Iako se predstavlja kao nekakva „alternativa“ – Savez za Srbiju nije izuzetak iz serije političkih elita od devedesetih na ovamo koje za svoje kratkoročne političke interese zazivaju utvaru Kosovskog boja.
Pravo na kontrolu rađanja je civilizacijsko dostignuće feminističke borbe koje je pod sve većim napadom desničarskih politika države i crkve.
Da li su društvene mreže zaista korisne za razvoj demokratskog odlučivanja? Brojne studije sugerišu da je odgovor na to pitanje odričan.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
Udžbenička štiva su već decenijama prepuna etno-nacionalističkih narativa i ratničko-stradalničkih romantizacija o srpskom narodu čije je srce i dalje na Kosovu. Ove ideološke maske skrivaju obrazovne procese disciplinovanja i pripreme dece za njihov budući podređeni položaj na tržištu rada.
Politička elita nas ubeđuje da su društvene nejednakosti slučajne, da se individualnim trudom i radom obezbeđuje dobar život. Međutim, pogled na prihodnu stranu državnog budžeta govori nešto sasvim drugo.
Konstantni rast troškova stanovanja i šanse da čovek završi na ulici zbog neplaćenih dugova uzrokuju ozbiljne štete, kako materijalne, tako i mentalne. Dok dominantna ekonomija stvara profit na osnovu otimanja domova, istraživanja sugerišu da neoliberalni napad na stanovanje u mnogima izaziva potrebu za razvijanjem društvenosti i solidarnosti.
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Obeležavanje stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata nizom prigodnih skupova predstavlja još jednu epizodu u jačanju nacionalnog mita o (srpskom) stradanju. Ono što će ostati skriveno je to da su žrtvovani siromašni kako bi bogati učvrstili svoje pozicije, dok su se klasne razlike samo povećale, kao i nezadovoljstvo većeg dela populacije.
Produbljivanje saradnje Fronteksa i Srbije znači dalju predaju suvereniteta i mogućnosti samostalne kontrole granica. Ipak, ovo nije novina, Srbija i druge zemlje EU periferije su već duže vreme u ulozi podređenog partnera u kontroli migracija ka centru EU.
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
Sa svakom novom sezonom gledanijih rijaliti programa javnost u Srbiji se dodatno uzburka nizom reakcija, kako onih koji kude, tako i onih koji brane ove emisije. Ono što često izostane je šira analiza uzroka i posledica postojanja rijalitija.
Kako smo došli u situaciju da je grejanje maltene neplativo, te da je socijalna „pobeda“ kad se građani organizuju i uspeju da se „skinuˮ s daljinskog sistema grejanja?
U Srbiji raste obim građevinskih radova, ali raste i broj nesrećnih slučajeva i pogibija na radu građevinskih radnika. Razgovarali smo sa sindikalnim aktivistima iz oblasti građevinarstva o razlozima za takvo, po život opasno stanje stvari, odnosno o mogućnosti da se ono poboljša u korist radnika.
Razlozi alarmantnog stanja u sektoru kulture po pitanju muzealizacije i zaštite kulturnog nasleđa postaju očigledniji kada se sagledaju u svetlu investitorskog urbanizma, istorijskog revizionizma i tržišnom logikom vođene gradske kulturne politike.
Zakon o lobiranju je jedna od onih (mnogih) zakona koji će se skoro izvesno doneti bez obzira na kritike i bez da se vodi računa o interesu običnih ljudi. Međutim, samo lobiranje otvara mnoga pitanja. Nije li ono zapravo legalizacija koruptivnih odnosa i nedemokratskog uticaja na zakonodavstvo?
Iako retke, postoje zabeležene i sačuvane priče pripadnika okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu koje pokazuju kako se u vražjim vremenima ostaje čovek. Jedna od njih je i priča austrijskog vojnika Luisa Marera.
Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.
Prema postojećim planovima projekat „Beograd na vodi“ će biti krunisan muzejom Srpskog srednjeg veka i postati dom spomeniku Stefanu Nemanji. Za ovakvo istorijsko utemeljenje investitorske otimačine vlast je već potrošila milion evra.
Prema postojećim planovima projekat „Beograd na vodi“ će biti krunisan muzejom Srpskog srednjeg veka i postati dom spomeniku Stefanu Nemanji. Za ovakvo istorijsko utemeljenje investitorske otimačine vlast je već potrošila milion evra.
Privatizacija javnog prevoza u Srbiji građanima nije donela kvalitetnije i brže kretanje po gradovima. Kako deluje neki su ipak i zadovoljni postojećim stanjem, a primer kompanije Ariva to pokazuje.
