Pandemija koronavirusa je mnoge radnike i radnice primorala da nastave sa obavljanjem svojih poslova od kuće. Iako u Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji bi regulisao rad od kuće, mnogi poslodavci su iskoristili novonastalu situaciju kako bi troškove rada dodatno prebacili na leđa radnika i radnica.
Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.
Bojan Krivokapić je pisac u statusu samostalnog umetnika. Podelio je sa nama svoje iskustvo o tome kako pandemija utiče na njegov život, koji zavisi od honorarnih poslova.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
„Zapošljavanje mladih“ je, uz e-upravu, IT tehnologije, preduzetništvo i ostale digitalizacije, poslednjih decenija postalo jedna od glavnih mantri svakog tehnokrate koji se očešao o državne strukture moći. I umalo je postalo vrednost po sebi, maltene jedan skorojevićki buzzword. Ali šta se zaista krije iza politike spram mladih i njihovom zapošljavanju.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je najavio da će profesora fizičkog vaspitanja Slavoljuba Stojadinovića, koji je pre nekoliko dana u Ekonomskoj školi u Velikoj Plani goloruk savladao naoružanog čoveka koji je upao u školu, nagraditi – stalnim zaposlenjem.
Mladi novinari koji rade za „Blic“ (kompanija Ringier Axel Springer) susreću se s nepovoljnim uslovima rada, niskim mesečnim naknadama i godinama su angažovani na osnovu autorskih ugovora, iako obavljaju redovan posao s punim radnim vremenom u toj kompaniji.
Slučaj preminulog radnika JKP „Čistoća“ u Kraljevu i odnos poslodavca prema njemu dok je bio u komi, još jednom je pokrenuo pitanje sistemske hiper-obespravljenosti radnika u Srbiji.
Saobraćajna nesreća u kojoj je pre nedelju dana povređen jedan Woltov dostavljač na biciklu je otvorila pitanja o radnom položaju ovih ljudi. Da li su i gde zaposleni, da li su osigurani, imaju li pravo na bolovanje, odmor, koliko su plaćeni …?
Fleksibilizacija i prekarizacija uslova rada utiču na mlade koji sve teže dolaze do posla i pristojnih uslova rada, a mladi iz marginalizovanih grupa su u naročito nepovoljnom položaju, jedan je od zaključaka okruglog stola „Mladi i novi oblici rada“ koji je Mašina organizovala u Nišu.
Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju ne uvažava specifičnosti položaja „radnika na lizing“. Jedna od ozbiljnih posledica toga je da su formalno proklamovana kolektivna prava faktički neostvariva.
Nagradu za najbolji film u stranoj konkurenciji na ovogodišnjem BELDOCS festivalu dobio je „A Lua Platz“, film koji prati borbu rumunskih i romskih doseljenika u Francusku protiv pogoršavanja uslova stanovanja i za dostojanstven život. Sa Žeremijem Gravajom (Jérémy Gravayat), režiserom i aktivistom, razgovarali smo o njegovim iskustvima.
Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.
Različite analize pokazuju da su radnice i radnici u medijskom sektoru u sve lošijem radnom i materijalnom položaju. Mogućnosti organizovanja ovih ljudi su ograničene različitim zakonskim okvirima, političkim i ekonomskim pritiscima kao i stalnom dilemom unutar struke oko borbe za etička i ekonomska prava.
Sindikati su, za sada, uspeli da blokiraju usvajanje Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju nezadovoljni njegovim izmenama nakon javnih rasprava.
Dobrovoljno odustajanje od radnih prava – to je bio zahtev koji je kompanija Leoni uputila svojim radnicima i radnicama početkom ove godine. Iako se ni sindikati nisu najbolje snašli u ovoj situaciji, dokument o „saglasnosti“ koji je procureo bio je dovoljno skandalozan da javnost izvrši pritisak kako bi Leoni povukao ovaj zahtev. Ipak, već sam pokušaj traženja ove „saglasnosti“ sasvim jasno oslikava pozicije – s jedne strane Leoni koji od države dobija milionske subvencije, s druge strane radnici koje država ne štiti i koji na nesigurnim poslovima dobijaju po par stotina evra. Mašina je imala priliku da razgovara s radnikom ove kompanije.
Inicijativa Dosta je rezova organizovala je danas u 15 časova protest umetnika i umetnica, radnika i radnica u kulturi, ispred hrvatskog Ministarstva kulture u Zagrebu usled nezadovoljstva zbog dugogodišnjeg smanjenja javnih sredstava za kulturu i netransparentnih procedura pri konkursnim odlukama.
U četvrtak od 18h u zgradi Skupštine grada Kraljeva, portal Mašina, u saradnji sa organizacijom Fenomena, organizuje javni razgovor o položaju radnica u tekstilnoj industriji u Srbiji i mogućnostima njihovog organizovanja.
Novinari Mašine uspeli su da dođu do radnika koji je angažovan upravo na gradilištu „Parkview“, i koji je bio neposredni svedok nesreće u kojoj su dvojica njegovih kolega izgubila život. Prema njegovim rečima na gradilištu „Beograda na vodi“ uslovi rada su katastrofalni, pojedini radnici rade ilegalno, dok se dolazak inspekcije rada unapred najavljuje.
Oštra osuda uvreda prema radnicama koje je predsednik Srbije uputio tokom posete gradilištu buduće turske tekstilne fabrike „Eurotay” u Kraljevu, stiže iz Clean Clothes Campaign – saveza koji je posvećen poboljšavanju uslova rada u globalnoj industriji odevnih predmeta.
Prošlo je četiri godine od donošenja Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, čime je vlast legalizovala vid prinudnog rada. Tim povodom inicijativa A11 je uradila analizu učinaka ove Uredbe.