Umesto ozbiljnih rasprava i analiza, javnost je proteklih godinu dana bila bombardovana pohvalama o učinkovitosti dualnog obrazovanja u podizanju kvaliteta znanja i smanjenju nezaposlenosti. Suprotno mišljenju predstavnika vlade i privredne komore postoje temeljni pokazatelji da će se „uspeh“ ovog modela pokazati pre svega u daljem smanjenju cene rada što će pogodovati isključivo privatnim kompanijama.
Bliži se kraj još jedne godine u kojoj smo svedočili nastavku neoliberalne ofanzive na sva ona javna dobra i usluge koje je naše društvo decenijama solidarno stvaralo.
Institucionalno tretiranje žena na porođaju u Srbiji koje se doslovno graniči sa zlostavljanjem, dovodi do sve veće životne ugroženosti žena. Ovako alarmanta situacija u javnom zdravstvu, uz sve češće zvanične glasove protiv prava na abortus, deo su šireg patrijarhalnog i dehumanizovanog mehanizma strukturne opresije žena.
Na prostoru između dva naprometnija putnička terminala u Beogradu, železničke i autobuske stanice, svakodnevno boravi do 1300 izbeglica i migranata.
Javni zdravstveni sistem u Srbiji koji je godinama unazad urušavan, novim zdravstvenim reformama i budžetskim smanjenjima je doveden pred rub propasti. Da su naročito pod pritiskom bolnice i druge medicinske ustanove, svedoči i nedavni slučaj epidemije malih boginja u kruševačkoj Opštoj bolnici, koji postaje simptom raspada sistema zdravstvene zaštite u celosti.
Kako se društveno telo vekovima transformisalo u otuđeno telo radne snage, ključna je tema predstave pod nazivom Ovo ostrvo: rasprava o ljudskom stanju u tri poglavlja, premijerno izvedene u Bitef teatru krajem novembra meseca. Ljudsko telo prilagođeno kapitalističkom načinu proizvodnje vekovima je upregnuto u repetativnim i mehanicističkim radnjama u cilju eksploatacije i proizvodnje viška vrednosti. No kako ponovo promišljati ljudsko telo kao društveno telo, izvan postavljenih društvenih odnosa, telo koje bi (ponovo) bilo neproduktivno, lenjo, razotuđeno, slobodno?
Književnost, osim što zauzima značajno mesto u kulturnoj proizvodnji, može u velikoj meri uticati i na formiranje političkih i ideoloških stavova ljudi. Prisutnošću književnosti u medijima i obrazovnom sistemu ovaj uticaj se povećava, a sa njime i pitanje kako takav društveni uticaj književnosti usmeriti ka levim antikapitalističkim politikama.
Nakon kartonske replike Terazija iz tridesetih umetnute pored buvljaka na Novom Beogradu, urbanistički revizionizam otvara novu epizodu. Projekat uspostavljanja pešačke zone od Slavije do Kalemegdana i postavljanje tramvajskog prevoza efekat je ideološke i materijalne prakse procesa restauracije slike predratnog grada koju podržavaju kako ekonomske tako i političke elite, nezavisno od nivoa vlasti.
Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.
Povodom najavljenog iseljavanja i zatvaranja Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka 4 u Beogradu, danas su se okupile brojne organizacije i pojedinci i pojedinke sa idejom da se javnosti predstavi potencijal ovog prostora.
Pri usklađivanju nastavnog kurikuluma i sadržaja udžbenika sa dominantnom ideologijom i politikom, jedna od važnih tehnika proizvodnje saglasnosti sa diktatom neoliberalne političke elite je istorijski revizionizam. Kao sastavni deo reformi školskog sistema, revizionizam se sistematski sprovodi preko reforme kurikuluma nastave istorije od devedesetih do danas.
Zaoštravanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalističke krize već godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najviše pogađaju aktuelni neoliberalni režimi oseća sve katastrofalnije posledice čiji krajnje deprivilegovani položaj nije rešila ni Dekada Roma – koja je ogromnim novčanim sredstvima ovakav položaj samo delimično prikrivala.
