Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Zemlje kapitalističkog centra su dočekale koronavirus bez ikakve pripreme, iako je iskustvo Kine pokazivalo da je ozbiljna stvar u pitanju. Mnoge radnice i radnici, ljudi najviše izloženi riziku od zaraze, u Italiji odlučili su da ne čekaju ne čekaju da država odgovori na njihove potrebe, niti na sindikate da dobiju neke ustupke.
Danas je Sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ uputio apel svim medijskim kućama u Srbiji da ne otpuštaju honorarne saradnike, da im omoguće da svoje poslove, u što većoj meri, obavljaju iz svojih domova, kao i da im obezbede neophodnu opremu pri radu tokom vanrednog stanja.
Broj obolelih i preminulih od koronavirusa u Italiji i dalje raste. Sindikati nisu zadovoljni merama koje Vlada Italije preduzima u cilju prevencije i zaštite radnika i radnica koje su pozvali da danas održe jednodnevni generalni štrajk.
Nekoliko dana nakon što smo objavili tekst u kojem su dostavljači aplikacije Glovo izneli svoja mišljenja o uslovima rada za ovu kompaniju stigli su nam i odgovori na pitanja koja su bila upućena ovoj kompaniji pre objavljivanja teksta.
Nakon našeg pisanja o položaju dostavljača aplikacije Glovo koji su započeli organizovanje za poboljšanje svog položaja, stigla je i reakcija iz ove kompanije. Iz Glova tvrde da poštuju dostavljače i da se trude da obezbede svima fer uslove – dostavljači nisu sasvim uvereni u ovo poštovanje.
Radnici Pošte s kojima smo imali priliku da razgovaramo tvrde da njihova firma nije obezbedila dovoljno zaštitnih maski i rukavica, kao i da ona oprema i sredstva koji su dostavljeni nisu adekvatni za nesmetani rad i zaštitu zaposlenih i korisnika tokom epidemije koronavirusa.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Svesni potrebe za njihovim uslugama tokom širenja koronavirusa dostavljači koji rade za aplikaciju Glovo ne prekidaju rad. Od kompanije za koju vrše dostave ne traže nagrade za požrtvovanje, ali zahtevaju da budu pristojno plaćeni i da se cena njihovog rada vrati na nivo od pre dva meseca – u tom cilju su započeli organizovanje.
Da li će Vlada reagovati u korist radnica i radnika u situaciji velike krize i visoke ranjivosti? UGS „Nezavisnost“ je uputio niz pitanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Na vanrednoj sednici socijalno-ekonomskog saveta koja je danas održana u zgradi Vlade, sindikati su zahtevali da se uvede moratorijum na promene radno pravnog statusa zaposlenih tokom vanrednog stanja, dok je ministar Đorđević pozivao na solidarnost i poštovanje zakona. Mnoge nedoumice s kojima se suočavaju radnice i radnici tokom vanrednog stanja ostaju nerešene.
Uvođenje vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja koronavirusa u Srbiji je otvorilo niz nedoumica koje se tiču radnih prava, ostvarivanja prava na rad i zaradu. Da li se radi, ko sme da radi, šta da čine oni koji moraju da rade … ?
Investitor na gradilištu u Beogradu na opštini Vračar, na kom je u četvrtak poginuo radnik, jeste bivši fudbaler Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, otkriva Mašina.
Francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da ekspeditivno „progura“ penzionu reformu zbog koje u ovoj zemlji traju tromesečni protesti. On je prošle nedelje najavio da će upotrebiti član 49.3 francuskog Ustava, koji omogućava da Vlada ozvaniči određenu zakonsku meru neposredno, bez prethodnog odobrenja Parlamenta.
„Jugoremedija”, nekada velika zrenjaninska fabrika lekova, nedavno nije prodata ni iz desetog pokušaja. Odbor poverilaca odbio je ponudu kompanije „Project one” od 470 miliona dinara, jer je, za kupovinu zainteresovana i turska kompanija „Birgim Avrup” koja je višedecenijski poslovni partner „Jugoremedije”. Time se saga privatizacije ove fabrike nastavlja a sa njom i organizovana borba lokalnih radnika i radnica koja traje duže od petnaest godina.
Drugog marta se nastavlja suđenje Draganu Iliću, predsedniku Sindikalne organizacije Zastava oružje. Ilić je bio na čelu radničkih štrajkova tokom aprila i maja 2018. godine i otada je izložen pritiscima zajedno sa sindikalnom organizacijom koju predvodi.
