Visoka cena evropske pasivnosti
Tek sredinom marta su članice EU postigle kakav takav dogovor oko borbe protiv korone. Bogate države severa ne pokazuju interes za solidarne politike, međutim, upravo to im se može obiti o glavu.
Forma: Analiza
Da li je COVID-19 biološko oružje?
Političari i teoretičari zavere su se potrudili da koronavirus smeste u militarizovani kontekst. Iako im se rezonovanja razlikuju, ona vrše sličnu funkciju zamagljivanja političkog konteksta ljudske interakcije s virusom.
„Kolektivni imunitet“ je epidemiološki neoliberalizam
Kada je postalo jasno da koronavirus neće da poštedi zemlje zapada, jedna od razmatranih strategija protiv pandemije bila je ideja kolektivnog imuniteta. Ovaj tekst propituje odnos takve strategije i neoliberalizma.
Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Ekonomske mere Vlade – kome to država (ne)pomaže
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.
Da li je mentalno zdravlje potrošna roba?
Vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa uznemirilo je mnoge. Prinudna izolacija, samoizolacija, nemogućnost izlaženja iz stanova i šetnje, neizvesnost oko trajanja ovakvih mera, te najava još strožih, u ljudima izaziva strah, anksioznost i paniku. Kako se nositi sa svim tim?
Ostanite kod kuće i pravite decu?
Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.
Pandemija koronavirusa je učinila očiglednom neodrživost sistema
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
COVID-19 i njegove metafore, II deo
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
COVID-19 i njegove metafore, I deo
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Kakve su šanse da radnička klasa ne izvuče deblji kraj krize
Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Potrebne su hitne ekonomske mere i jačanje međunarodne saradnje
Epidemija koronavirusa pogodila je međunarodnu ekonomiju u trenutku slabosti. Nakon velike međunarodne krize 2008, ponovo je pukao jedan finansijski balon. Postojao je znatan višak kapaciteta u sektorima poput automobilske industrije. Ove slabosti komplikuju upravljanje ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa.
Velika kriza je vreme velikih pouka: Radikalne lekcije iz Italije u doba COVID-19
Zemlje kapitalističkog centra su dočekale koronavirus bez ikakve pripreme, iako je iskustvo Kine pokazivalo da je ozbiljna stvar u pitanju. Mnoge radnice i radnici, ljudi najviše izloženi riziku od zaraze, u Italiji odlučili su da ne čekaju ne čekaju da država odgovori na njihove potrebe, niti na sindikate da dobiju neke ustupke.
Turoban slučaj Komercijalne banke: Prodaja po svaku cenu
Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji su mukotrpan decenijski proces prodaje najveće državne banke „konačno” priveli kraju. Dugogodišnji pritisak i insistiranje na prodaji Komercijalne banke, koje su dolazili pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najzad su urodili plodom.
Dostavljači nastavljaju da rade u teškim uslovima. Iz Glova kažu: „Poštujemo sve naše dostavljače“
Nekoliko dana nakon što smo objavili tekst u kojem su dostavljači aplikacije Glovo izneli svoja mišljenja o uslovima rada za ovu kompaniju stigli su nam i odgovori na pitanja koja su bila upućena ovoj kompaniji pre objavljivanja teksta.
Nakon našeg pisanja o položaju dostavljača aplikacije Glovo koji su započeli organizovanje za poboljšanje svog položaja, stigla je i reakcija iz ove kompanije. Iz Glova tvrde da poštuju dostavljače i da se trude da obezbede svima fer uslove – dostavljači nisu sasvim uvereni u ovo poštovanje.
Migranti i lažne vesti
Na pozadini pandemijskog straha, u srpskoj javnoj sferi cveta drugi jedan virus: lažne vesti slepljene uz u Evropi već odgajeni antiimigrantski etos, i za čiju proizvodnju sada već postoji dobro udešen mehanizam. Idealni humus za autoritarne politike i kapitalizam nastavljen drugim sredstvima.
Glovo dostavljači u Beogradu zahtevaju veće zarade
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Majčinstvo za vreme koronavirusa: režim kako znaš i umeš
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Druga pogibija radnika za godinu dana na gradilištima bivšeg fudbalera Mihajla Pjanovića
Investitor na gradilištu u Beogradu na opštini Vračar, na kom je u četvrtak poginuo radnik, jeste bivši fudbaler Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, otkriva Mašina.
Naš Osmi mart je za žene, radnice i drugarice
Dok grad Beograd organizuje sadržajne pijačne dane s besplatnim savetovalištima o ženskom zdravlju, šoping molovi organizuju lude popuste za dame, a novine reklamiraju korisne i jeftine poklone u vidu led sijalica za lakše šminkanje, žene u Srbiji žive očajno.
Tržišna apologetika jedne karijere: oslobađanje memorije o „Čistaču‟
Kako bi se što preciznije sagledalo u kom se to tačno pravcu kreće Muzej savremene umetnosti – a imajući u vidu nastavak situacije „vanrednog stanja“ ponovnim imenovanjem vršioca dužnosti na čelu ove intitucije, mimo zakonskih procedura, uz političku samovolju i ignorisanje struke – nije nevažno dati još jedan pogled na nedavno završenu izložbu „Čistač“, Marine Abramović, za koju je izdvojen budžet čija je visina skoro istovetna godišnjem budžetu Muzeja savremene umetnosti.
Mi smo ta neka problematična stvar – Izgradnja radničkog pokreta u Zrenjaninu
„Jugoremedija”, nekada velika zrenjaninska fabrika lekova, nedavno nije prodata ni iz desetog pokušaja. Odbor poverilaca odbio je ponudu kompanije „Project one” od 470 miliona dinara, jer je, za kupovinu zainteresovana i turska kompanija „Birgim Avrup” koja je višedecenijski poslovni partner „Jugoremedije”. Time se saga privatizacije ove fabrike nastavlja a sa njom i organizovana borba lokalnih radnika i radnica koja traje duže od petnaest godina.
