Građani “prestonice siromaštva” u odbrani egzistencijalnog minimuma

Južna Srbija i njen najveći grad Niš se suočavaju s konkretnim posledicama tranzicije: opštom nezaposlenošću i sve većim troškovima života, ali i živim građanskim otporom. Kada se u ovakvim socijalnim prilikama pre više od godinu dana na Nišlije sručio i neosnovano, višestruko uvećan račun za grejanje, građani i građanke mahom starije generacije krenuli su da se spontano okupljaju u vidu protesta ispred gradske Toplane.​

N​isam u prijateljskim odnosima ni s nacionalizmom ni s kapitalizmom​

Viktor Ivančić se u javnom prostoru pominje kao jedan od osnivača i urednika Feral Tribunea, splitskog političko-satiričnog nedeljnika, ali to svakako nije dovoljno da se opiše njegov rad. Autor je i dva romana, jedne zbirke priča, nekoliko publicističkih i esejističkih knjiga, više od tri decenije ispisuje kolumnu Bilježnica Robija K, kolumnista je tjednika srpske manjine u Hrvatskoj Novosti, sarađivao je ili sarađuje s mnogim medijima (Peščanik, BH Dani i drugi).

Sufinansiranje: finansijska beda tržišta znanja

Iza praznih floskula o „poboljšanju studentskog standarda i stanja u naukama“, kriju se sve teži uslovi studiranja – za one koji sebi to mogu da priušte.​ ​Logika „mera štednje“ je konačno pokazala svoje pravo lice u oblasti visokog obrazovanja, uvođenjem novih zakonskih okvira i strategija „razvoja“ koje predviđaju sve veći broj ​sufinansirajućih studenata i studentkinja. ​

Radni logori pod staklenim zvonom liberalizma

Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.

Spomenici revoluciji

Fotografije mnogobrojnih spomenika posvećenih revoluciji i narodno-oslobodilačkoj borbi podignutih u periodu između 1945. i 1990. na teritoriji Socijalističke federativne republike Jugoslavije, kao deo dugogodišnjeg projekta Marka Krojača (Marc Schneider), umetnika, fotografa i aktiviste (iz Nemačke), aktuelizovani su kroz nedavno otvorenu izložbu „Ovde je metak ludovao“ u Uličnoj galeriji.

Da li se sindikati mole ili bore

U potpunosti nemarni odnos ​velikih sindikalnih centrala prema katastrofalnom stanju radnih prava, ove godine je kulminirao u povodu Praznika rada. Izostankom organizovanja prvomajskog protesta, štaviše, cinično prebacujući odgovornost za to na same radnike, sindikalni lideri su pokušali da ukinu mogućnost da oni koji tog dana, ipak žele da se priključe protestnoj šetnji, to i urade. Postavlja se pitanje, kome i čemu oni zaista služe?

Politika stanovanja

​Stanovanje je​ ​uvek u direktnoj vezi sa ​​pitanjem​ ​odnosa između rada i kapitala. Za​ ​razliku od socijalističkog perioda gde je pravo na stan bila ustavom zagarantovana​ ​obaveza i deo zakonodavstva – čime je rešeno stambeno pitanje velikog dela​ ​populacije, danas se ​​ono predstavlja kao individualna potreba koja se reguliše na tržitu.

​K​akve filmske slike ​​želimo da​​ proizvodimo

Na drugom izdanju festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ pod nazivom Rez na Berlin u organizaciji Teorije koja hoda, u Beogradu je gostovala Mince Tumešajt (Minze Tummescheit), članica umetničke grupe Cinéma Copains iz Berlina, koja je tom prilikom predstavila nekoliko svojih filmova, uključujući i dokumentarni serijal Radovi u toku (In Arbeit), svojevrstan lanac intervjua kao filmsko istraživanje realnosti.

Lep dan za revoluciju

Prvi maj simbolizuje borbu za ostvarivanje radničkih prava, za bolje uslove života i rada celokupnog društva. Iako je decenijama ovaj datum obeležavan u atmosferi slavljenja dostignutog stepena radnih prava i životnog standarda, već godinama unazad situacija je sasvim suprotna. I ove godine širom sveta biće organizovani protesti na kojima će ljudi zahtevati promene političkog sistema, očuvanje tekovina socijalne države i podizanje nivoa radničkih prava. Sa sličnim zahtevima Levi samit Srbije organizuje prvomajske proteste u Beogradu i Subotici.

Izbori i druge priče

Glasanje je završeno. Velika demokratska utakmica je odigrana a rezultat je očekivan. Deo redakcije Mašine dopunjen saradnicima, je ispratio izbornu noć i pokušao da izvuče neke zaključke iz dubina dosade kojoj smo prisustvovali.

