Slaba institucionalna podrška tokom trudnoće i porođaja dovodi do toga da se žene suočavaju sa sve većim pritiscima i dilemama. Uloga dule u toku trudnoće i porođaja jeste da ženu informiše o fiziološkim i emotivnim procesima kroz koje prolazi, ali i o izborima koje bi trebalo da ima.
Trudnoća podrazumeva različite telesne, hormonske i fiziološke promene, društvena očekivanja i zadate norme, ali i strahove, strepnje i mnoga pitanja. Kako ženu sistemski ohrabriti i podržati u trudnoći i nakon nje?
Savez samostalnih sindikata Kragujevaca saopštio je danas da je pokrenuta prinudna likvidacija „Zastavine ambulante“.
Ukoliko ste mislili da je scenario iz popularne serije Sluškinjina priča tek distopični prikaz naše budućnosti, informacije o budućem Građanskom zakoniku, koji bi mogao da ozvaniči praksu surogat materinstva, nam govore da takva realnost već kuca na naša vrata.
Ukoliko ste mislili da je scenario iz popularne serije Sluškinjina priča tek distopični prikaz naše budućnosti, informacije o budućem Građanskom zakoniku, koji bi mogao da ozvaniči praksu surogat materinstva, nam govore da takva realnost već kuca na naša vrata.
Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.
Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.
Srpski zakonodavci ponovo su bili kreativni u osmišljavanju kako da poprave položaj medicinskih radnica i radnika, ponovo zaobilazeći da urade onu najgoru noćnu moru svake poštene neoliberalne vlade – da ulože javni novac u javno zdravstvo.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić u gostovanju na N1 televiziji najavio je izmene u zdravstvenoj zaštiti i osiguranju koje idu u smeru daljih budžetskih rezova, politika štednje ali i privatizacije.
Roditelji dece sa invaliditetom su novim zakonskim rešenjima ostavljeni bez podrške, primorani da prolaze komplikovane procedure za pravo na finansijsku pomoć i da biraju samo jednu od dve mogućnosti prihoda koje su i zajedno nedovoljne za normalan život.
Pravo na kontrolu rađanja je civilizacijsko dostignuće feminističke borbe koje je pod sve većim napadom desničarskih politika države i crkve.
Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na abortus, pravo na javnu brigu o deci, pravo na mogućnost izbora da li ćemo imati decu, kada i koliko, deo su ženskih reproduktivnih prava. U reakcionarnom zaokretu kome danas svedočimo, borba za kontrolu ženskog tela se nastavlja.
Predložene mere pronatalitetne politike države, između ostalog, vode ka ograničavanju istorijski stečenih prava i vršenju psihološkog nasilja nad ženama.
Uprkos protivljenju lokalnog stanovništva i vlasti u Kosijeriću, i uz blagoslov vlade, cementara Titan prelazi na korišćenje komunalnog otpada kao pogonskog goriva, budući da je on gotovo besplatan. Cena tako povećanog profita privatne cementare plaća se urušavanjem kvaliteta vazduha te posledično i zdravlja lokalnog stanovništva.
Fleksibilizacija rada daje svoje plodove. Više od polovine zaposlenih u Srbiji angažovano je na privremeno povremenim poslovima, a ona manjina sa ugovorima na neodređeno izložena je rastućem riziku od gubitka posla. Rad je sve manje izvor sredstava za zadovoljenje ljudskih potreba, a sve više generator stresa.
Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.
Ekstremno teški radni uslovi u letnjim mesecima u fabrici Geox u Vranju.
Ekstremno teški radni uslovi u letnjim mesecima u fabrici Geox u Vranju.
Novi sindikat zdravstva Srbije juče je održao konferenciju za štampu u Medija centru u Beogradu povodom kadrovskog stanja u javnom zdravstvenom sistemu.
Institucionalno tretiranje žena na porođaju u Srbiji koje se doslovno graniči sa zlostavljanjem, dovodi do sve veće životne ugroženosti žena. Ovako alarmanta situacija u javnom zdravstvu, uz sve češće zvanične glasove protiv prava na abortus, deo su šireg patrijarhalnog i dehumanizovanog mehanizma strukturne opresije žena.
Javni zdravstveni sistem u Srbiji koji je godinama unazad urušavan, novim zdravstvenim reformama i budžetskim smanjenjima je doveden pred rub propasti. Da su naročito pod pritiskom bolnice i druge medicinske ustanove, svedoči i nedavni slučaj epidemije malih boginja u kruševačkoj Opštoj bolnici, koji postaje simptom raspada sistema zdravstvene zaštite u celosti.
Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.
Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.
Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.
Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.
