Kriza izazvana pandemijom COVID-19 produbljuje inače ozbiljne socijalne i ekonomske probleme društava na prostoru nekadašnje socijalističke Jugoslavije. Deo borbe mora da bude politika solidarnosti, smatraju četiri partije levice koje su donele Deklaraciju o regionalnoj solidarnosti.
U Bugarskoj od prošlog četvrtka traju demonstracije. Hiljade građana izlazi svakodnevno na ulice glavnog grada, Sofije, dok se manji protesti održavaju i u drugim gradovima. Demonstranti zahtevaju ostavku bugarskog premijera Bojka Borisova.
Darko Suvin, teoretičar književnosti i kulture, političke epistemologije, pisac i pesnik, predavač na mnogim svetskim univerzitetima, iznosi minimalistički i maksimalistički program koji je nužno primeniti na globalnom nivou tokom pandemije koronavirusa – u borbi protiv savremenog kapitalizma.
Levo-zelena koalicija sa 7 osvojenih mandata predstavlja najveće iznenađenje parlamentarnih izbora u Hrvatskoj. Uz izlaznost manju od 50% HDZ je došao do najvećeg broja glasova, dok je SDP doživeo težak poraz. Sabor će dopuniti i niz desničarskih opcija.
Frontmen benda Hladno pivo, Mile Kekin uzeo je aktivno učešće na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Kekin se nalazi na listi zeleno-leve koalicije koja u nedelju očekuje dovoljno glasova za ulazak u hrvatski Sabor. Sa Kekinom smo razgovarali o njegovom političkom angažmanu.
Frontmen benda Hladno pivo, Mile Kekin uzeo je aktivno učešće na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj. Kekin se nalazi na listi zeleno-leve koalicije koja u nedelju očekuje dovoljno glasova za ulazak u hrvatski Sabor. Sa Kekinom smo razgovarali o njegovom političkom angažmanu.
Prema Luki Mesecu, koordinatoru partije „Levica“ i poslaniku u slovenačkom parlamentu, pandemija je raskrinkala mnoge nedostatke kapitalističkih sistema, i otvorila dobre prilike za leve politike. Značajna posledica pandemije da je to da je ona jasno pokazala da su radnice i radnici a ne menadžeri ti koji osiguravaju funkcionisanje naših ekonomija, naglašava Mesec.
SNS će da vodi glavnu reč u „Banskoj palati“ i to s ubedljivom većinom poslanika. Za naprednjacima slede SPS i SVM. Osim poprilično predvidivih rezultata ovi izbori su pokazali da je srcima ne beznačajnom broju vojvođanskih birača i monarhija bliska.
Srpska napredna stranka je odnela apsolutnu pobedu u većini opština u Srbiji na izborima za lokalne skupštine koji su održani 21. juna paralelno sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima.
Vladajuća Srpska napredna stranka je ubedljivi pobednik na parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 21. juna. Prema još uvek nezvaničnim rezultatima SNS je došla do 62,6% glasova, odnosno 189 poslanička mandata u Skupštini.
Na glasačkom listiću u nedelju naći će se i ultradesničarska koalicija „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“. Poput sličnih organizacija u drugim državama, ova koalicija vešto pakuje svoj program u za javnost politički dovoljno umerene terminološke kerefeke, i žene stavlja u prve redove. Uz sniženi izborni prag, njihov ulazak u parlament može da bude dodatno olakšan niskom izlaznošću.
Dok nam se približavaju raspisani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, medijski prostor, bilbordi i društvene mreže su pune predizbornih spotova, izveštaja i fotografija sa terena gde i vlast i opozicija ubrzano privode kampanje kraju.
Jasno definisano radno vreme, dužina radnog dana i radni i neradni dani, za najveći broj ljudi ujedno znače i mogućnost planiranja života – slobodnog vremena, vremen provedeno sa porodicom ali i druge obaveze. Pred izbore smo pitali stranke kako one vide mogućnosti regulisanja rada nedeljom u trgovinama i generalno radnog vremena.