Jedanaest organizacija i inicijativa iz Beograda, Novog Sada i Niša održalo je danas u Medija centru u Beogradu konferenciju za štampu posvećenu kriticiPredloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Razgovarali smo sa političkim ekonomistom Leom Paničem tokom njegovog boravka u Beogradu, gde je gostovao na konferenciji Povratak utopije, koju je organizovao Centar za politike emancipacije.
Devastirajuća kriza koja je postala globalna 2008. godine uzdrmala je ruševine leve tradicije. Okrnjeni elementi počinju se slagati u nove male celine. To ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih zajednica, društvenih pokreta i pojedinaca koji nisu prestali da sanjaju realnu utopiju solidarnosti, slobode i jednakosti, pokušavajući da delaju u njenu korist. Jedan od takvih protagonista je Leo Panič (Leo Panitch), profesor političkih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu, koji je, kako sam kaže, na osnovnim studijama, nakon čitanja Marksovog Predgovora za prilog kritici političke ekonomije šapnuo svom drugu Semu Gindinu (Sam Gindin) „Mislim da sam marksista“.
Novi protest radnika i radnica Industrije mašina i traktora (IMT) organizovan je juče na šezdesetdevetu godišnjicu od osnivanja ove firme.
Na pitanja o dešavanjima u fabričkim halama poznatih stranih kompanija u Srbiji političari osiono odgovaraju hvalospevima o privrednim „uspesima“ nastalim na osnovu debelih javnih subvencija. Ipak, iskustva radnica iz fabrika poput Geoxa u Vranju, otkrivaju nam stvarnu cenu takvog uspeha. Neredovni ugovori, mobing, psihijatrijska lečenja, stalne intervencije hitne pomoći samo su deo surove stvarnosti o kojoj svedoče radnice i radnici Geoxa.
Na pitanja o dešavanjima u fabričkim halama poznatih stranih kompanija u Srbiji političari osiono odgovaraju hvalospevima o privrednim „uspesima“ nastalim na osnovu debelih javnih subvencija. Ipak, iskustva radnica iz fabrika poput Geoxa u Vranju, otkrivaju nam stvarnu cenu takvog uspeha. Neredovni ugovori, mobing, psihijatrijska lečenja, stalne intervencije hitne pomoći samo su deo surove stvarnosti o kojoj svedoče radnice i radnici Geoxa.
U subotu, 26. novembra, u organizaciji Internet društva Srbije u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je održana tribina pod nazivom Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA.
Jedan od poslednjih antikolonijalnih revolucionarnih vođa, Fidel Kastro, je preminuo kasno sinoć u Havani.
Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.
Kao i u Srbiji, u Albaniji su poslednjih decenija sve izraženiji neoliberalni koraci transformacije države koji se sprovode bez ikakve javne rasprave strogo autoritarnim sredstvima partija na vlasti.
Najavljeni pa otkazani štrajk zaposlenih u pravosuđu, pokazao je slabu pregovaračku moć sindikata usled artikulacije isključivo partikularnih zahteva, ali i zahvaljujući posledicama dugogodišnje reforme pravosuđa. Ono što je učinio vidiljivim jesu posledice uvođenja institucija privatnog izvšitelja i notara po pitanju slabljenja radničke borbe unutar ovog sektora, kao i činjenicu da se čitavo pravosuđe instrumentalizuje za potrebe bolje poslovne i investicione klime.
Povodom predstojeće konferencije „Povratak utopije: socijalističke strategije danas“ u organizaciji Centra za politike emancipacije koja se održava u Beogradu od 15. do 17. novembra na Kolarcu i u Muzeju istorije Jugoslavije, objavljujemo intervju sa Artanom Sadikuom, aktivistom levog pokreta Solidarnost i predavačem na Institutu društvenih i humanističkih nauka u Skoplju.
Tekst je deo publikacije „ABC socijalizma” u kojoj grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu, kao uvod u ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većem broju ljudi. Prevod ove publikacije će uskoro biti dostupan na srpsko-hrvatskom jeziku u izdanju Centra za politike emancipacije.
