politike spram mladih i njihovom zapošljavanju.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je najavio da će profesora fizičkog vaspitanja Slavoljuba Stojadinovića, koji je pre nekoliko dana u Ekonomskoj školi u Velikoj Plani goloruk savladao naoružanog čoveka koji je upao u školu, nagraditi – stalnim zaposlenjem.
Mladi novinari koji rade za „Blic“ (kompanija Ringier Axel Springer) susreću se s nepovoljnim uslovima rada, niskim mesečnim naknadama i godinama su angažovani na osnovu autorskih ugovora, iako obavljaju redovan posao s punim radnim vremenom u toj kompaniji.
Slučaj preminulog radnika JKP „Čistoća“ u Kraljevu i odnos poslodavca prema njemu dok je bio u komi, još jednom je pokrenuo pitanje sistemske hiper-obespravljenosti radnika u Srbiji.
Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?
Fleksibilizacija i prekarizacija uslova rada utiču na mlade koji sve teže dolaze do posla i pristojnih uslova rada, a mladi iz marginalizovanih grupa su u naročito nepovoljnom položaju, jedan je od zaključaka okruglog stola „Mladi i novi oblici rada“ koji je Mašina organizovala u Nišu.
Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju ne uvažava specifičnosti položaja „radnika na lizing“. Jedna od ozbiljnih posledica toga je da su formalno proklamovana kolektivna prava faktički neostvariva.
Nagradu za najbolji film u stranoj konkurenciji na ovogodišnjem BELDOCS festivalu dobio je „A Lua Platz“, film koji prati borbu rumunskih i romskih doseljenika u Francusku protiv pogoršavanja uslova stanovanja i za dostojanstven život. Sa Žeremijem Gravajom (Jérémy Gravayat), režiserom i aktivistom, razgovarali smo o njegovim iskustvima.
Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.
Različite analize pokazuju da su radnice i radnici u medijskom sektoru u sve lošijem radnom i materijalnom položaju. Mogućnosti organizovanja ovih ljudi su ograničene različitim zakonskim okvirima, političkim i ekonomskim pritiscima kao i stalnom dilemom unutar struke oko borbe za etička i ekonomska prava.
Sindikati su, za sada, uspeli da blokiraju usvajanje Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju nezadovoljni njegovim izmenama nakon javnih rasprava.
Dobrovoljno odustajanje od radnih prava – to je bio zahtev koji je kompanija Leoni uputila svojim radnicima i radnicama početkom ove godine. Iako se ni sindikati nisu najbolje snašli u ovoj situaciji, dokument o „saglasnosti“ koji je procureo bio je dovoljno skandalozan da javnost izvrši pritisak kako bi Leoni povukao ovaj zahtev. Ipak, već sam pokušaj traženja ove „saglasnosti“ sasvim jasno oslikava pozicije – s jedne strane Leoni koji od države dobija milionske subvencije, s druge strane radnici koje država ne štiti i koji na nesigurnim poslovima dobijaju po par stotina evra. Mašina je imala priliku da razgovara s radnikom ove kompanije.