Svakim danom raste broj novozaraženih od infekcije koronavirusom. Republički krizni štab je doneo odluku da se uvedu nove mere kako bi se epidemiološka situacija stavila pod kontrolu, iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida poručuju da su mere nedovoljne.
Politički koktel uništavanja javnog zdravstva i loših klimatskih politika je smrtonosan. Organizovanje radnika u javnom sektoru i njiovo povezivanje s socijalnim i zelenim borbama je ključan za očuvanje zdravlja i zdravstva.
Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.
Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.
Predstavnici udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ će 24. septembra, nakon nekoliko javnih zahteva, imati sastanak sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom.
Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice, domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa, pišu Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i Storyteller.
Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice, domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa, pišu Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i Storyteller.
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije se obratio građanima i građankama Srbije otvorenim pismom u kojem upozorava da je „zdravstvena sitaucija u državi alarmantna“. Iz sindikata pozivaju na solidarnost sa zdravstvenim radnicima i radnicama koji su na izmaku snaga.
Oko dvadeset studentkinja i studenata i doktoranada na školovanju u Francuskoj okupilo se sinoć oko 20 časova ispred ambasade Republike Srbije u Francuskoj. Na ovaj način oni su izrazili neslaganje s politikom političkog vrha Srbije i njegovom reakcijom na proteste koji u Beogradu traju od utorka.
Dok su prva dva dana protesta protekli uz veliku policijsku brutalnost, sinoćošnji protest protekao je relativno mirno, uz hiljade ljudi obučenih u bele majice, protestno sedeći na ulicama širom Srbije, sa policijom koja je u mnogo manjem broju bila prisutna.
Položaj radničke klase u Srbiji je izuzetno težak, a vladajući režim nikako nije na njenoj strani.
Ponovno razbuktavanje zaraznosti koronavirusom dovodi do niza pitanja, a medijski i javni fokus se ponovo usmerava na medicinske radnike i radnice. Kako oni rade u ovim (novim) uslovima?
I dok u danima nakon održavanja izbora u Srbiji broj zaraženih od koronavirusa progresivno raste, vesti o ugroženosti zdravstvenog sistema se tek sporadično pojavljuju i uglavnom ih iznose sami zdravstveni radnici i radnice.
„Neće ni prebrojati glasove, i vratiće nam vanredne mere“, prokomentarisao je na konferenciji za štampu Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić koja je održana danas u Press centru u Beogradu.
Studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu su tokom aprila u Beogradu sproveli istraživanje stavova građana Republike Srbije o COVID-19. Ovo istraživanje pokazuje da su se građani o koronavirusu najviše informisali preko RTS, da veruju kriznom štabu ali ne i političarima, odnosno da je većina saglasna s donetim merama i pridržavala ih se.
Slučaj pandemije razotkrio je sve probleme zdravstvenog sistema i pokazao neophodnost njegovog daljeg jačanja i razvijanja, na bazi solidarnog i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Domaća farmaceutska industrija je uništena lošim upravljanjem, a njeni ostaci su zatim privatizovani tako da sada rade u korist sticanja profita privatnih kompanija, a ne javnog zdravlja. Situacija pandemije i iščekivanje vakcine podsećaju na značaj ulaganja u javni zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju kao njegov ključni segment.
Naše zdravstvo se nije razbolelo od korone. Opasnije od bilo kog virusa su loše, protivdruštvene politike od kojih zdravstveni sistem Srbije hronično pati.
Naše zdravstvo se nije razbolelo od korone. Opasnije od bilo kog virusa su loše, protivdruštvene politike od kojih zdravstveni sistem Srbije hronično pati.
Glasilo Centralnog komiteta Komunističke partije Kube Granma je 13. aprila objavilo da je zdravstvenom sistemu te zemlje onemogućena dostava respiratora koji su ključni u borbi sa ozbiljnijim slučajevima COVIDa-19 kao posljedica višedecenijskih američkih sankcija.
Glasilo Centralnog komiteta Komunističke partije Kube Granma je 13. aprila objavilo da je zdravstvenom sistemu te zemlje onemogućena dostava respiratora koji su ključni u borbi sa ozbiljnijim slučajevima COVIDa-19 kao posljedica višedecenijskih američkih sankcija.
Tek sredinom marta su članice EU postigle kakav takav dogovor oko borbe protiv korone. Bogate države severa ne pokazuju interes za solidarne politike, međutim, upravo to im se može obiti o glavu.
Političari i teoretičari zavere su se potrudili da koronavirus smeste u militarizovani kontekst. Iako im se rezonovanja razlikuju, ona vrše sličnu funkciju zamagljivanja političkog konteksta ljudske interakcije s virusom.
Kada je postalo jasno da koronavirus neće da poštedi zemlje zapada, jedna od razmatranih strategija protiv pandemije bila je ideja kolektivnog imuniteta. Ovaj tekst propituje odnos takve strategije i neoliberalizma.
Radnice i radnici u domovima za stara lica su se našli na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa što je na stavilo dodatni pritisak na osoblje kojeg i inače nema dovoljno. Delimično rešenje problema se može naći u zapošljavanju na neodređeno onih ljudi koji godinama rade u gerontološkim centrima po ugovorima na određeno, kao i u angažovanu dodatnog medicinskog osoblja.
Vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa uznemirilo je mnoge. Prinudna izolacija, samoizolacija, nemogućnost izlaženja iz stanova i šetnje, neizvesnost oko trajanja ovakvih mera, te najava još strožih, u ljudima izaziva strah, anksioznost i paniku. Kako se nositi sa svim tim?
Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.