Veliki deo opozicije u Srbiji se opredelio za bojkot izbora, a da li će to dovesti do rezultata koje priželjkuju ostaje da se vidi. Taktika bojkota ima svoju dugu istoriju, ali i različite efekte koji zavise od mnogo faktora.
Deo opozicije uspeva da obezbedi bojkotu mesto među centralnim pitanjima izbora 2020. Pitanje je međutim da li opoziciona strategija u koju bojkot spada može da makne SNS s vlasti, imajući u vidu ulogu i potrebe buržoazije.
Erdoğan je uspio utjeloviti najgore tendencije iz turske političke povijesti: agresivni i izrazito represivni militaristički turski šovinizam te retrogradni islamizam, koji služi kao prozirno pokriće za besramnu korupciju.
Erdoğan je uspio utjeloviti najgore tendencije iz turske političke povijesti: agresivni i izrazito represivni militaristički turski šovinizam te retrogradni islamizam, koji služi kao prozirno pokriće za besramnu korupciju.
Gošća šestog intervjua u seriji „Susreti sa levicom“ bila je Mano Obri (Manon Aubry), kopredsednica poslaničke grupe EU parlamenta – Evropska ujedinjena levica / Nordijska zelena levica (GUE/NGL). Ona je bivša portparolka Oxfama, a od 2019. godine članica Evropskog parlamenta ispred partije France Insoumise (Pobunjena / Nepokorena Francuska).
U narednom sazivu parlamenta neće biti poslaničkih grupa koje se zalažu za ekonomsku politiku u korist ljudi i zakone koji štite radna prava. Programi i teme kojima se bave liste koje izlaze na izbore su udaljene od najvažnijih životnih pitanja.
U doba nastajanja sajberspejsa, jedni su imali utopijska, drugi distopijska očekivanja. U jednome su obe strane bile u pravu: da virtuelna realnost neće biti apolitična. Tako i SNS-ov iskorak u domen virtualnog ima veze s realno postojećim društvenim odnosima.
Arnaldo Otegi je generalni koordinator baskijskog EH bildu, koji ujedinjuje različite sektore i stranke levice. Četvrti gost serije razgovora „Susreti sa levicom“ govorio je o minimumu za revolucionarni program, o potrebi za drugačijom Evropom i neophodnosti da se više sarađuje na levici.
Hajnc Birbaum (Heinz Bierbaum), predsednik stranke Evropske levice (EL) u intervjuu u okviru serije razgovora „Susreti sa levicom“ govori o ekonomskoj kao i društvenoj krizi sistema ali i o novom strateškom dokumentu Evropske levice.
Katja Kipling (Katja Kippling), su-predsedavajuća nemačkom partijom Levica (Die Linke), bila je druga gošća serije razgovora „Susreti sa levicom“, tokom kojeg se najviše fokusirala na politike EU.
Katarina Martins, nacionalna koordinatorka Levog bloka (Bloco de Esquerda) iz Portugala u intervjuu u okviru serije razgovora „Susreti sa levicom“ predlaže formiranje evropskog Fonda za oporavak od 1,5 milijarde evra koji bi bio direktno finansiran od Evropske centralne banke. Martins predlaže i stvaranje saveza perifernih ekonomija, kakva je i portugalska, između ostalog i oko zahteva za restruktuiranje javnog duga.
Novi talas najradikalnijih političkih poteza dešava se u vreme još uvek prisutne epidemije koronavirusa, ali i na početku predizborne trke. Štrajk glađu na stepeništu Skupštine je prvo započeo poslanik Miladin Ševarlić koga je sledio lider Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, da bi zatim kao svojevrsni kontraprotest štrajk glađu započeli i Sandra Božić i Aleksandar Martinović iz redova vladajuće stranke.
Novi talas najradikalnijih političkih poteza dešava se u vreme još uvek prisutne epidemije koronavirusa, ali i na početku predizborne trke. Štrajk glađu na stepeništu Skupštine je prvo započeo poslanik Miladin Ševarlić koga je sledio lider Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, da bi zatim kao svojevrsni kontraprotest štrajk glađu započeli i Sandra Božić i Aleksandar Martinović iz redova vladajuće stranke.
