Prošlo je još jedno leto a sa njim polako jenjavaju i uzavrela nacionalistička naklapanja regionalnih političkih elita. Svako od „lidera“ je koristio ove političke tenzije kako bi se učvrstio na vlasti i popravio položaj svoje interesne grupe. Ipak, kiše jesenje nas polako vraćaju u realnost u kojoj se međunacionalni sukobi koriste kao paravan iza kojeg se kriju visoke cene i male plate, tamo gde ih ima.
Iako referendum protiv migrantskih kvota, koji je u Mađarskoj sazvao Viktor Orban, nije uspeo, rasistička i ksenofobna kampanja koja mu je prethodila ima velike posledice kako unutar mađarskog društva tako i izvan njega. Tako je i predsednik Nikolić počeo s najavljivanjem zatvaranja granica Srbije ukoliko zemlje Evropske unije ne budu prihvatile migrante. Povodom ovih dešavanja preveli smo intervju s Gašparom Miklošem Tamašom, istaknutim marksističkim filozofom iz Mađarske, koji je dan uoči glasanja obavio portal Left East. U svojim odgovorima on analizira atmosferu u društvu uoči referenduma koristeći koncept postfašizma kojim definiše ove pojave.
Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.
Danas je u Beogradu održan još jedan protest inicijative Ne davimo Beograd ne kojem je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Povodom večerašnjeg predavanja „Kako se kalilo samoupravljanje“ koje organizujemo u sklopu projekta „Kritička mašina“ prenosimo intervju sa politikologom Gal Kirnom. U razgovoru se govori o partizanskom prelomu koji je stvorio temelje za raskid s kapitalističkim društvom i izgradnju socijalističkog samoupravnog modela. Kao i o raskidu današnjeg sistema sa sećanjem na NOB koje se dešava kroz revizionizam proizveden u koaliciji neoliberalnih i nacionalističkih politika.
Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Prakse radničkog okupiranja i preuzimanja fabrika pokazuju kako je proizvodnju moguće ne samo organizovati već i povećati i bez privatne vlasničke strukture preduzeća. Krizu kapitalističke ekonomije prati i otpor radnika i radnica koji se bore za preuzimanje sredstava za proizvodnu; od Južne Amerike do nedavnog juga Evrope koji svedoči o seriji okupacija fabrika. Jedan od tih primera je i fabrika Viome iz Soluna o kojem govori film koji vam donosimo.
Novi društveni pokreti i teorijski koncepti na različite načine dovode u pitanje globalni kapitalistički sistem. Jedan od njih je i koncept odrasta – degrowth – koji različite eko-socijalističke i eko-anarhističke ideje transformiše u nove utopijske svetove koji napredak društva i prirodnog okruženja vide kroz radikalno drugačije poimanje ekonomskog razvoja.
Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.
Iako se država Srbija hvali svojim šumama i drugim prirodnim bogatstvima, situacija na terenu je ipak nešto drugačija. Dugogodišnja nebriga nadležnih institucija, kao i procesi otimanja i privatizacije, dovode do uništavanja šumskog dobra i postepenog narušavanja uslova životne sredine.
Septembarski ispitni rokovi na fakultetima širom Srbije se polako bliže kraju a paralelno s tim se povećavaju i tenzije između studenata, fakulteta i Ministarstva prosvete.
Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.
Radnici i radnice IMT-a su danas organizovali protest ispred vlade republike Srbije sa zahtevom da se njihova fabrika ponovo otvori i pokrene proizvodnja. Oni su zahtevali sastanak sa premijerom, međutim to im nije omogućeno pošto je, kako im je rečeno na ulazu u zgradu, „premijer na putu“.
U maju 2016. godine u okviru projekta Kritička mašina, Iva Marčetić je održala predavanje o problemu evropskih stambenih politika koje su u prošlosti razrađivale opsežne modele socijalnog stanovanja. Danas je situacija sasvim drugačija – strah od deložacija i ekstremnog siromaštva sve je prisutniji, dok je veliki broj mladih primoran da živi sa roditeljima, bez perspektive i mogućnosti za rešenjem stambenog pitanja.
Solidarnom akcijom na koju je pozvala inicijativa Ne davimo Beograd, nekoliko desetina građana i građanki je danas u beogradskom naselju Bara Venecija sprečilo iseljavanje porodice Timotijević i rušenje njihove kuće.
Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.
Odmah nakon pokušaja puča u Turskoj koji se odigrao sredinom jula, usledio je talasa agresivne represije nad pojedincima i institucijama koji su bili označeni kao „neprijatelji“ nacionalnog jedinstva. Sada vlast na čelu sa Erdogenom nastavlja „čišćenje“ naročito u sektorima obrazovanja i medija. Ipak, dugoročnije gledano, intenzivirani pritisci vladajuće politike vrlo brzo mogu da se preusmere na levicu, radnički i kurdski pokret.
Ukoliko ste se zapitali kome i čemu služe savremene građevine od kojih vam često zastaje dah, to ste učinili s punim pravom. One su sve više koncetrisane na potrebe elita i najčešće su otuđene od potreba lokalnog stanovništva, iako se izgrađuju uz velike javne subvencije. Istovremeno, savremena arhitektura je u putpunosti potisnuta iz projektovanja javnog stanovanja.
Na početku avgustovskog letnjeg režima rada Mašine, donosimo prevod intervja sa Dejvidom Harvijem (David Harvey), profesorom na Univerzitetu Njujork, jednim od najuticajnijih profesora antropologije, geografije i urbanih studija koji se, već više od četiri decenije bavi kritičkim studijama Marksovog Kapitala.
Relativizacija katastrofalnih učinaka ratova tokom devedesetih i njihovih žrtava su postali sastavni deo retorike jugoslovenskih političkih elita. Za njih je najzgodnije kada uz to mogu da se nadovežu i na tematiku Drugog svetskog rata i stradanja „njihove“ nacije. Takva politika prikriva činjenicu da su od rata korist imale jedino te iste elite, dok su stradali radnici i radnice i uništena društvena imovina.
Decenijama dug proces komodifikacije i privatizacije evropskih železnica, iako pod izgovorom “dobrobiti” za svoje krajnje korisnike, pokazuje se sasvim suprotnim. Bez obzira što su javne železnice sigurniji oblik prevoza i ekološki prihvatljiviji, rasparčavanjem i razdvajanjem njenih funkcija te insistiranjem na konkurenciji među prevoznicima, železnički regoinalni prevoz opada a svakodnevne potrebe stanovnika se zanemaruju.
Uspostavljanje dualnog obrazovanja za mandatara buduće vlade predstavlja jedan od najvažnijih reformskih projekata. Ono što promoteri ovog navodno uspešnog koncepta propuštaju da kažu jeste da se njime produbljuje klasna raslojenost među samim učenicima, da se smanjuje mogućnost individualnog razvoja i da se, uz javne troškove, dodatno pogoduje poslodavcima koji dobijaju gotovo besplatnu radnu snagu.
