Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Drugog marta se nastavlja suđenje Draganu Iliću, predsedniku Sindikalne organizacije Zastava oružje. Ilić je bio na čelu radničkih štrajkova tokom aprila i maja 2018. godine i otada je izložen pritiscima zajedno sa sindikalnom organizacijom koju predvodi.
Mesto premijera Tiringije, pre dva dana, dobio je kandidat Slobodnih demokarta, ali samo zahvaljujući iznenadnoj podršci Alternative za Nemačku, čiji su poslanici u sredu, nakon dva neuspešna glasanja, svoje glasove poverili Tomasu Kemerihu.
Erkan Ersoj je prekaljeni radnički organizator sa iskustvom koordinatora brojnih uspešnih sindikalnih kampanja. On je predsednik Koordinacionog tela za Evropu u okviru sindikata UNI Global sa sedištem u Švajcarskoj. Veštine koordinisanja brusio je radeći godinama za jedan od najvećih sindikata u Ujedinjenom Kraljevstvu, Unite the Union. Stanovišta i iskustva koja nam je preneo podsticajna su za predstojeće sindikalne borbe.
Nastupajući uglavnom jedinstveno na lokalnim izborima u Mađarskoj, opozicija je uspela da se vrati na političku mapu susedne države. Znači li to da su ujedno pronašli način kako da obore s vlasti Orbanovu vladajuću koaliciju?
Predsednik Turske priziva vojni obračun sa Sirijskim demokratskim snagama još od 2015. godine. Ukoliko zaista pokrene rat na vojne formacije istočno od Eufrata, najgore posledice će pretrpiti sirijski Kurdi.
Fudbalski klub TSC iz Bačke topole je izveo nešto nalik na blitzkrieg u srpskom fudbalu. Munjevitom je brzinom izbio na sam vrh Superlige, a da do pre koju godinu niko osim lokalnih fanova i fudbalskih štrebera nije znao za njegovo postojanje. No, poznato je da se u blitzkrieg ne ulazi bez prethodnog dopinga – naravno ne steroidima, već kapitalom – i TSC ne odstupa od ove istorijske prakse.
Stranke opozicije su sve odlučnije u nameri da bojkotuju naredne parlamentarne izbore. Prema nekim merenjima rejtinga političkih partija, Savez za Srbiju je najpopularnija opoziciona opcija ali sa 11,3% podrške ostaje dobrih 40% iza vladajuće koalicije.
Frederik Rževski (Frederic Rzewski, 1938) pijanista je, kompozitor nove muzike i, prema vlastitim rečima, revolucionarni optimista. Njegove kompozicije dostupne su besplatno preko interneta, i mnoge referišu na značajne društvene i političke teme.
Pokretanje medijskih zadruga je jedna od postojećih alternativa za održavanje postojećih i pokretanje novih medija. Takvo, demokratičnije, upravljanje radom medija novinarima i korisnicima može omogućiti veću kontrolu nad sadržajem, više političke slobode i smanjiti negativne posledice tržišnog poslovanja.
Film Srđana Kovačevića „Oni su jaki koliko smo mi slabi“ prikazan je na izložbi o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma „Gradove smo vam podigli“. Sa autorom smo razgovarali o političkim, edukativnim i pravnim dimenzijama njegovog rada.
Vesti o političkom delovanju na lokalnom nivou ne dopiru često do šire javnosti. Pogotovo ako je u pitanju organizovanje ljudi izvan etabliranih političkih partija, a zarad borbe za kvalitetniji život u sredini u kojoj žive.
Novi Sporazum koji su potpisali ministri rada Srbije i Slovenije, a koji čeka svoju ratifikaciju u Skupštini, dodatno će ugroziti, već težak, položaj hiljada ljudi koji odlaze na rad u Sloveniju. Tekst ovog sporazuma još uvek nije dostupan na srpskom jeziku, a da li će javnost imati uvid u njega pre ratifikacije nije poznato.
Talas štrajkova i sindikalnih aktivnosti u Kragujevcu se nastavlja. Vlast i dalje zanemaruje interese radnika.
Muzičar i aktivista Mark Ribo, za Mašinu govori o radnim pravima muzičara, značaju organizovanog radničkog otpora i pravu na lepotu.
Radnici i radnice preduzeća FKL Temerin pokušavaju sudskim putem da namire dugovanja koja prema njima ima poslodavac. Međutim, privatni vlasnik zahvaljući političkim vezama i dalje uspešno pliva u preduzetničkim vodama.
Rad preko interneta sve većem broju ljudi predstavlja primamljivu opciju za zaradu. Međutim, iako je mreža globalna uslovi rada i zarade su lokalni. Upravo iz tih razloga neke kompanije angažuju sve veći broj ljudi iz Srbije kao „visokoobrazovanu a jeftinu radnu snagu“.
Fabrika kompanije Lear u Novom Sadu je još jedan primer blagodati državnih subvencija i stranih investicija. Ovaj proizvođač automobilske elektronike, poput sličnih kompanija, uz odobravanje države svoj profit stiče zahvaljujući visokom intezitetu rada, slabo plaćenoj i loše zaštićenoj radnoj snazi.
Umesto ozbiljnih rasprava i analiza, javnost je proteklih godinu dana bila bombardovana pohvalama o učinkovitosti dualnog obrazovanja u podizanju kvaliteta znanja i smanjenju nezaposlenosti. Suprotno mišljenju predstavnika vlade i privredne komore postoje temeljni pokazatelji da će se „uspeh“ ovog modela pokazati pre svega u daljem smanjenju cene rada što će pogodovati isključivo privatnim kompanijama.
Devastirajuća kriza koja je postala globalna 2008. godine uzdrmala je ruševine leve tradicije. Okrnjeni elementi počinju se slagati u nove male celine. To ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih zajednica, društvenih pokreta i pojedinaca koji nisu prestali da sanjaju realnu utopiju solidarnosti, slobode i jednakosti, pokušavajući da delaju u njenu korist. Jedan od takvih protagonista je Leo Panič (Leo Panitch), profesor političkih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu, koji je, kako sam kaže, na osnovnim studijama, nakon čitanja Marksovog Predgovora za prilog kritici političke ekonomije šapnuo svom drugu Semu Gindinu (Sam Gindin) „Mislim da sam marksista“.
Odmah nakon pokušaja puča u Turskoj koji se odigrao sredinom jula, usledio je talasa agresivne represije nad pojedincima i institucijama koji su bili označeni kao „neprijatelji“ nacionalnog jedinstva. Sada vlast na čelu sa Erdogenom nastavlja „čišćenje“ naročito u sektorima obrazovanja i medija. Ipak, dugoročnije gledano, intenzivirani pritisci vladajuće politike vrlo brzo mogu da se preusmere na levicu, radnički i kurdski pokret.