Zlo na sve strane

​Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.

Bor: između prirode i društva

Bor je jedan od mnogih gradova u Srbiji koji svoj razvoj pokušava da preusmeri u pravcu uslužnih delatnosti. Ipak, očuvanje rudarske i metalurške proizvodnje i dalje deluje kao neizbežno iako je decenijski negativni uticaj ove industrije stvorio „crnu ekološku tačku“ koja dovodi u pitanje opstanak „zelenog prstena Bora“.

Kome šteti porez u kapitalizmu?

Panama pejpers su svetskoj javnosti još jednom ilustrovali načine na koje se bogatstvo preliva od siromašnih ka bogatima. Ipak, strogo kontrolisani dokumenti obrađivani i komentarisani na način da zaštite poslovanje ne malog broja kompanija iz zapadnih zemalja, neće ugroziti sistem koji je i stvorio mogućnosti za takvo prikrivanje poreza. Upravo ovako selektivan pogled na „aferu“ otvara prostor onim glasovima koji ovakve kriminalne radnje svode na poželjnu „poresku konkurenciju“.

Moramo imati banke koje su nama servis​

Goran Jeras je inicijator i idejni tvorac prve hrvatske etične banke. Finansijska institucija koja funkcioniše po principima zadružnog upravljanja – etička banka ‒ namenjena je finansiranju društveno korisnih projekata i podsticanju privrednog i kulturnog života lokalnih zajednica. Sa Goranom smo, u Beogradu, razgovarali o motivima za osnivanje etične banke, njenim prednostima i razvojnim potencijalima, kao i o preprekama na putu osnivanja jedne ovakve organizacije.

Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu 1929-1941.

Revolucionarni pokret studenata i studentkinja Beogradskog univerziteta ostavio je veliki trag u političkom životu Kraljevine Jugoslavije. Koliko su tadašnje antifašističke i antikapitalističke studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u revolucionarne studentske pokrete.

O politici rezanja troškova u naučnoj delatnosti

Sporni Pravilnici o rangiranju naučnih časopisa i načinu vrednovanja istraživačkih rezultata, posmatrani u okviru širih društveno-eknomskih procesa, zapravo su samo nastavak „mera štednji“, pritisaka ka „racionalizaciji“ javnog sektora i uvođenja „principa preduzetništva“ u naučno​ ​polje. Takvo tretiranje humanističkih disciplina za cilj ima ukidanje njihovog značaja i doprinosa koji se ogleda u mogućnosti stvaranja kritičkog mišljenja, refleksivnosti i alternativa postojećem poretku.

O solidarnosti

Video rad „O solidarnosti“ (2013) bazira se na istraživanju sprovedenom u Beogradu i Zagrebu tokom 2011. i 2012. godine i radio-drami pod nazivom „O solidarnosti: Zašto je važno misliti o studentskim protestima 30 ih godina XX veka“ produciranoj i izvedenoj u okviru UrbanFestivala 2012 u Zagrebu. Njegova osnovna namera je da se aktualizuje deo zaboravljene istorije revolucionarnih studentskih borbi u Kraljevini Jugoslaviji i istakne međusobna povezanost studenata, njihova borba, komunikacija i solidarnost koja je često išla i van granica studentskog pokreta.

Dopuštena razina izbjeglica

Dok su u “centru” elite sve zabrinutije za sudbinu Evrope ugroženu “izbegličkom krizom”, na njenim granicama se primenjuju sve rigoroznije policijske mere. Ipak, samo uvidom u proste brojke ruši se velika politička konstrukcija o “izbegličkoj” opsadi Evrope čije prikrivene agende možemo pronaći u pretvaranju tih istih izbeglica u surovo deprivilegovanu radnu snagu.

Voda je osnovno ljudsko pravo

Pravo na vodu je nominalno priznato kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Ipak, zdrava pijaća voda je u sve većoj meri izvor profita privatnih kompanija čime se njena dostupnost ograničava a ekosistem ubrzano uništava. O štetnosti privatnog vlasništva nad prirodnim resursima i njihovoj distribuciji nam govori veliki broj primera koji ujedno nose i poruku o nužnosti borbe za ostvarivanje prava na vodu.

Politika konzerviranja književnosti

Književne afere oko slučaja David i Pekić ponovo su u javnosti otvorile diskusiju o ulozi književnosti i književnika u konstruisanju nacionalističke i liberalne politike i ideologije tokom devedesetih godina. I dok se na političkom horizontu danas, njihova uloga uporno pokušava depolitizovati, svakako se vredi prisetiti njihovih nekadašnjih fantazija o blagodetima dolazeće kapitalističke restauracije i povratku građanskog društva.

Deliti, deliti i samo deliti!

Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.