Danas je na poziv inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ održan protest protiv finansiranja projekata malih i mini hidroelekrana od strane komercijalnih banaka. Par stotina ljudi se po kišnom vremenu okupilo ispred UniCredit banke u Rajićevoj ulici u Beogrdu. Filijala banke uprkos radnom vremenu do 19h je bila zatvorena pre najvaljenog protesta.
Danas u selu Rakita policija pokušava da uhapsi nekoliko meštana koji se protive izgradnji vodozahvata mini hidroelektrane „Zvonce”.
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
Koncept zelene prestonice Evrope počiva na razvojnoj logici grada u skladu s principima ekološke održivosti i na podizanju kvaliteta života stanovništva. Projekti izgradnje gondole, jarbola, fontana i panoramskih točkova u Beogradu svedoče o sasvim drugačijoj logici.
Okupljeni građani na protestnoj šetnji na Savskom nasipu povodom Svetskog dana voda bili su onemogućeni da održe svoju akciju i izraze nezadovoljstvo urbanizacijom ovog dela priobalja, koje je značajno za odbranu od poplava i vodosnabdevanje Beograda.
Svetski dan voda se obeležava u petak, 22. marta u jedanaest gradova širom Srbije, akcijom „Voda za sve“.
Pod nazivom „Oni seku – mi sadimo“ u subotu 16. marta u podne održaće se akcija sadnje drveća u parku Ušće kod „skejt parka“. Tim povodom se pozivaju svi građani i građanke da se okupe u što većem broju, kako bi izrazili protest protiv seče više od sto stabala drveća, koju su gradske vlasti organizovale zbog izgradnje kalemegdanske gondole.
U 2018. godini država je izdvojila blizu 25 miliona evra za otkup struje proizvedene u malim hidroelektranama, a najviše novca otišlo je u EPS i firme koje su povezane sa kumom Aleksandra Vučića, Nikolom Petrovićem, navodi se u novom istraživanju CINS-a.
Nekoliko desetina nezadovljanih građana i građanki okupilo se u nedelju u parku Košutnjaku u Beogradu kako bi izrazili nezadovoljstvo povodom izgradnje veštačke stene za penjanje, ali i dalje urbanizacije ove park šume. Prema saznanjima okupljenih, cena izgradnje stene za penjanje iznosi 1,2 miliona evra.
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Momentalna obustava izgradnje derivacionih mini hidrocentrala na celoj teritoriji Srbije je jedini zahtev protesta koji je danas održan u Beogradu.
U nedelju 27. januara u 13 časova, na studentskom trgu u Beogradu, biće održan protest protiv izgradnje mini hidroelektrana na rekama u Srbiji.
Građevinska inspekcija opštine Babušnica i Ministarstvo za zaštitu životne sredine doneli su rešenja o privremenoj zabrani radova na vodozahvatu i izgradnji cevovoda minihidroelektrane u selu Rakita, zbog čega su izvođači bili prinuđeni da obustave radove.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
U petak od 18h, u prostorijama Regionalnog centra za obrazovanje u Nišu, portal Mašina u saradnji sa Udruženim pokretom slobodnih stanara Niš organizuje javni razgovor o problematičnoj izgradnji derivacionih mini-hidroelektrana u Srbiji kao i otporu koji pružaju lokalne zajednice.
U Srbiji i regionu raste broj ekoloških pokreta koji se bore za očuvanje poslednjih divljih reka Evrope. Jedan od njih je građanska inicijativa Correct iz Crne Trave. Opština Crna Trava, smeštena na samom jugoistoku Srbije, na reci Vlasini, spada u najnepristupačnije planinske oblasti. Odseljavanje traženih zidara – Crnotravaca – i zapuštanje stočarstva uslovili su današnju privrednu nerazvijenost i nisku naseljenost ovog kraja.
Na šest lokacija na reci Lopatnici u opštini Kraljevo postavljena su upozorenja investitorima malih hidroelektrana da nisu dobrodošli.
Pravdajući se potrebom za povećanjem procenta dobijene električne energije iz obnovljivih izvora energije, država omogućava i podstiče izgradnju velikog broja derivacionih mini hidro-elektrana. Time se zapravo uništava veliki broj rečnih tokova u Srbiji, a sa njima i ekosistemi koje te reke stvaraju dok se dovodi u pitanje i opstanak i razvoj zajednica koje oko tih prostora žive. Ipak, ovaj napad na zajedničke vodne resurse nije ostao bez odgovora.
Danas je u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu održana konferencija za medije inicijative Odbranimo reke Stare planine. Predstavnici inicijative upoznali su veliki broj prisutnih novinara i građana sa štetnošću derivacionih hidroelektrana, situacijom na terenu i daljim planovima incijative.
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Meštani sela Rakita, u kojem se gradi vodozahvat derivacione mini hidroelektrane, danas su se sukobili sa privatnim obezbeđenjem investitora Gorana Beljića.
Građani opštine Raška su samoinicijativno pokrenuli potpisivanje peticije kojom se zahteva organizovanje vanredne otvorene javne sednice Skupštine opštine Raška, sa jednom tačkom dnevnog reda: donošenje obavezujuće odluke – moratorijuma na dalju izgradnju derivacionih mini hidroelektrana i preispitivanje opstanka postojećih MHE na području te opštine.
