S dijagrama koji prikazuju kretanje cene nafte ovih dana je „otpalo dno“. Pitanje je koliko će značiti dogovoreno smanjenje proizvodnje, kada su skladišta nafte već sada praktično popunjena. Istovremeno, istorija nas uči da s drastičnim padovima cena crnog zlata, drastično pada i broj radnih mesta.
Razorne posledice koronavirusa ozbiljno su uvećane iracionalnošću sistema koji ljudski život vrednuje kroz prizmu prihoda i rashoda. Suočene sa slomom, države su već morale da intervenišu na tržištima – sada treba da se prihvate planiranja obnove naših društava za budućnost.
Procene ekonomskih posledica COVID-19 su od nipodaštavanja ubrzo stigle do predviđanja duboke globalne recesije. Potrebu da se država umeša u rad slobodnog tržišta niko više ne dovodi u pitanje, ali kome će biti pomognuto a ko će teret da nosi političko je pitanje. Borba protiv pandemije je ujedno i klasna borba.
Mnoge države i gradovi širom Evrope i regiona ubrzano donose hitne mere pomoći kako bi se zaustavilo rapidno pogoršanje radnih uslova u sektoru kulture. U tome prednjači Berlin, koji je još krajem marta izdvojio 500 miliona evra hitne pomoći, dok se na konkretne mere nadležnih u Srbiji još uvek čeka.
Tek sredinom marta su članice EU postigle kakav takav dogovor oko borbe protiv korone. Bogate države severa ne pokazuju interes za solidarne politike, međutim, upravo to im se može obiti o glavu.
Političari i teoretičari zavere su se potrudili da koronavirus smeste u militarizovani kontekst. Iako im se rezonovanja razlikuju, ona vrše sličnu funkciju zamagljivanja političkog konteksta ljudske interakcije s virusom.
Kada je postalo jasno da koronavirus neće da poštedi zemlje zapada, jedna od razmatranih strategija protiv pandemije bila je ideja kolektivnog imuniteta. Ovaj tekst propituje odnos takve strategije i neoliberalizma.
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.
Vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa uznemirilo je mnoge. Prinudna izolacija, samoizolacija, nemogućnost izlaženja iz stanova i šetnje, neizvesnost oko trajanja ovakvih mera, te najava još strožih, u ljudima izaziva strah, anksioznost i paniku. Kako se nositi sa svim tim?
Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Epidemija koronavirusa pogodila je međunarodnu ekonomiju u trenutku slabosti. Nakon velike međunarodne krize 2008, ponovo je pukao jedan finansijski balon. Postojao je znatan višak kapaciteta u sektorima poput automobilske industrije. Ove slabosti komplikuju upravljanje ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa.
Zemlje kapitalističkog centra su dočekale koronavirus bez ikakve pripreme, iako je iskustvo Kine pokazivalo da je ozbiljna stvar u pitanju. Mnoge radnice i radnici, ljudi najviše izloženi riziku od zaraze, u Italiji odlučili su da ne čekaju ne čekaju da država odgovori na njihove potrebe, niti na sindikate da dobiju neke ustupke.
Krajem prošlog meseca, vlasti u Srbiji su mukotrpan decenijski proces prodaje najveće državne banke „konačno” priveli kraju. Dugogodišnji pritisak i insistiranje na prodaji Komercijalne banke, koje su dolazili pre svega od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), najzad su urodili plodom.
Nekoliko dana nakon što smo objavili tekst u kojem su dostavljači aplikacije Glovo izneli svoja mišljenja o uslovima rada za ovu kompaniju stigli su nam i odgovori na pitanja koja su bila upućena ovoj kompaniji pre objavljivanja teksta.
Nakon našeg pisanja o položaju dostavljača aplikacije Glovo koji su započeli organizovanje za poboljšanje svog položaja, stigla je i reakcija iz ove kompanije. Iz Glova tvrde da poštuju dostavljače i da se trude da obezbede svima fer uslove – dostavljači nisu sasvim uvereni u ovo poštovanje.
Na pozadini pandemijskog straha, u srpskoj javnoj sferi cveta drugi jedan virus: lažne vesti slepljene uz u Evropi već odgajeni antiimigrantski etos, i za čiju proizvodnju sada već postoji dobro udešen mehanizam. Idealni humus za autoritarne politike i kapitalizam nastavljen drugim sredstvima.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
Uvođenje vanrednog stanja u Srbiji ogolilo je svu teškoću savremenog majčinstva.