Drugog marta se nastavlja suđenje Draganu Iliću, predsedniku Sindikalne organizacije Zastava oružje. Ilić je bio na čelu radničkih štrajkova tokom aprila i maja 2018. godine i otada je izložen pritiscima zajedno sa sindikalnom organizacijom koju predvodi.
Polazeći od istraživanja koje su sproveli među radnicama i radnicima u maloprodajnim objektima u Subotici, aktivisti iz tog grada se pridružuju inicijativi za zabranu rada nedeljom. Udruženje građana Subotice „Solidarnost“ i građanska inicijativa „Priroda i društvo“ će u sredu, 26. februara u 11h ispred ulaza u market Maxi na Trgu Cara Jovana Nenada organizovati skup na kojem će se razgovarati o temi zabrane rada nedeljom.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je na konferenciji nakon prošlonedeljnog SES-a izneo nekoliko zabrinjavajućih stavova, među kojima je i taj da njegovo Ministarstvo više neće odgovarati novinarima kada je reč o pojedinačnim slučajevima – bilo povreda na radu, bilo smrtnih slučajeva, iako je to u suprotnosti za zakonom. Takođe, Đorđević je tom prilikom izneo netačan podatak da je prošle godine poginulo 49 radnika, ističući da su novinari Mašine verovatno pogrešili kada su objavili da je stradalo 54 radnika, iako smo te podatke dobili upravo od ministarstva na čijem je čelu.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.
Inicijativa za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti koju je krajem prošle godine na inicijativu Saveza samostalnih sindikata pokrenuo Socijalno-ekonomski savet Kragujevca i koja je dobila podršku drugih sindikalnih centrala naišla je na blokadu političara nevoljnih da sagledaju probleme i zahteve velikog broja radnika i radnica.
Prošla godina je za albanski radnički pokret bila puna teških trenutaka i velikih pobeda. Osnivanje Sindikata rudara Bulćize je posebno važan i poučan poduhvat. O tome smo imali prilike da razgovaramo uživo na Mašininoj tribini „Novi oblici radničkog organizovanja“, a u nastavku možete pročitati prevod teksta koji sumira važne momente razvojnog puta nezavisnog sindikalizma u Albaniji.
U 2019. godini, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, poginulo je više radnika/ca nego 2018. kada su stradale čak 53 osobe. Istovremeno, iako je to do sada uredno činilo, Ministarstvo rada je autoru teksta odbilo da dostavi podatke o poslodavcima koji su stradale radnike angažovali, kao i o eventualnim kršenjima propisa na radu, iako je skrivanje tih informacija u suprotnosti sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, ističe za Mašinu bivši Poverenik Rodoljub Šabić.
Želim da naglasim da organizovana moć radnika stoji iza svih progresivnih radnih prava i industrijskih politika koje danas imamo. Ništa nam nije poklonjeno, ističe predsednik Koordinacionog tela za Evropu sindikata UNI Global, Erkan Ersoj.
Erkan Ersoj je prekaljeni radnički organizator sa iskustvom koordinatora brojnih uspešnih sindikalnih kampanja. On je predsednik Koordinacionog tela za Evropu u okviru sindikata UNI Global sa sedištem u Švajcarskoj. Veštine koordinisanja brusio je radeći godinama za jedan od najvećih sindikata u Ujedinjenom Kraljevstvu, Unite the Union. Stanovišta i iskustva koja nam je preneo podsticajna su za predstojeće sindikalne borbe.
Vozači, mašinovođe, piloti, balerine, muzičari, nastavnici u Francuskoj već skoro dva meseca „obaraju ruke“ sa Emanuelom Makronom, u najdužem štrajku od 1968. godine. Dok je francuska vlada istrajna u nameri da penzioni sistem prilagodi interesima kapitala, demonstranti ostaju spremni da blokiraju železnicu, metro, pristaništa i hidrocentrale ne pristajući na umanjenje penzija i produženje radnog veka.
Vozači, mašinovođe, piloti, balerine, muzičari, nastavnici u Francuskoj već skoro dva meseca „obaraju ruke“ sa Emanuelom Makronom, u najdužem štrajku od 1968. godine. Dok je francuska vlada istrajna u nameri da penzioni sistem prilagodi interesima kapitala, demonstranti ostaju spremni da blokiraju železnicu, metro, pristaništa i hidrocentrale ne pristajući na umanjenje penzija i produženje radnog veka.
Novi oblici rada zahtevaju drugačije oblike radničkog organizovanja, naročito da bi mladi prišli sindikalnom pokretu. U tome mogu biti korisna iskustva civilnog sektora, čemu svedoče uspešni primeri organizovanja iz regiona, zaključak je učesnica i učesnika tribine „Novi oblici radničkog organizovanja“.
