U doba nastajanja sajberspejsa, jedni su imali utopijska, drugi distopijska očekivanja. U jednome su obe strane bile u pravu: da virtuelna realnost neće biti apolitična. Tako i SNS-ov iskorak u domen virtualnog ima veze s realno postojećim društvenim odnosima.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinama je dobila novi zamah nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji. Pored inicijativa na društvenim mrežama, ovom zahtevu se pridružuje sve više sindikata i političkih organizacija.
Situacija globalne pandemije dodatno je otežala i onako težak položaj žene, višestruko opterećene radom u kući i na poslu, brigom o deci, ali i starijima i bolesnima. Bivajući najizloženije epidemiji kao medicinske radnice ali i kao radnice koje čine većinu u uslužnom sektoru – radeći tako u „tri smene“ – žene su ponovo na prvoj liniji fronta.
Suočeni sa porazima i slabostima pokreta često krivicu svaljujemo na drugarice i drugove iz sopstvenih redova zanemarujući kritički osvrt na strukturne razloge za stanje unutar levice. I dok je diskusija izuzetno važna za razvoj levih politika, sukobi i razmirice nas iscrpljuju i čine pokret slabijim.
Fiverr, sajt putem kojeg je moguće unajmiti frilansere preko interneta se reklamira kao mesto za „lean preduzetnike“ i nedavno je na sebe navukao bes zbog reklamne kampanje pod nazivom „Mi verujemo u ljude od akcije”.
Fiverr, sajt putem kojeg je moguće unajmiti frilansere preko interneta se reklamira kao mesto za „lean preduzetnike“ i nedavno je na sebe navukao bes zbog reklamne kampanje pod nazivom „Mi verujemo u ljude od akcije”.
Obustava rada i protest radnika i radnica Jure tokom vanrednog stanja su mnoge iznenadili. Uslovi rada u ovoj kompaniji i loš odnos menadžmenta prema radnicima i radnicama su nadaleko poznati, ono što je manje poznato je da već godinama postoje pokušaji sindikalnog organizovanja koje ima svoje učinke i u ovoj izuzetno neprijateljskoj sredini za borbru za radna prava.
Obustava rada i protest radnika i radnica Jure tokom vanrednog stanja su mnoge iznenadili. Uslovi rada u ovoj kompaniji i loš odnos menadžmenta prema radnicima i radnicama su nadaleko poznati, ono što je manje poznato je da već godinama postoje pokušaji sindikalnog organizovanja koje ima svoje učinke i u ovoj izuzetno neprijateljskoj sredini za borbru za radna prava.
Kako možemo da zamislimo tranziciju iz kapitalizma u socijalizam? Pol Edler nudi jedno neobično polazište za to razmišljanje i predlaže da obratimo pažnju na menadžerske prakse pojedinih privatnih korporacija.
Kako možemo da zamislimo tranziciju iz kapitalizma u socijalizam? Pol Edler nudi jedno neobično polazište za to razmišljanje i predlaže da obratimo pažnju na menadžerske prakse pojedinih privatnih korporacija.
Naši privatizovani životi nas čine sve izloženijima korporativnim i državnim silama. Na sreću ne gubimo sposobnost delatnog povezivanja, što svojim radom dokazuju ljudi iz Krova nad glavom i Solidarne kuhinje.
Veliki broj nekadašnjih industrijskih giganata, uspešnih preduzeća po kojima je Jugoslavija bila poznata u regionu i šire, opustošen je pre više od dvadeset godina privatizacijama koje su za sobom ostavile na hiljade obespravljenih radnika. Sagovornici portala Mašina kažu da je radnički pokret u Subotici izvojevao nekoliko pobeda, ali da je za njima ostalo mnogo više poraza. I dalje postoje pojedinačni slučajevi radničkih borbi, ali su one, zbog odsustva poverenja i solidarnosti, izgubile svoj nekadašnji značaj.
U sred krize izazvane epidemijom korone, hiljade Rumuna čeka u redovima na aerodromima u zemlji da bi otišli na rad u Austriju ili Nemačku. Prizori su šokantni. Cela zemlja je u karantinu i posmatra iz svojih domova kako njihove sugrađane glad isteruje iz kuća. I vidi kako države ugovaraju prevoz jeftine radne snage putem vazdušnih mostova. Ovo je ropstvo, nije ropstvo, to je njihov izbor! Takva debata se vodi na rumunskim društvenim mrežama. Ali čekajte, ovo je nešto novo: ovo je evropski proletarijat bez zemlje, bez prava. Operacija „Špargla“ otkriva mnogo istine, više nego što možemo da podnesemo.
Slučaj pandemije razotkrio je sve probleme zdravstvenog sistema i pokazao neophodnost njegovog daljeg jačanja i razvijanja, na bazi solidarnog i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Novi talas najradikalnijih političkih poteza dešava se u vreme još uvek prisutne epidemije koronavirusa, ali i na početku predizborne trke. Štrajk glađu na stepeništu Skupštine je prvo započeo poslanik Miladin Ševarlić koga je sledio lider Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, da bi zatim kao svojevrsni kontraprotest štrajk glađu započeli i Sandra Božić i Aleksandar Martinović iz redova vladajuće stranke.
Novi talas najradikalnijih političkih poteza dešava se u vreme još uvek prisutne epidemije koronavirusa, ali i na početku predizborne trke. Štrajk glađu na stepeništu Skupštine je prvo započeo poslanik Miladin Ševarlić koga je sledio lider Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, da bi zatim kao svojevrsni kontraprotest štrajk glađu započeli i Sandra Božić i Aleksandar Martinović iz redova vladajuće stranke.
Domaća farmaceutska industrija je uništena lošim upravljanjem, a njeni ostaci su zatim privatizovani tako da sada rade u korist sticanja profita privatnih kompanija, a ne javnog zdravlja. Situacija pandemije i iščekivanje vakcine podsećaju na značaj ulaganja u javni zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju kao njegov ključni segment.
Opasnost od koronavirusa sa kojom se suočavaju berači voća i povrća dopremljeni iz Rumunije koja je pod karantinom podvlači evropske nejednakosti
Koliko su tokom krize važne borba za svako radno mesto, izgradnja mreže klasne solidarnosti i stvaranje kolektivne moći, toliko je značajno i formulisanje konkretnih legislativnih predloga koje bi radnički pokret politički zastupao. Knjiga Maria Reljanovića Alternativno radno zakonodavstvo predstavlja važan korak u tom smeru.
Ove godine Prvi maj obeležavamo u prilično specifičnim uslovima. Pandemija koronavirusa i stroge mere kontrole kretanja i okupljanja, koje su mnoge vlade nametnule, će sprečiti veliki broj prvomajskih proslava i protesta širom sveta. U Srbiji, ne samo da neće biti moguće organizovati prvomajski protest i druženja u prirodi već će većina nas praznik provesti zaključana u domovima, pod uslovom da ih imamo.
Vanredno stanje sa sobom je donelo ne samo izolaciju, veću ekonomsku nesigurnost i ugroženo psiho-fizičko zdravlje, već i porast nasilja prema ženama. Prisilni ostanak u svoja četiri zida sa nasilnikom dvadesetčetiri časa dnevno, mnogim ženama je život dodatno ugrozio.
Naše zdravstvo se nije razbolelo od korone. Opasnije od bilo kog virusa su loše, protivdruštvene politike od kojih zdravstveni sistem Srbije hronično pati.
Naše zdravstvo se nije razbolelo od korone. Opasnije od bilo kog virusa su loše, protivdruštvene politike od kojih zdravstveni sistem Srbije hronično pati.
Da li je ugroženost javnog zdravlja dovoljno opravdanje državama da suspenduju neka izborena ljudska prava, a kompanijama da nastave da ignosrišu ekonomska i socijalna prava ljudi?
S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.
Razorne posledice koronavirusa ozbiljno su uvećane iracionalnošću sistema koji ljudski život vrednuje kroz prizmu prihoda i rashoda. Suočene sa slomom, države su već morale da intervenišu na tržištima – sada treba da se prihvate planiranja obnove naših društava za budućnost.
Procene ekonomskih posledica COVID-19 su od nipodaštavanja ubrzo stigle do predviđanja duboke globalne recesije. Potrebu da se država umeša u rad slobodnog tržišta niko više ne dovodi u pitanje, ali kome će biti pomognuto a ko će teret da nosi političko je pitanje. Borba protiv pandemije je ujedno i klasna borba.
Mnoge države i gradovi širom Evrope i regiona ubrzano donose hitne mere pomoći kako bi se zaustavilo rapidno pogoršanje radnih uslova u sektoru kulture. U tome prednjači Berlin, koji je još krajem marta izdvojio 500 miliona evra hitne pomoći, dok se na konkretne mere nadležnih u Srbiji još uvek čeka.
